Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju ispod.

Transkript:
Allah s.w.t najbolje zna, ne znam da postoji neko od učenjaka na našim prostorima (od daija, od doktora) da je dozvolio i smatrao dozvoljenim da žena prilikom udaje uzme muževo prezime.
Tako da, Allah najbolje zna, bolje da se to ne čini, pogotovo sa zakonskog aspekta, jer zakon ne obavezuje ženu da uzme muževo prezime, pa ne postoji nikakav pritisak i validan razlog zbog kojeg bismo možda i rekli da žena uzme prezime.

Naš savjet je svakako da sestre prilikom udaje zadržavaju svoje prezime.

Audio isječak odgovora

Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju ispod.

Transkript:
Tespih u namazu služi da bi ljudi brojali i da se ne bi pomeli u pogledu zikrova koji su precizno ograničeni brojem kao što je: 33 puta subhanallah, 33 puta elhamdulillah, 33 puta Allahu Ekber. Zbog toga tespih služi u namazu i zbog toga su ga učenjaci i odobrili kako bi čovjek precizno znao da je izbrojao onoliko koliko je potrebno.

Ljepše je i bolje, od sunneta je zikrove koji su precizno određeni brojem zikriti i brojati na prste (Božiji Poslanik je zikrove brojio na prste desne ruke).
Ako bi neko koristio tespih, nadamo se inšallah da to nije problem zato što je to samo način brojanja zikra. Ne treba oko korištenja tespiha da se prave velike svađe i prepirke. Oni koji zikre na prste svojih ruku sigurno potpunije i bolje postupaju, ali isto tako (pogotovo ako su u pitanju starije osobe koje će možda zaboraviti koliko su puta zikrile) ako koriste tespih, ako Bog da, nema u tome ništa sporno.

Audio isječak odgovora

Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju ispod.

Transkript:
Za osobu koja želi da klanja najbitnija stvar jeste da nauči suru Fatiha i da uz tu suru nauči nekoliko sura: kulhuvallahu, Felek, Nas, inna eatajna, vel asr – sve su to kratke sure, bukvalno po nekoliko rečenica.

U svemu tome namaz ima svoju formu koju možemo naći na internetu:
– početak Allahu Ekber, imamo početnu dovu subhaneke, nakon toga ide euza, uči se bismila, Fatiha i neka kraća sura.
– nakon toga imamo lagane zikrove koji se uče na rukuu (subhane rabijel azim, semiallahu limen hamideh), sve te zikrove čovjek za nekoliko dana može, ako Bog da, naučiti.
– nakon toga treba naučiti minimalno učenje etehijatu – to je minimum da bi namaz bio validan.
– nakon toga lagano se nadograđuje, uči sure, uči dove koje su propisane itd., ali za početak je bitno naučiti Fatihu, dvije, tri kraće sure i naučiti zikrove koje se uče kao obavezni zikrovi u namazu: početni tekbir, početna dova, nakon toga imamo zikr na rukuu, zikr prilikom povratka sa rukua, zikr prilikom odlaska sa rukua, zikr na sedždi i etehijatu.
Sve to se uz Allahovu pomoć može naučiti od strane osobe koja ima dobru volju za nekoliko dana.

Audio isječak odgovora

Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju ispod.

Transkript:
U svakom slučaju bolje što je to čula sada, nego nakon što se uzmu. Znači, sada žena treba da se uda za insana koji ne želi da se njegova žena pokrije. Ako ga prihvatiš, prihvatila si da se udaš za nekoga kome smeta mahrama. Za mene lično je to krupna stvar da nekome smeta nečija mahrama, umjesto da čovjek bude ponosan, da bude veseo, Allahu ekber, ženim se i moja buduća žena želi da se pokrije – on ne dopušta ženi da se pokrije.
Pa dobro ko je taj čovjek, kako se deklariše kao musliman, a smeta mu mahrama?!

Tako da, po meni lično to je dobro da se saznalo prije braka nego da stupim u brak i kažem želim se pokrit, a on kaže ne može, pa onda ne znaš ili naprijed ili nazad. Ovako znamo o kakvoj se osobi radi, da li ćemo stupiti u brak sa njim ili ne, to je već drugo pitanje.

Audio isječak odgovora

Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju ispod.

Transkript:
To smo mi, taj naš bosanski, bošnjački tvrdoglavi mentalitet. Naša kćerka živi u inostranstvu, neovisna o nama, ima 35 godina (nije to neka djevojčica u pubertetu), pokrila se i roditelji prekinuli konverzaciju i komunikaciju sa njom zbog toga, umjesto da zahvaljuju Allahu, da dove, da padnu na sedždu, “elhamdulillah, moja kćerka nosi hidžab”, da budu ponosni na nju, oni prekinuli komunikaciju.

Šta mi možemo u takvim situacijama? Možemo da mi ne zakažemo, mi trebamo da pozovemo, da im se javimo, da im pošaljemo poruku, da ih obiđemo, da im pošaljemo poklon. Kako će oni reagovati, to je do njih i njihova stvar. Nama je bitno da mi ne zakažemo u pravima prema njima.

Drugo pitanje je: dobila sam komentare da moram biti žena bez greške, ako nosim hidžab da ne smijem više nikakvu grešku napraviti.
Znači ne nosiš hidžab pa možeš biti prostitutka, možeš ići raditi šta hoćeš zato što ne nosiš hidžab? Ako nosiš hidžab ti moraš biti melek? Neispravno!
Da, žena koja nosi hidžab je jedan ambasador islama, treba da pazi kako se ponaša: ne doliči ženi koja nosi mahramu da duhani, da ide u nargila barove, da ide u kladionice itd., ali ona je ispunila vadžib nošenja mahrame, pokrila se, a u svemu tome kao i druge osobe može pogriješiti. Treba paziti na sebe i na svoje postupke. Zato mi na takav način i zastrašujemo žene, nemoj da se pokriješ ti moraš biti nepogrešiva. Ma pokrij se! Ako i uradiš neki drugi grijeh bolje da si uradila jedan grijeh nego da imaš kontinuirano grijeh zato što si otkrivena.
Neispravna je percepcija da žena koja se pokrije mora biti nepogrešiva. Nema nepogrešivih. Svi mi imamo svoje aferime i grijehe.

Audio isječak odgovora