Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju ispod.

Transkript:
Mi smo dosta puta govorili o tome da je namaz vremenski ograničen ibadet i musliman vjernik treba da sav svoj život organizuje naspram namaza. Svaki namaz se mora klanjati u njegovom vremenu.

Naklanjavanje namaza prema stavu kojeg ja zastupam je neispravno. Onog momenta kada čovjek propusti namaz iz namaskog vremena, taj ibadet je završen.
Ima određen broj ljudi koji pokušavaju pravdati naklanjavanje i dokazati dozvoljenost sa dva neka šerijatska dokaza.

Prvi dokaz je da Allahov Poslanik alejhi salatu ve selam u bici na Hendeku nije imao vremena da klanja ikindiju, jer je bila bitka, borba pa je ikindiju klanjao nakon akšama. Je li moguće da neko poredi situaciju džihada, kada traje borba i glave lete, sa situacijom kada mi budemo negdje na poslu (određeni broj ljudi kaže kao što Božiji Poslanik nije mogao klanjati u toku borbe i mi tako ne možemo klanjati u toku svoga posla). Neispravno je tako dokazivati, razlikuju se rat i mir, razlika je ako se to desilo jednom Božijem Poslaniku alejhi salatu ve selam, a veliki broj ljudi bi da to radi svakodnevno.

Drugi dokaz jeste da je Božiji Poslanik alejhi salatu ve selam jednog dana u Medini spojio podne i ikindiju i spojio je akšam i jaciju. To je također situacija za koju islamski učenjaci imaju različita tumačenja, ali evo kad bi čovjek u svome životu jednom imao neku potrebu, zaista tešku situaciju, vanrednu situaciju, pa ne može da stigne da klanja namaz pa spojio je da klanja dva namaza zajedno. Ali da to čovjek radi kontinuirano, neispravno je to dokazivati sa ovakvim hadisima.

Audio isječak odgovora