Klanjanje dženaza-namaza u odsustvu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi ashabi klanjali su dženazu Nedžašiju kada je umro u Habeši. Neki učenjaci smatraju da se dženaza u odsustvu klanja samo u slučaju ako dotičnoj osobi niko nije klanjao dženazu u određenoj zemlji, ili u slučaju da je dotična osoba dala veliki doprinos u islamu, a svoje mišljenje potkrepljuju činjenicom da ne postoji predaja koja ukazuje na to da se svakoj umrloj osobi klanjala dženaza u odsustvu.

———–
Iz knjige “RAZUMIJEVANJE FIKHSKIH DOKAZA”
Autor: dr. ‘Aid el-Karni

Osobu nad kojom se izvrši šerijatska kazna treba ogasuliti i klanjati joj dženazu, jer je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao dženazu zbog zinaluka kamenovanoj osobi i naredio je da se dženaza klanja Gamidiji, a prenosi se da je dženazu klanjao i Maizu.

Klanjanje dženaza-namaza grješnicima. Dženaza se klanja svakome ko umre kao musliman, čak i ako je bio veliki grješnik, jer je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao za čovjeka koji je ukrao od ratnog plijena: “Klanjajte svome drugu!”734 Samo ponekad islamski vladar neće klanjati dženaza-namaz grješniku, čime će osuditi djela koja je grješnik počinio.

734 Daif: Ahmed (16583, 21267), Ebu Davud (2710), Nesai (1959) i drugi. Pogledati Miškat (4011).
———–
Iz knjige “RAZUMIJEVANJE FIKHSKIH DOKAZA”
Autor: dr. ‘Aid el-Karni

Umrlom muslimanu klanja se dženaza-namaz, zbog prakse Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ustrajavanja muslimana u klanjanju dženaza-namaza.

Vrijednost dženaze. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Ko bude ispratio i klanjao dženazu umrlom, ima jedan kirat (nagradu), a ko ostane do kraja, dok se svi ne raziđu, ima dva kirata. Svaki kirat je veličine brda Uhud. “726

Dženaza-namaz klanja se stojeći, zbog Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, stalne prakse u tome.

Donose se četiri tekbira, zato što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao dženazu Nedžašiju i donio tekbir četiri puta.

Prilikom donošenja tekbira dižu se ruke. Poslije prvog tekbira sunnet je podići ruke, a propis dizanja ruku kod sljedećih tekbira pridodaje se ovom kod prvog tekbira. Nije mi poznat poseban dokaz koji ukazuje na to, medutim zabilježeno je da su selefi prakticirali donositi tekbire na ovaj način, a takoder se prenosi se da su tako postupali i ashabi.

Fatiha se uči u sebi, zato što je Ibn Abbas, radijallahu an huma, učio Fatihu i rekao: “Ona je od sunneta.”

Poslije drugog tekbira donosi se salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ovakav postupak zabilježen je u sunnetu, a takoder je zabilježeno da su to prakticirali i neki ashabi. Najbolji salavat je onaj koji se uči na zadnjem sjedenju u namazu.

Poslije trećeg tekbira uči se dova za mejjita. Dokaz za to su riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Kada klanjate dženazu mejjitu, iskreno učite za njega dovu. “727

Jedan od Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, dova za mejjita jeste i sljedeća:

“Allahumma-gfir lehu ve-rhamhu ve'afihi va'fu'anhu ve ekrim nuzulehu ve vessi'a mudhalehu vagsilhu bil-mai ve-s-seldži vel-berdi ve nekkihi minel-hataja kema nekkajtes-sevbel-ebjeda mine-d-denesi ve ebdilhu daren hajren min darihi ve ehlen hajren min ehlihi ve zevdžen hajren min zevdžihi ve edhilhul-džennete ve e'izhu min ‘azabil-kabri (ve azabi-n-nari)!

Prijevod dove:

Allahu moj, oprosti mu i smiluj mu se, grijehe mu pobriši i sačuvaj ga, nagradi ga počasnim mjestom i učini širokim njegov kabur, očisti ga vodom, snij'egom i gradom, očisti ga od grijeha kao što bijelu odjeću čistiš od prljavštine. Zamijeni mu dunjalučku kuću boljom kućom, porodicu boljom porodicom, i bračnog druga boljim bračnim drugom. U Džennet ga uvedi i zaštiti ga od kaburskog azaba i od džehennemske vatre. “728

Zatim se donese i četvrti tekbir. A ako bi se i poslije ovog tekbira uputila kraća dova, nema smetnje, jer se prenosi od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je ponekad dovio i poslije četvrtog tekbira. 

Zatim se predaje selam samo na desnu stranu; zbog toga što je to bila praksa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je u pitanju dženaza-namaz.

