Alejkumusselam.

Osobe koje rade teške fizičke poslove, poput rudara, građevinaca i slično, za ove osobe u Šerijatu nije došla olakšica da mogu mrsiti dane Ramazana i da iste naposte. I ovo bi trebalo biti jasno.

Na njima je obaveza da svaki dan Ramazana nanijete post i da ga zaposte, pa ako ga isposte dobro i jest. A kada dođu u situaciju da ne mogu više izdržati od gladi i žeđi dozvoljeno im je da popiju i pojedu onoliko koliko im je dovoljno da izdrže do iftara a zatim da nastave sa postom do iftara.

Takođe, obavezni su napostiti te dane kada budu u mogućnosti nakon Ramazana.

Ova dozvola da popiju i pojedu samo onoliko koliko je dovoljno do iftara se vraća na dozvolu pijenja i jedenja onoga što je haram u nuždi.

Jer njima je haram da se omrse u danima Ramazana, a zbog teškog fizičkog posla i iznemoglosti dođu u stanje nužde kada im je dozvoljeno da popiju i pojedu, a što je haram u osnovi u danima Ramazana, samo onoliko koliko bi utolili glad i žeđ do iftara.

Kao što je dozvoljeno pojesti svinjskog mesa ili popiti alkohola samo onoliko koliko da se glad i žeđ utole, a što je muslimanu u osnovi zabranjeno, onima koji bi umrli od gladi ili žeđi ako to ne urade.

Dokazi za ovo su sljedeća tri kur'anska ajeta:

“On vam jedino zabranjuje: strv i krv i svinjsko meso, i ono što je zaklano u nečije drugo ime, a ne u Allahovo. A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, tek toliko da glad utoli, njemu grijeh nije. – Allah zaista prašta i milostiv je”. (El-Bekara, 173)

“Reci: “Ja ne vidim u ovome što mi se objavljuje da je ikome zabranjeno jesti ma šta drugo osim strvi, ili krvi koja istječe, ili svinjskog mesa – to je doista pogano – ili što je kao grijeh zaklano u nečije drugo, a ne u Allahovo ime.” A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, samo toliko da glad utoli, Gospodar tvoj će doista oprostiti i milostiv biti”. (El-En'am, 145)

“On vam zabranjuje jedino strv, i krv, i svinjsko meso, i onu stoku koja je zaklana u nečije drugo, a ne u Allahovo ime. A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, samo toliko da utoli glad – pa, Gospodar tvoj će, zaista, oprostiti i samilostan biti”. (En-Nahl, 115)

Znači, ajeti ukazuju na to da je u nuždi dozvoljeno pojesti meso strvine ili svinje, popiti alkohola ili krvi, a koji su inače zabranjeni, ali ne iz želje i samo onoliko koliko je potrebno da se utole glad i žeđ.

Analogno ovome, to isto se odnosi na one osobe koje ne moge izdržati post jer rade teške fizičke poslove, tj. nije im dozvoljeno da mrse te dane u startu nego su obavezni da ih zaposte, pa ako dođu u stanje prinude da se omrse urade to samo onoliko koliko je dovoljno da utole glad i žeđ do iftara. A na ovo se odnose riječi Uzvišenog “A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, samo toliko da utoli glad”. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Alejkumusselam.

Ako ti je takvo stanje ti imaš pravo da koristiš olakšicu bolesnika na osnovu kur'anskog ajeta “A onaj ko je bolestan ili musafir neka naposti isti broj drugih dana” (El-Bekare, 184).

A pošto potpadaš u hronične bolesnike nisi dužan napostiti te dane nego za svaki propušteni dan nahraniti jednog siromaha poput starca i starice koji zbog starosti ne mogu napostiti propuštene dane Ramazana.

Na ovo ukazuju riječi Uzvišenog: “A oni koji ga (post Ramazana) teško podnose neka daju fidju u hranjenju jednog siromaha” (El-Bekare, 184).

Rad po ovom ajetu je derogiran za zdrave osobe a njegov propis ostaje da važi za starca, staricu i hroničnog bolesnika.

A što se tiče ulaska na vrata postača u Džennetu, na njih će uči samo postači kao što je došlo u hadisu.

Međutim, postoje druga vrata na koja će uči samo klanjači ili samo oni koji daju sadaku, … kao što je došlo u hadisu mutefekun alejhi, pa nastoj da uđeš na neka druga vrata Dženneta. Mu'minu je dovoljan uspjeh da uđe u Džennet svejedno na koja vrata.

