Učenje Bismile pri uzimanju abdesta u kućnom klozetu

Alejkumusselam. Oko izgovaranja Bismile učenjaci imaju podijeljeno mišljenje: jedni kažu da je farz, drugi ja farz onome ko je ne izostavlja iz zaborava a onome ko je zaboravi da nije, dok treći smatraju da je sunnet. Svi svoj stav dokazuju hadisom od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nema namaza onome ko nema abdesta niti abdesta onome ko ne spomene Allahovo ime pri njemu (prilikom uzimanja abdesta)”. Hadis bilježe Ebu Davud, Ibn Madže i Ahmed, sa senedom od J’akub ibn Seleme, od njegovog oca od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, a kaže Buharija da J’akub nije čuo hadise od svoga oca niti je njegov otac čuo od Ebu Hurejre, radijallahu anhu. Prema tome, ovaj hadis je veoma slab, međutim, preneseni su još neki rivajeti, poput onog što se prenosi od Seid ibn Zejda i Ebu Seida, radijallahu anhuma, ali oba su slaba takođe. Kaže Buharija da najvjerodostojnije što se prenosi u ovom poglavlju (izgovaranja Bismile na početku abdesta) je hadis od Seid ibn Zejda a i taj hadis je kod njega slab jer je u njegovom senedu Rebah ibn Abdurrahman koji je kod Buharije munkerul-hadis, tj. veoma je slab u hadisu. Kaže Medžduddin, djed Ibn Tejmije, u knjizi “El-Munteka” (broj hadisa 164) da su svi hadisi po ovoj temi slabi. Zato Buharija u svom Sahihu propisanost (preporučenost) izgovaranja Bismile na početku abdesta dokazuje sa hadisom u kojem se navodi dova koja se uči prije polnog odnosa sa suprugom a koja počinje sa Bismilom. Prema tome, svi hadisi na ovu temu su slabi.
Sa druge strane, spomenuti hadis sa strane značenja teksta hadisa je sporan, je je u hadisu došlo “Nema abdesta onome ko ne spomene Allahovo ime pri njemu (prilikom uzimanja abdesta)” što znači da nema ispravnog i valjanog abdesta bez Bismile. A s obzirom da su svi hadisi slabi kako da se ovakav propis prihvati sa slabim hadisima. Zato oni koji smatraju da se ovi hadisi mogu zbog mnoštva rivajeta prihvatiti tumače hadis sa značenje da nema potpunog abdesta bez Bismile.

Međutim, i ovo tumačenje je sporno, jer svi vjerodostojni hadisi od Osmana, Ebu Hurejre, Alije i mnogih drugih ashaba, radijallahu anhum, koji u detalje opisuju način uzimanja abdesta Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niko od njih ne spominje Bismilu, tj. da ju je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, izgovarao. A da je abdest bez Bismile nepotpun ili krnjav, a da ne kažemo neispravan, bilo bi to prenešeno makar u jednom vjerodostojnom hadisu a to nemamo. Ovo dodatno podupire stav da po pitanju izgovarana Bismile na početku abdesta nije ništa prihvatjivo, osim što se može preporučenost učenja Bismile dokazivati drugim hadisima u kojima je došla preporučenost učenja Bismile za neke druge prilike.

A što se tiče učenja Bismile pri abdestu u kućnom klozetu, ono može imatu oko tri mogućnosti.

Prava – da se Bismila nikako ne izgovara, uzimajući u obzir slabost hadisa na tu temu, tj. da izostavljanje Bismile ne utiče na valjanost abdesta, kao i složnost učenjaka, kako to prenosi imam Nevevi, oko obaveze poštivanja Allahovog imena, te da zbog toga ne treba na sličnim mjestima spominjati Allahovo ime. Ko ovako uradi nema nikakve smetnje.

Druga – da izgovori Bismilu u sebi a ne naglas, ovo je dozovljeno i ne potpada pod pokuđeno ili zabranjeno izgovaranje Allahovog imena na nečistim mjestima.

Treća – da izgovori Bismilu naglas što je pokuđeno ili po nekim učenjacima i haram.

Međutim, nema šerijatskog teksta koji ukazuje na zabranu izgovaranja Allahovog imana na nečistim mjestima, tako da je pokuđenost najbliži propis po tom pitanju.

Prema tome, za obavezu učenja Bismile na početku abdesta nema validnog dokaza i najviše što se može reći je da je to preporučeno. A učenje Bismile pri abdestu u kućnom klozetu je dozovljeno ako se to čini u sebi a ne naglas, s tim da ako bi se potpuno izostavila nema smetnje, a pokuđeno je i bolje izbjegavati da se uči naglas. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio: dr. Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com