Post osobe koja zaposti u džunub stanju je ispravan jer se prenosi da je Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, zaticala zora dok je bio džunub od odnosa sa svojim suprugama i potom bi se okupao i postio. S tim da je kupanje od dženabeta uvjet ispravnosti namaza, musliman je dužan da se okupa kako bi mogao klanjati namaz u njegovo vrijeme.

A ukoliko bi ga nadjačao san i ne bi se probudio osim poslije izlaska sunca, okupati će se i klanjati sabah namaz i nastaviti će postiti a isto tako će postupiti ukoliko zaspi u toku ramazanskog dana i polucira (Šejh Abdullah ibn Džibrin). Allah najbolje zna.

Mr. Osman Smajlović

Alejkumusselam. Osobe koje rade teške fizičke poslove, poput rudara, građevinaca i slično, za ove osobe u Šerijatu nije došla olakšica da mogu da mrse dane Ramazana i da iste naposte. I ovo bi trebalo biti jasno. Na njima je obaveza da svaki dan Ramazana nanijete post i da ga zaposte, pa ako ga isposte dobro i jest. A kada dođu u situaciju da ne mogu više izdržati od gladi i žeđi dozvoljeno im je da popiju i pojedu onoliko koliko im je dovoljno da izdrže do iftara a zatim da nastave sa postom do iftara. Takođe, obavezni su napostiti te dane kada budu u mogućnosti nakon Ramazana. Ova dozvola da popiju i pojedu samo onoliko koliko je dovoljno do iftara se vraća na dozvolu pijenja i jedenja onoga što je haram u nuždi. Jer njima je haram da se mrse u danima Ramazana, a zbog teškog fizičkog posla i iznemoglosti dođu u stanje nužde kada im je dozvoljeno da popiju i pojedu, a što je haram u osnovi u danima Ramazana, samo onoliko koliko bi utolili glad i žeđ do iftara. Kao što je dozvoljeno pojesti svinjskog mesa ili popiti alkohola samo onoliko koliko da se glad i žeđ utole, a što je muslimanu u osnovi zabranjeno, onima koji bi umrli od gladi ili žeđi ako to ne urade.

Dokazi za ovo su sljedeća tri kur’anska ajeta:  “On vam jedino zabranjuje: strv i krv i svinjsko meso, i ono što je zaklano u nečije drugo ime, a ne u Allahovo. A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, tek toliko da glad utoli, njemu grijeh nije. – Allah zaista prašta i milostiv je”.
(El-Bekara, 173)

“Reci: “Ja ne vidim u ovome što mi se objavljuje da je ikome zabranjeno jesti ma šta drugo osim strvi, ili krvi koja istječe, ili svinjskog mesa – to je doista pogano – ili što je kao grijeh zaklano u nečije drugo, a ne u Allahovo ime.” A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, samo toliko da glad utoli, Gospodar tvoj će doista oprostiti i milostiv biti”. (El-En’am, 145)

“On vam zabranjuje jedino strv, i krv, i svinjsko meso, i onu stoku koja je zaklana u nečije drugo, a ne u Allahovo ime. A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, samo toliko da utoli glad – pa, Gospodar tvoj će, zaista, oprostiti i samilostan biti”.  (En-Nahl, 115)

Znači, ajeti ukazuju na to da je u nuždi dozvoljeno pojesti meso strvine ili svinje, popiti alkohola ili krvi, a koji su inače zabranjeni, ali ne iz želje i samo onoliko koliko je potrebno da se utole glad i žeđ. Analogno ovome, to isto se odnosi na one osobe koje ne moge izdržati post jer rade teške fizičke poslove, tj. nije im dozvoljeno da ne poste te dane u startu nego su obavezni da ih zaposte, pa ako dođu u stanje prinude da se omrse, onda urade to samo onoliko koliko je dovoljno da utole glad i žeđ do iftara. A na ovo se odnose riječi Uzvišenog : “A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, samo toliko da utoli glad”. Ve billahi tevfik.

Dr. Zijad Ljakić