726 Sahih: Buharija (47, 1425), Muslim (945), Ahmed (8955, 9266) i drugi.

727 Sahih: Ebu Davud (3199), Ibn Madže (1497). Pogledati: Miškat (1674)

728 Sahih: Muslim (963), Ahmed (23455), Nesai (1983, 1984).

———–
Iz knjige “RAZUMIJEVANJE FIKHSKIH DOKAZA”
Autor: dr. ‘Aid el-Karni

Rekao je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, kada su gasulili njegovu kćerku: “Počnite s njenom desnom stranom i mjestima koje se peru prilikom uzimanja abdesta. “711

Zatim mu se čitavo tijelo opere vodom; zbog riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Okupajte je (perući njeno tijelo) neparan broj puta: tri puta, ili pet puta, ili sedam puta. “712

Ženi se na glavi ispletu tri pletenice: zbog hadisa Ummu Atijje u kojem se navodi da su one napravile tri pletenice na glavi Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, kćerke.713

Također, mejjita treba namirisati, jer je preneseno u hadisu: “Kada budete mirisali mejjita, namirišite ga neparan broj puta. “714 Ovo potvrđuju i Poslanikove riječi upućene Ummu Atijji: “Prilikom zadnjeg pranja stavite kafura. “715

U nedostatku vode mejjitu se uzima tejemmum; zbog riječi Uzvišenog:
“A ako ne nađete vode, uzmite tejemmum”716, i zbog riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Cijela zemlja učinjena mi je čistom i mesdžidom. “717

Ženi je dozvoljeno da okupa svog umrlog muža. Aiša, radijallahu anha, rekla je: “Da sam znala na početku ono što sam kasnije saznala, ne bi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ogasulio niko drugi osim njegovih žena. “718

Mužu je dozvoljeno da okupa svoju umrlu suprugu. Prenosi se da je Alija ogasulio Fatimu i također se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jedne prilike rekao Ai ši: “Ako bi umrla prije mene, ja bih te ogasulio i umotao u ćefine. “719

711 Sahih: Buharija (167, 1255, 1256), Muslim (939) i Ebu Davud (3145).

712 Sahih: Buharija (1254), Muslim (935), Ahmed (20266) i Nesai (1885, 1889).

713 Sahih: Buharija (1259, 1260), Muslim (939), Ahmed (26752) i Nesai (1883, 1890).

714 Sahih: Ebu Ja'la (2300), Hakim (1310), Bejheki u Sunenu/-kubra (6494).

715 Sahih: Buharija (1253, 1254, 1259), Muslim (939), Ahmed (20266, 20271) i drugi.

716 Prijevod značenja EI-Maide, 6.

717 Sahih: Buharija (335, 438), Muslim (521), Ahmed (13852) i drugi.

718 Sahih: Ahmed (25774), Ebu Davud (3141), Ibn Madže (1464).

719 Hasen: Ahmed (25380), Ibn Madže (1465), Darimi (80). Pogledati: Miškat (5971).

———–
Iz knjige “RAZUMIJEVANJE FIKHSKIH DOKAZA”
Autor: dr. ‘Aid el-Karni

Dozvoljeno je plakati za umrlim ali bez naricanja i pretjeranog podizanja glasa, jer je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, plakao za svojim sinom Ibrahimom i pri tome rekao: “Zaista oči plaču, a srce je tužno, ali ne kažemo ništa osim ono što će zadovoljiti našeg Gospodara, a mi smo zbog rastanka s tobom, o Ibrahime, ožalošćeni. “700 

Zabrana naricanja, zbog riječi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Onaj za kojim se nariče, kažnjavat će se zbog tog naricanja. “701 Kažu: Ovdje se misli ako oporuči da se tako čini ili bude zadovoljan time. Ummu Atijje rekla je: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podučio nas je da ne naričemo.”

Zabrana džahilijjetskih radnji, jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije imao ništa sa radnjama kao što su lelekanje, brijanje kose iz žalosti i cijepanje odjeće.

Žalost žene za mužem, zbog riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Žena ne oplakuje mejjita duže od tri dana, osim svog muža, kada je u žalosti četiri mjeseca i deset dana, i ne nosi odjeću u boji, osim oko je od pamuka, niti podvlači surmu, niti se češlja, niti se knije, niti se miriše osim kada se očisti. Tada će se malo namirisati kistom ili azfarom (vrstama mirisa). “702

700 Sahih: Buharija (1303), Muslim (2315), Ahmed (12602) i Ebu Davud (3126).

701 Sahih: Buharija (1291), Muslim (933), Ahmed (17737, 17773) i Tirmizi (1000).

702 Sahih: Ahmed (5341, 5343), Muslim (938), Ahmed (20270, 26759), Ebu Davud (2302), Nesai (3534) i drugi.

———–
Iz knjige “RAZUMIJEVANJE FIKHSKIH DOKAZA”
Autor: dr. ‘Aid el-Karni