Po ovom pitanju postoji razlaz savremene uleme, a on se gradi na sporu oko pitanja surme i da li njena upotreba kvari post?

Ne kvari post, što je mišljenje hanefijske i šafijske pravne škole, a dokaz je da nema veze između oka i ,,unutrašnjosti”, tako da se ne kvari post.
Mišljenje hanbelijske i malikijske pravne škole je da surma kvari post, jer postoji put između oka i ,,unutrašnjosti”.
Prema tome i savremena ulema se razišla po pitanju kapi za oči:

Kapi za oči ne kvare post, i to zastupa Ibn Baz i Ibn Usejmin, kao i neki drugi učenjaci. Njihov argument leži u činjenici što je kap za oči mala i ne stiže do želuca, nego se izgubi i prije nego što stigne tamo, a u slučaju da i stigne u želudac to je toliko beznačajno i malo, da se zanemaruje, kao i ono što ostane iza ispiranja usta. Ujedno nema tekstualnog dokaza za takvu zabranu, niti nekog drugog, koji je izveden iz teksta.
Kvari analogno surmi
Ispravno je da ne kvari, iako je medicina utvrdila kako između oka i unutrašnjosti postoji veza preko nosa, ali kapljica iz oka se izgubi i upije negdje tokom svog puta kroz suzne kanale, i ne stiže do jednjaka, pa prema tome ni do želuca, a i ako stigne nešto od te tečnosti to je beznačajno i zanemarivo, kao i tečnost koja se zanemaruje a preostane prilikom ispiranja usta.

Što se pak tiče analogije na surmu, ona nije validna, jer:

nije potvrđeno da surma kvari post, a navedeni hadis po tom pitanju je slab,
radi se o analogiji na pitanje po kojem postoji razlaz,
zbog snage dokaza koji su navedeni u prvom mišljenju.

Prof. dr. Muharem Štulanović,

Odgoj, obrazovanje i islamska pravna misao

http://www.islambosna.ba/kvarenje-posta-i-njegov-prekid-upotrebom-savremenih-medicinskih-sredstava-lijecenja/

O ovom problemu raspravljali su stari učenjaci pod nazivom ,,…liječenje tečnošću koju sipa u uši….“

Izrazita većina je na stajalištu da je post pokvaren. Hanbelijski učenjaci su smatrali da je post pokvaren u slučaju da tečnost dospije u mozak.

Drugo mišljenje, koje zastupa Ibn Hazm, je da ono što kvari post ulazi kroz uši i ne dospijeva u mozak.

Ujedno, savremena medicina otkriva da nema kanala između mozga i uha, kroz koji može da dođe tečnost osim u slučaju ako se desi proboj bubne opne, pa prema tome kapi za uši ne kvare post.

Ako se liječi bubna opna, onda se to radi preko uha i propis je analogno kao i za liječenje nosa, a o čemu se govorilo ranije.

Prof. dr. Muharem Štulanović,

Odgoj, obrazovanje i islamska pravna misao

http://www.islambosna.ba/kvarenje-posta-i-njegov-prekid-upotrebom-savremenih-medicinskih-sredstava-lijecenja/

Upotrebom savitljivog, optičkog instrumenta može se pregledati gornji dio probavnog sustava. Izraz endoskopija, znači ˝pogled u unutrašnjost˝. Iako se ova pretraga gornjeg probavnog sustava često naziva samo gastroskopija, puni naziv je ezofago-gastro-duodenoskopija (EGDS) jer se njom može pregledati jednjak (ezofagus), želudac (gaster) i dvanaesnik (duodenum). Ova pretraga nije samo dijagnostička, već i terapijska, jer se njome mogu obaviti manji terapijski zahvati. Endoskop ili gastroskop je, dakle, savitljivi optički instrument koji se putem usta, ždrijela i jednjaka uvodi u želudac, za potrebe snimanja i otkrivanja čira ili drugih oštećenja želuca.

I stara ulema je govorila o fikhsko-pravnom problemu u slučaju, da se u prirodni put hrane uvede predmet ili stvar koja se ne smatra hranom, kao što je kamenčić, komad željeza i sl., što je pravno na stepenu ovog medicinskog instrumenta, pa se postavlja pitanje kvarenja posta na ovakav način.

