Stjecanje znanja, islamsko misionarstvo, džihad na Allahovom putu – čemu dati prednost?

Traženje znanja i islamski poziv nisu u oprečnosti, jer je moguće da ih čovjek objedini tako da istovremeno bude tragalac za znanjem i pozivalac ka Allahu, dž.š. Zapravo, svaki tragalac za znanjem obavezan je da ujedno bude i pozivalac ka Allahu, jer djelovanje na
polju islamskog misionarstva je jedan od plodova znanja. Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Prenesite od mene, pa makar i jedan ajet.” Ukoliko poznaješ barem jedno šerijatsko pitanje, pozivaj ka Allahu s tim što znaš, jer je ono dio Allahovog šerijata. Što se tiče davanja prednosti znanju nad džihadom ili džihadu nad znanjem, ono se razlikuje shodno sljedećem:
Prvo: shodno različitosti njihovog statusa,
Drugo: shodno različitosti osoba.
Različitost njihovog statusa znači: ukoliko je u datom momentu traženje znanja obaveza, a džihad dobrovoljan, onda nema sumnje da je obaveza dati prednost traženju znanja, jer je ta obaveza strogog karaktera. Ukoliko je, pak, džihad stroga obaveza, a traženje znanja
dobrovoljno, onda nema sumnje da se prednost daje džihadu, zato što je on stroga obaveza. Međutim, ukoliko su i traženje znanja i džihad obavezni, ili su oboje dobrovoljni, čemu onda dati prednost?
Ovo se odnosi na drugu spomenutu stvar, a to je različitost osoba. Nekim ljudima bolje je da prednost daju džihadu, a nekima traženju znanja. Čovjeku koji je jak, hrabar, odvažan i poznaje savremene načine ratovanja, a s druge strane slabije pamti i teže shvata, kažemo: Džihad
je za tebe bolji. Međutim, čovjeku koja je sušta suprotnost prethodnome, dakle, niti ima jako tijelo niti poznaje načine ratovanja, ali je vrlo oštrouman i inteligentan te dobro pamti i shvata – kažemo da treba dati prednost znanju, jer za svaku situaciju postoje posebni propisi.
Da rezimiramo: Znanje i poziv ka Allahu nisu u suprotnosti jedno s drugim. Poziv je plod znanja, a objediniti i traženje znanja i djelovanje na polju pozivanja u Allahovu vjeru, označava potpunost
znanja. Što se tiče znanja i džihada, na njih gledamo dvojako. Ukoliko je jedno od njih obavezno, a drugo dobrovoljno djelo, prednost bez sumnje dajemo onome koje je obavezno. Ukoliko su oba obavezna ili oba dobrovoljna djela, onda to gledamo na drugi način: shodno sposobnostima i afinitetu svakog čovjeka, jer se ljudi u tom pogledu međusobno itekako razlikuju.

Iz knjige “ISLAMSKO BUĐENJE”
Autor: Šejh Muhammed b. Salih el-Usejmin

Preuzmi knjigu u pdf formatu:
https://pitajucene.com/wp-content/uploads/2019/07/Islamsko-Budjenje-pravila-I-Smjernice-El-Usejmin.pdf