Šta trebamo znati o prokletom šejtanu?

Zahvala pripada Allahu.
Kad je Iblis, Allah ga prokleo, odbio učiniti sedždu Ademu, Allah ga je protjerao sa nebesa i nad njim se obistinilo Allahovo prokletstvo sve do Sudnjeg dana. Allah mu je rekao: “E, izlazi onda iz Dženneta! – reče On – proklet da si! Moje prokletstvo će te do Sudnjeg dana pratiti!” (Sad, 77-78.)
Zatim je zamolio Allaha da mu da roka do proživljenja, pa mu je Allah to udovoljio: “Daj mi vremena do dana njihova oživljenja!” – zamoli on. “Daje ti se vremena!” – reče On” (El-E’araf, 14-15.)
Kad je Iblis, Allah ga prokleo, dobio sigurnost da neće propasti postao je jogunast, nasilnik i neprijatelj.
“E zato što si odredio pa sam u zabludu pao – reče – kunem se da ću ih na Tvom pravom putu presretati, pa ću im sprijeda, i straga, i zdesna i slijeva prilaziti, i Ti ćeš ustanoviti da većina njih neće zahvalna biti!” (El-E’araf, 16-17.)
Kada je to Iblis izjavio, Allah je rekao: “Odlazi!” – reče On. “Onima koji se za tobom budu poveli i tebi – kazna džehennemska biće vam puna kazna. I zavodi glasom svojim koga možeš i potjeraj na njih svoju konjicu i svoju pješadiju, i budi im ortak u imecima, i u djeci, i daji im obećanja – a šejtan ih samo obmanjuje -, ali, ti, doista, nećeš imati nikakve vlasti nad robovima Mojim!” A Gospodar tvoj je dovoljan kao zaštitnik!” (El-Isra, 62-65.)
Ovdje je šejtan objavio prljavo neprijateljstvo sinovima Ademovim, pa im je počeo uljepšavati grijehe, zavoditi u činjenje harama i prljavih djela. Naređivao im je da čine zlo i razvrat, a većina ljudi je ostala obmanjena. Zapali su u grijehe i zabrane: “I Iblis se uvjerio da je o njima ispravno mislio, i oni su se poveli za njim, osim nekolicine vjernika.” (Sebe, 20.)
Sve što se dogodi sinovima Ademovim u vidu kufra (nevjerstva), ubistva, neprijateljstva, mržnje, širenja razvrata, bluda, razgolićavanja žena, pijenja alkohola, obožavanja kumira i činjenja velikih grijeha su šejtanska djela kako bi ih odvratio od Allahova puta i  pokvario, vodeći ih sa sabom u vatru Džehennema: “O vjernici, vino i kocka i strelice za gatanje su odvratne stvari, šejtanovo djelo; zato se toga klonite da biste postigli što želite. Šejtan želi da pomoću vina i kocke unese među vas neprijateljstvo i mržnju i da vas od sjećanja na Allaha i od obavljanja molitve odvrati. Pa hoćete li se okaniti?” (El-Ma’ide, 90-91.)
Allah nas je upozorio na slijeđenje šejtana: “O vjernici, ne idite šejtanovim stopama! Onoga ko bude išao šejtanovim stopama on će na razvrat i odvratna djela navoditi.” (En-Nur, 21.)
Kada se insan udalji od Allaha šejtan ga preuzme i uvuče u pravljenje nereda i tiranije: “Zar ne vidiš da Mi nevjernike šejtanima prepuštamo da ih što više na zlo navraćaju?” (Merjem, 83.)
Svako onaj ko se okrene od Allaha i krene za šejtanom uništava sam sebe, a njegov dunjaluk i ahiret, također, propadaju: “A onaj ko za zaštitnika šejtana prihvati, a ne Allaha, doista će propasti!” (En-Nisa, 119.)
Šejtan je usvojio raznovrsne metode zabluđivanja. Iskvario je mnoge ljude i uljepšao im loša djela i uveo ih u Džehennem, a ružnog li završetka?!
“On im obećava i primaljuje ih lažnim nadama, a ono što im šejtan obeća samo je obmana. Njihovo prebivalište biće Džehennem i oni iz njega neće naći spasa!” (En-Nisa, 120-121.)
Neprijateljstvo šejtana prema Ademu i njegovim potomcima je iskonsko. Allah je Adema i njegovu ženu nastanio u Džennetu, pa je šejtan prišao Ademu i uljepšao mu nepokornost. Adem, ﷺ. mu se pokorio misleći da je iskren. Zbog te nepokornosti Allahu Adem, ﷺ. je istjeran iz Dženneta. Zatim mu je Allah oprostio i upozorio nas na pokoravanje šejtanu. Uzvišeni kaže: “O sinovi Ademovi, neka vas nikako ne zavede šejtan kao što je roditelje vaše iz Dženneta izveo.” (El-E’araf, 27.)
Kada znamo da je neprijateljstvo šejtana prema ljudskoj vrsti potpuno jasno i očito, Allah nam je naredio da ga se čuvamo, da mu objavimo rat i neprijateljstvo.
“Šejtan je, uistinu, vaš neprijatelj, pa ga takvim i smatrajte! On poziva pristaše svoje da budu stanovnici u vatri.” (Fatir, 6.)
Allah nas je uputio da Mu se utječemo od šejtana prokletog kada nam god on potakne interes za nepokornošću, pa kaže: “A kad šejtan pokuša da te na zle misli navede, ti zatraži utočište u Allaha, jer On, uistinu, sve čuje i zna sve.” (Fussilet, 36.)
Na Sudnjem danu, Danu istine i pravde, šejtan će priznati svoj zločin i obznaniti pred stvorenjima da je Allah iskren, a da je on lažov i da nema prijekora njemu, nego prijekor pada na onoga ko ga bude slijedio, a takvi će se pokajati. Međutim, tada kajanje neće koristiti.
“I kad bude sve riješeno, šejtan će reći: ‘Allah vam je pravo obećanje dao, a ja sam svoja obećanja iznevjerio; ali, ja nisam nikakve vlasti nad vama imao, samo sam vas pozivao i vi ste mi se odazvali; zato ne korite mene, već sami sebe, niti ja mogu vama pomoći niti vi možete pomoći meni. Ja nemam ništa s tim što ste me prije smatrali Njemu ravnim.’ Nevjernike sigurno čeka bolna patnja.” (Ibrahim, 22.)
Muhammed Salih el-Munedždžid