Izrazita većina uleme smatra da se ovim prekida post, iz razloga što bilo šta ako dospije u ,,unutrašnjost” kvari post. Međutim, hanefijski učenjaci su uvjetovali prekid posta, ako taj predmet ili stvar, ostane unutra i njihov dokaz je hadis u kojem je Allahov Poslanik naredio da se čuva surme. Logika njihovog dokaza vezana je za to da je Allahov Poslanik naredio da se čuva surme.

Prema tome po logici velike većine učenjaka, ovim se prekida post, a po mišljenju hanefijske uleme ne prekida, jer ne ostaje unutra.

Drugo mišljenje, da se ovim ne prekida post, pošto to nije hrana, kao što je kamen ili željezo, zastupaju Ibn Tejmije, neki malikijski pravnici i El-Hasen b. Salih uz dokaz kako na to upućuju tradicionalni dokazi Kur’ana i sunneta logikom, da post kvari samo nešto što se smatra hranom ili hranjivim, a što se tiče hadisa koji naređuje da se čuva surme, on je slabe predaje, tako da je jasno kako ova spomenuta upotreba ne prekida post. Onda su u obzir uzeli i mogućnost i postavili hipotezu ispravnosti posta u slučaju ako ljekar podmaže endoskop ili gastroskop sa nekom pastom, da bi time olakšao njegovo uvođenje u želudac, a ista se može računati hranjivom. U tom slučaju i oni smatraju da je post pokvaren.

Prof. dr. Muharem Štulanović,

Odgoj, obrazovanje i islamska pravna misao

http://www.islambosna.ba/kvarenje-posta-i-njegov-prekid-upotrebom-savremenih-medicinskih-sredstava-lijecenja/

To je medicinski uređaj, inhale koji dostavlja medikamente putem pluća u tijelo. Pojednostavljeno rečeno, ovdje se radi o posudici u kojoj se nalazi tečni lijek, sastavljen iz tri komponente: vode, kisika i medicinskih jedinjenja.

Postavlja se pitanje, da li tečnost koja se ispumpava u vidu magličastog jedinjenja, ili u vidu pare iz te posudice, prema ustima i nosu te dospijeva i u pluća, kvari post ili ne?

Savremeni idžtihad se razilazi po tom pitanju:

Upotrebom ove pumpice se mrsi i
Drugo mišljenje da upotreba pumpice ne kvari post: Ovo je mišljenje šejhova Ibn Baza, r.h., i Ibn U’sejmijina, Ibn Džibrina i stalne komisije za fetve. Njihovo obrazloženje je da:
Postač može da ispira usta i nos (madmada i istinšak) po konsenzusu islamske uleme. A nakon ovih radnji ostaje mali dio vode pomiješan sa pljuvačkom, u ustima ili nosu, i neminovno će dospjeti do želudac, analogno kao i para ili magličasta tečnost iz pumpice, ali u toliko beznačajnom omjeru, koji iznosi možda mililitar ili dva, što je zanemarljivo kao i u slučaju ispiranja usta i nosa;
također, nije sigurno da će para koja se ispumpava iz pumpice dospjeti baš u želudac, to se samo pretpostavlja, tako da se uzima u obzir pravilo da se sigurno ne dokida sumnjom te post ostaje validan kao sigurna kategorija, a sumnja se ne uzima u obzir;
ova radnja ne liči na hranjenje i pijenje i nije im analogna;
medicina i ljekari su dokazali da misvak sadrži osam hemijskih medicinskih jedinjenja, a dozvoljena je njegova upotreba postaču generalno, po pretežnom mišljenju, iako će nešto od tih jedinjenja upotrebom dospjeti do želuca, kao i u slučaju upotrebe pumpice.
Što se tiče prvog mišljenja koje kaže da je upotreba ove pumpice zabranjena za postača obrazlaže se, da ako postač bude morao da je upotrijebi, dozvoljeno je, ali mora napostiti taj dan. Obrazloženje je sljedeće:

Sadržaj pumpice će dospjeti do želuca na prirodan način uzimanja hrane, tako da to kvari post. Ovaj argument se može osporiti, sa prijašnjim objašnjenjem, da ono što dođe do želuca je toliko beznačajno pa ne kvari post, analogno ispiranju usta i nosa, tako da se prvo mišljenje o dozvoli upotrebe pumpice za astmu preferira.

Prof. dr. Muharem Štulanović,

Odgoj, obrazovanje i islamska pravna misao

http://www.islambosna.ba/kvarenje-posta-i-njegov-prekid-upotrebom-savremenih-medicinskih-sredstava-lijecenja/