الحديث الثاني عشر – كيفية قراءة النبي صلى الله عليه وسلم للقرآن
عن حذيفة رضي الله عنه:” أن النبي صلى الله عليه وسلم صلى، فكان إذا مرَّ بآيةِ رحمةٍ سأل، وإذا مرَّ بآيةِ عذابٍ استجارَ، وإذا مرَّ بآية ٍفيها تنزيهٌ لله سبح”
[رواه ابن ماجة وصححه الالباني]
وعنه رضي الله عنه “أنه صلى إلى جنب النبي صلى الله عليه وسلم ليلةًَ , فقَرأَ فكان إذا مرَّ بآيةِ عذاب ٍ وقفَ وتعوَّذَ، وإذا مرَّ بآيةِ رحمةٍ وقفَ فدعا”
[رواه النسائي وصححه الالباني]
12. hadis – Način učenja Kur’ana od strane Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem
Prenosi se od Huzejfe, radijallahu ‘anhu, da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, klanjao, pa kada bi došao do ajeta u kojima se govori o milosti tražio bi je, a kada bi došao do ajeta u kojima se govori o kazni tražio bi od nje spas, a kada bi došao do ajeta u kojima se govori da je Allah Uzvišen od onoga kako ga drugi opisuju veličao bi Ga.
(Ibn Madže, a šejh Albani ga je ocijenio ispravnim).
Od njega se također prenosi da je jedne noći klanjao pored Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, pa je on kada bi došao do ajeta u kome se spominje kazna zastao i tražio od Allaha spas od nje, a kada bi došao do ajeta u kojima se govori o milosti, zastao bi i dovio Allahu za nju.
(En-Nesai, a šejh Albani kaže da je ispravan).
Da li mi mozemo posle ovih ajeta dovit na nasem jeziku u namazu?
Onome ko klanja, pohvalno je da, kada prouči ajete o kazni, moli Allaha da ga spasi, a kada prouči ajete o milosti, da moli Allaha da mu se smiluje. Ovo je stav većine islamskih učenjaka, zasnovan na hadisu kojeg bilježi Muslim (br. 772), a u kojem stoji da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tako postupao, kada je klanjao noćni namaz.
Također, predaje o tome bilježe Tirmizi, Nesai i Ebu Davud.
Takav postupak je pohvalan imamu, muktediji, a i onome ko klanja samostalno, bez obzira da li se radilo o farzu ili nafili, kako navodi imam Nevevi. Imam Ebu Hanife smatra da je to pokuđeno činiti u namazu.
Šejh Usejmin kaže: „Takav postupak je pohvalan na noćnom namazu. Ako se klanja za imamom, onda je bolje slušati njegovo učenje, i ničim drugim se ne zanimati, osim u slučaju ako se ta kazna ili milost spominju u zadnjem ajetu kojeg imam prouči, i bude dovoljno vremena da se uputi dova…“ (Nurun ‘alad-derb).
Postoje i učenjaci koji takvu praksu dozvoljavaju samo na nafilama.
Što se tiče dove na nekom drugom jeziku mimo arapskog, po tom pitanju postoji nekoliko stavova. Ima onih koji takvu praksu zabranjuju, neki je smatraju pokuđenom, dok je neki smatraju dozvoljenom onome ko nije u stanju učiti na arapskom jeziku.
Dakle, takav postupak ne treba činiti kada klanjamo za imamom, nego treba slušati njegovo učenje i bilo bi bolje ne činiti ga na farzovima, jer se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, takve dove učio na nafilama.
Pogledati:
Nevevi, El-Medžmu’, 3/562.
Keššaful-Kina’, 1/384.
https://islamqa.info/ar/answers/96028/%D9%85%D8%B4%D8%B1%D9%88%D8%B9%D9%8A%D8%A9-%D8%A7%D9%84%D8%AA%D8%B9%D9%88%D8%B0-%D8%B9%D9%86%D8%AF-%D9%82%D8%B1%D8%A7%D8%A1%D8%A9-%D8%A7%D9%8A%D8%A9-%D8%B9%D8%B0%D8%A7%D8%A8
https://islamqa.info/ar/answers/262254/%D8%AD%D9%83%D9%85-%D8%A7%D9%84%D8%AF%D8%B9%D8%A7%D8%A1-%D8%A8%D8%BA%D9%8A%D8%B1-%D8%A7%D9%84%D8%B9%D8%B1%D8%A8%D9%8A%D8%A9-%D9%81%D9%8A-%D8%A7%D9%84%D8%B5%D9%84%D8%A7%D8%A9-%D9%88%D8%AE%D8%A7%D8%B1%D8%AC%D9%87%D8%A7