Je li ispravna predaja -O ALLAHOV POSLANIČE,ZATRAŽI DA PADNE KIŠA?

Bilježe Ibn Ebi Šejbe putem Ebu Saliha Es-Semana od maliku-d-dara da je ljude pogodila suša u vrijeme vladavine Omera r.a.,pa je došao neki čovjek kod kabura Poslanika s.a.w.s.,i kazao:“O Allahov Poslaniče,traži da padne kiše tvome ummetu jer je gotovo uništen.Zatim je usnio nekog čovjek,pa mu je rečeno:Idi kod Omera.“

A također bilježi Sejf u El-Futuhu da je taj čovjek koji je usnio san bio Bilal b.Haris- el Muzeni, jedan od ashaba.

Imajući u vidu da se spomenutom predajom dokazuje dozvola upućivanja dove Poslaniku nakon njegovog preseljenja,nameće se potreba da se prenese govor učenjaka o samoj predaji.

Odgovor na ovu predaju:

1.Ova se predaja ne može prihvatiti jer je u njoj spomenut maliku-d-dar čiji su adalet[1] i preciznost nepoznati.A adalet i preciznost su dva uslova koja se moraju ispuniti da bi lanac prenosilaca bio ispravan, kao što se to spominje u nauci mustalahu-l-hadisi

Spominje ga i Ebu Hatim u djelu El-džerhu we-t-ta’dilu (4/1-213) i ne navodi da niko više od njega prenosi hadise osim već spomenuti Ebu Salih,što ukazuje da je on nepoznat prensilac,a to dokazuje i činjenica da sam Ebu Hatim i pored jačine svoga pamćenja i poznavanja informacija nije se izjasnio o njegovoj pouzdanosti, što dokazuje da je on nepoznat prenosilac.

Dokaz ovome je i druga predaja od Maliku-d-dara od Omera koju spominje Munziri u Et-Tergibu(2/ 41,42) ,a zatim kaže:”Prenosi je Taberani u El-Kebiru,a svi prenosioci do Maliku-d-dara su pouzdani,a nepoznat mi je Maliku-dar.Ovo navodi i imam Hejsemi u djelu Medžme'u-z-zevaid, 3/125)

2.Spomenuta predaja se suprostavlja propisu okupljanja ljudi zbog obavljanja namaza za kišu.I ovo je bila praksa prvih generacija da su se okupljali radi namaza i dove kada bi ih zadesila suša,a nije preneseno ni od koga od njih da je odlazio kaburu Poslanika i tražio od njega.

3.Pa čak i da prihvatimo da je ova predaja vjerodostojna,ona ne može biti dokaz jer je u njoj nepoznat čovjek,a spominjanje njegovog imena(Bilal) u predaji Sejfa ne znači ništa, jer pravo ime spmenutog Sejfa je Ibn Omer Temimi koji je slab prenosilac po koncenzusu muhaddisa.O njemu Ibn Hadzer u Takribu na 264 stranici kaže:“Slab je bio u hadisu.“

U nastavku prenosimo dio teksta koji govori o spomenutom hadisu,iz knjige Tevessul u hanefijskom mezhebu i kod sufija,autora dr.Muharema Štulanovića:

„Prvo:Istiska ili kišna dova je traženje od nekog živog dobrog čovjeka da moli Allaha za kišu, dok ostali klanjači aminaju za njim.Da li je to slučaj kako je opisano u ovom hadisu?Nije!

Drugo:Šerijat ne dozvljava da se moli mrtvac i da se od njega nešto traži.

Trece:Mrtvac ne čuje traženje živog.

Četvrto:Snovi nisu šerijatski izvor niti mogu biti šerijatski dokaz.Međutim,ako je ashab vidio u snu Poslanika,s.a.w.s., u njegovom obliku,onda je to istina.Ako mu je Poslanik s.a.w.s.,rekao u snu da će pasti kiša i da će oni biti napojeni,onda je to istina,jer Poslanik s.a.w.s., i u snu govori istinu.To je pravilo.Međutim, sve to ne znači da se san uistinu i dogodio.

Peto:Ko je čovjek koji se spominje u hadisu?Prenosioci to ne potvrđuju.

Šesto:Pod pretpostavkom da je to spomenuti ashab Bilal b.el-Hars.Ni on nije bezgriješan.I njegova djela se vrednuju po kriterijima Šerijata.I ako bude u nekoj stvari usamljen nasuprot ostalih ashaba,njegovo se ne uzima u obzir.

Sedmo:A ako se radi o nepoznatom prenosiocu,onda se pogotovu njegov iskaz ne uzima u obzir.Ibn Hadžer navodi da se ovdje radi o nepoznatoj osobi u ovom hadisu.Dakle,mogao je biti neki beduin koji ne poznaje šerijatske propise.

Pouzdano predanje ovog hadisa spominje nepoznatu osobu.Međutim,jedan od prenosilaca ovog hadisa,a zove se Sejf b.Omer ed-Dabbi,navodi da je ta nepoznata osoba bio Bilal b.el-Hars.

Abbas b.Jahja za Sejfa kaže da je slab prenosilac.Davud kaže da nije ničemu kao prenosilac(lejse bi šej’).Ebu Hatim kaže da je od onih koji se izostavljaju(metruk).

Ibn Hibban kaže da je od onih koji su optuženi za nevjerstvo(muttehem bi zindikati).

Prema tome,ovo predanje ne može poslužiti kao dokaz.“

[1] Adalet označava da čovjek bude musliman,punoljetan,razuman,bogobojazan i da se čuva riječi i radnji koje ne priliče da se čine u jednom zdravoj sredini,pa makar te radnje bile i dozvoljene(Vidi:Nuruddin El-Itr,Menhedžu-n-nakdi fi ulumi-l-hadisi,str.79-80)

Prof. Senad Muhić

Preuzeto sa stranice https://subuluselam.wordpress.com koju uređuje prof. Senad Muhić