Molim Uzvišenog da sve iskrene mu'mine sastavi sastavi u Svom Džennetu. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hvala Allahu i neka je salat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Odgovorio sam na nekoliko pitanja vezanih za šerijatsku ispravnost poslovanja BBI banke koja se predstavlja kao islamska banka čije su poslovne aktivnosti usklađene sa islamskim principima.

Evo linkovi tih odgovora ( kliknite na naslov da pogledate odgovor) :

– UZIMANJE KREDITA SA BBI BANKE

– JE LI NOVAC KOJI DAJE BBI BANKA NA OROČENU ŠTEDNJU KAMATA?

– KUPOVINA AUTA SA KREDITOM OD BBI BANKE

– PRAKTIČAN PRIMJER “beskamatnog” KREDITA U BBI BANCI

– SAVREMENI IMOVINSKI POSTUPCI U KOJIMA IMA KAMATE

Prema tome, poslovni ugovori, aktivnosti i transakcije BBI banke su zasnovani na kamatnom sistemu kao i druge banke koje za sebe ne tvrde da su islamske. S toga nije dozvoljeno poslovati sa tom bankom, osim u onoj aktivnosti za koju se ustanovi da nije zasnovana na kamati, jer je moguće da postoje neke finansijske aktivnosti ove banke koje šerijatske nisu sporne, s tim da ih treba naći, otkriti i objelodaniti klijentima.

NAPOMENA:

Ne treba da obmanjuje to što ova banka na svom zvaničnom sajtu tvrdi da u njenim aktivnostima nema kamate te da joj je poslovanje usklađeno sa islamskim principima poslovanja. Ovo je notorna laž sa kojom će stati pred Allaha.

Takođe, ova banka opravdava svoje „islamsko“ poslovanje Šerijatskom komisijom koja odobrava oblike poslovanja koji su zasnovani na klasičnoj ili prikrivenoj kamati.

Članovi te komisije su u jednom od dva stanja:

– ili ne znaju šta je kamata u Šerijatu,

– ili znaju a svjesno namjerno odobravaju kamatne djelatnosti pravdajući ih nuždom, stanjem i zakonima države i slično (a što je neprihvatljivo).

A ne zna se koje od ova dva stanja je gore.

Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hrana kefareta posta
Ono što je nazvano u šerijatskom tekstu hrana prilikom davanja kefareta ono mora biti hrana a ne novac. Kaže Uzvišeni: “Onima koji ga jedva podnose – otkup je da jednog siromaha nahrane” (El-Bekare, 184). Prema tome, kefaret ili otkup za post se daje u hrani a ne novcu, a ko da u novcu kefaret mu nije ispravan i dužan je da ponovo da kefaret u hrani. Pod hranom se podrazumijeva uobičajna hrana koja se jede u nekoj sredini a prvenstveno se misli na pšenicu, ječam, grah, rižu i slično. A ako se hrana pravi i kuha za siromaha onda se to odnosi na uobičajnu hranu koja se jede u nekom mjestu.

Količina hrane kefareta posta
Oko količine hrane kefareta posta učenjaci imaju podijeljeno mišljenje, a razlog razilaženja je što to nije precizirano u šerijatskim tekstovima nego se vraća na kefaret za prekršenu zakletvu. Kaže Uzvišeni: “Otkup za prekršenu zakletvu je: da deset siromaha običnom hranom kojom hranite čeljad svoju nahranite, ili da ih odjenete, ili da roba ropstva oslobodite” (El-Maide, 89). Jedni učenjaci smatraju da je dovoljno da se za jednog siromaha da jedan mudd (pregršt), drugi dva mudda, tj. pola sa'a (dva pregršta), a treći da ako se daje u pšenici onda se izdvaja jedan mudd a ako se daje u drugim namirnicama onda dva mudda. Zatim su se učenjaci razišli oko toga kolika je težina jednog mudda koji treba da predstavlja pregršt čovjeka srednje veličine šake. Po nekima mudd je 500 grama, po drugima 625 a po trećima 750, shodno količini jednog sa'a (odnosno da li je 2 kg, 2,5 ili 3 kg). Ispravno je, a Allah zna najbolje, da se za jednog siromaha daju dva mudda (dva pregršta) bilo koje hrane (pšenice, riže, graha, ječma, kukuruza ili slično), a da to predstavlja 1 kg i 250 grama. Ovo znači da se za 30 dana Ramazana treba izdvojiti oko 37,5 kg hrane ako se ne pravi i ne kuha hrana. A ako se hrana kuha i pravi ne gleda se na težinu nego je bitno da se za jedan neispošteni dan nahrani jedan siromah dnevno jednim obrokom. Takođe, nema smetnje da se hrana da u brašnu.

