Nije mi suđeno da klanjam?

Pojedine neznalice, kada im narediš da urade nešto od pokornosti, poput toga da mu kažeš: “Klanjaj, klanjaj brate.” On odgovori: “Nije mi određeno da klanjam.”

Kako znaš da ti je određeno da ne klanjaš? Vidio si u Levhi mahfuzu? Ovo je zabluda. Želiš sebi opravdati taj postupak, pa onda kriviš odredbu (kader). To je pogrešno! Ti si rob, treba da se pokoriš naredbi, ne treba kada ti se kaže: “Klanjaj.” da odgovoriš: “Ne, nije mi određeno.” To jeste svaljuje krivicu na Gospodara, Uzvišen i Čist je Allah od toga.

Pa je obaveza osobe kada mu se nešto naredi da se potrudi, jer ti je rečeno: “Put dobra je takav i on je lahak, olakšan.” Obaveza ti je da radiš radi svoje sreće i da bi se spasio kazne. Ako odbiješ i ostaviš to, onda si upao u opasnost. Štaviše, to je propast.

Razuman si, znaš da razlikuješ stvar koja ti šteti i one koja ti koristi. Kako da dadneš prednost onome što ti donosi kaznu, propast. Pa ti odgovori: “Šta imaš ti samnom?” U smislu nisi ti za mene odgovoran. Tako neki od njih govore.

Jednom sam lično vidio čovjeka koji stoji pored mesdžida pa mu rekoh: “Hajde brate da klanjamo.” Na to odgovori: “Evo ti mesdžid vidiš ga, idi i klanjaj.” Znam da je tu mesdžid, ali ti treba da klanjaš. Kažeš za sebe da si musliman. Samo reče: “Idi ti i klanjaj.”

Pa to je inat, ljudi se inate. Pa dobro, ako hoćeš tako, onda da li si ti sposoban da odbiješ od sebe Allahovu kaznu? Nisi, ti si slabašan. Nije te šejtan savladao, ti si sam sebe savladao. Moraš se boriti da ispuniš obavezu shodno mogućnosti, i koliko si u stanju da uradiš od sebe i da se pokaješ. Nemoj da se obmaneš svojom zabludom, jer si slabašan.

Umrijet ćeš, čeka te obračun, kazna, proživljenje… Moraš se osvijestiti. Pa kada se pokoriš i obavljaš namaz, onda je tu tvoj uspijeh i sreća, a ako odbiješ onda je to tvoja propast. Onda ti slijedi propast i samo ćeš sebi štetiti nikom drugom, pa ni Allahu, a Allahu nećeš umaći. Njemu se vraćaš.

Moraš da razmišljaš, osoba koja ima razuma mora da razmišlja o tome. A ne na ovakav način se inatit: “Eto ti mesdžid ti klanjaj.” Ja znam da je tu mesdžid ja sam i došao da klanjam. Želim ti dobro, želim da dođeš u džamiju i da se sačuvaš šejtana. Ne budi inadžija, a tako radi većina ljudi, kaže: “Ne, neću to uraditi!” Zatim kada mu se argumentovano suprostaviš, kaže: “Tako mi propisano.”

Kako znaš da ti je propisano, vidio si u svojoj knjizi djela? To je čist inat! To je inat i želiš da opravdaš svoje postupke, ne želiš da preuzmeš krivicu na sebe nego je pripisuješ odredbi, bez da znaš šta ti je propisano.

Pa ako je propisano onda se moraš se truditi, kako da se taj i taj raduje, a ti da patiš? To ti nije dozvoljeno. Pa odredba ne treba da odvrati roba od pokornosti. Jer, kao što sam vam rekao, odredba je fraza koja označava Allahovo znanje koje je zapisano na osnovu znanja o stvorenju, da će biti stvoren i da će raditi ta djela svojom voljom, moći i željom. Pa je to Allah zapisao na osnovu svog potpunog znanja i neće ga kazniti osim za ona djela koja je on uradio svojom voljom. Niko neće biti kažnjen ili nagrađen osim zbog svojih djela.

Stoga smo obaviješteni o tome da, oni koji su stvoreni za Džennet, će sigurno raditi djela stanovnika Dženneta, svojom voljom i moći. A oni koji su stvoreni za Džehennem, će sigurno raditi djela stanovnika Džehennema. Allah je to znao prije njihovog postanka i to je zapisao i to se neće desiti osim uz Njegovu dozvolu i volju.

Odgovorio šejh Abdullah el-Gunejman

Preuzeto sa: https://islamhouse.com/bs/main/