Način kefareta posta
Za svaki dan koji se ne posti obaveza je nahraniti jednog siromaha, a hranjenje siromaha se može izvrštit na jedan od dva načina:

Prvi – da se siromasima da hrana u njihovim kućama tako što će se svakom siromahu dati 1 kg i 250 grama na primjer pšenice u zrnu ili brašnu, ili da im se udijeli gotova hrana, tj. jedan obrok za jedan neispošteni dan pri čemu se ne gleda na težinu hrane.

Drugi – da se napravi hrana i pozove onoliko siromašnih za koliko dana treba da se da kefaret, ili kada prođe deset (manje ili više) dana Ramazana da se napravi hrana za deset (manje ili više) siromaha i pozovu na jelo, a zatim sljedećih deset i tako redom. Da je dozvoljeno nahraniti 30 siromaha odjedanput nema razilaženja među učenjacima.

Takođe, ispravno je da se svaki dan hrani jedan siromah pa makar bio jedan te isti. Međutim, oko toga da se odjedanput da hrana u brašnu ili zrnu za trideset dana jednom siromahu učenjaci imaju podijeljeno mišljenje. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Alejkumusselam.

Bilježe Buharija (994) i Muslim (736) od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: “Allahov Poslanik je klanjao između jacije i zore 11 rekata predavao bi selam na svaka dva rekata i klanjao bi vitre sa jednim rekatom, …”.
Od Ibn Omera i Aiše bilježi Muslim da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Vitr je jedan rekat na kraju noći”.

Bilježe Nesai, Ibn Madže i Ahmed u vjerodostojnom hadisu od Ummu Seleme, radijallahu anha, da je rekla: “Allahov Poslanik je klanjao vitre sa sedam i pet rekata ne bi ih razdvajao sa selamom niti pričom”.

Bilježe Buharija (1140) i Muslim (730) od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: “Allahov Poslanik je klanjao noću 13 rekata a od toga bi klanjao 5 rekata vitreta koje ne bi razdvajao ničim (selamom) osim na kraju”.

Bilježi Muslim u svom Sahihu (737) od Aiše, radijallahu anha, da bi se Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, probudio, abdestio i klanjao noću 9 rekata u kojima ne bi sjedio osim na 8, zikrio bi hvalio Allaha i dovio, a zatim ustao na deveti i klanjao ga, oslije toga bi klanjao dva rekata , to bi bilo 11 rekata. A kada je ostario klanjao bi vitre sa sedam rekata kao što je prethodno spomenuto ….

Bilježe Nesai i Ahmed od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: “Allahov Poslanik je klanjao vitre tri rekata ne bi ih razdvajao (selamom), ne bi predavao selam na drugom rekatu vitreta”. Ahmed je ovaj hadis ocijenio slabim, dok su ga ostali poput Hakima ocijenili vjerodostojnim.

Bilježe Buharija (1147) i Muslim (1757) od Aiše, radijallahu anha, da Allahov Poslanik nije klanjao noćni namaz ni u Ramazanu niti van njega više od 11 rekata, klanjao bi 4 ne pitaj o njihovoj ljepoti, zatim bi klanjao četiri ne pitaj o njihovoj ljepoti, a zatim bi klanjao tri rekata.

Ne znam da ima hadis da je klanjao 8 a zatim tri vitreta, mislim da je doašao sa ovim riječima.

PREMA TOME, VITRE SE MOŽE KLANJATI 1, 3, 5, 7 i 9 REKATA.
Ako klanja tri on ima dva oblika:
prvi – da klanja dva rekata preda selam pa onda još jedan,

drugi – da klanja svatri bez sjedenja na dva i preda selam nakon trećeg.
Ako klanja 5 rekata mustehab je da ne sjedi na rekatu prije zadnjeg.
Ako klanja 7 ili 9 mustehab je da prije zadnjeg sjedne učini tešehud ali da ne preda selam te onda klanja preostali zadnji rekat.
Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com