Od svih Božijih poslanika, njih petorica su najveći i odlučni Poslanici: Nuh/Noje, Ibrahim/Avram, Musaa/Mojsije, Isaa/Isus i Muhammed, neka je na svima njima mir. Ne možete biti musliman ukoliko ne verujete u poslanika Isusa, mir nad njim! Mi muslimani verujemo da je Isus, mir nad njim, jedan od najvećih Božijih Poslanika. Verujemo da je bio Mesija, to jest Hrist. Verujemo da je njegovo rođenje bilo čudesno, da je rođen bez biološkog oca – u što čak i neki savremeni hrišćani ne veruju. Verujemo da je lečio slepce i gubavce, Božijom dozvolom.

Verujemo da je oživljavao mrtve, Božijom dozvolom.

Kad su u pitanju navedeni stavovi, muslimani i hrišćani se slažu. Međutim, hrišćani idu korak dalje, pa kažu da je Isus, mir nad njim, sebe smatrao Bogom! Pročitajte Bibliju, nećete naći ni jedan jedini stih u kome Isus nedvosmisleno kaže: “Ja sam Bog!” ili “Obožavajte me!” Naprotiv, naći ćete sasvim drugačije izreke:

Jer je Otac veći od mene. (Jevanđelje po Ivanu, 14:28)

Otac moj, koji mi ih dade, veći je od svih… (Jevanđelje po Ivanu, 10:29)

Ako li ja izgonim đavole Duhom Božijim, onda je s tim došlo k vama kraljevstvo Božije. (Jevanđelje po Mateju, 12:28)

A ako ja prstom Božijim izgonim đavle, onda je s tim došlo k vama kraljevstvo Božije. (Jevanđelje po Luki, 11:20)

Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe. Sudim, kako čujem. Moj je sud pravedan; jer ne tražim volje svoje, nego volju Onoga, Koji me je poslao. (Jevanđelje po Ivanu, 5:30)

Ne tražim volje svoje tj. predajem se Božijoj volji. To je značenje arapske reči islam. Onaj ko se povinuje volji Uzvišenog Boga, musliman je. Isus, mir nad njim, nije došao da ukine zakon i proroke, već da ih potvrdi:

Ne mislite, da sam došao ukloniti zakon ili proroke. Nisam došao da ih uklonim, nego da ih ispunim. Jer zaista, kažem vam: Dok stoji nebo i zemlja, neće nestati nijedne crtice slova ili tačke iz zakona, dok se sve ne ispuni. Ko dakle ukine jednu od ovih zapovedi, pa bilo i najmanju, i tako uči ljude, zvaće se najmanji u kraljevstvu nebeskom. (Novi Zavet, Jevanđelje po Mateju, 5:17-18)

Isus je upozorio sledbenike da moraju da slede svaki propis spomenut u Starom Zavetu, ukoliko žele spasenje!

Jedan od tih propisa je verovanje u Božiju jednoću:

Nema drugih bogova uz mene! Ne pravi sebi lika rezana, niti kakve slike od onoga, što je gore na nebu ili dole na zemlji ili u vodi pod zemljom! Ne padaj ničice pred njima i ne klanjaj se njima jer ja, Gospod, Bog tvoj, jesam Bog revnitelj… (Stari Zavet, Ponovljeni Zakon, 5:7-9)

Isus, mir nad njim, nikada nije tvrdio za sebe da je bog. Zapravo, govorio je ljudima da je on samo Božiji poslanik. U Jevanđelju po Jovanu stoji:

A reč, koju ste čuli od mene, nije moja, nego Oca, koji me posla. (Jevanđelje po Jovanu, 14:24)

A ovo je život večni, da spoznaju tebe, jedino pravoga Boga, i koga si poslao, Isusa Hrista. (Jevanđelje po Jovanu, 17:3)

Ljudi Izraelci, poslušajte reči ove! Isus Nazarećanin bio je od Boga među vama potvrđen silama, i čudesima, i znacima koje učini Bog preko njega među vama, kao što i sami znate. (Dela apostolska, 2:22)

Obratite pažnju: …Koje Bog učini preko njega. Nije ih sam činio. Kad su upitali Isusa, mir nad njim, koja je prva zapovest, on je ponovio ono što je još pre objavljeno Mojsiju, mir nad njim.

Isus odgovori: “Prva glasi: ‘Čuj, Izraele, Gospodin, Bog naš, jest jedini Gospodin.”‘ (Jevanđelje po Marku, 12:29)

Ako ste, zaista, Hristov sledbenik, poslušaćete njegove reči:

Još vam mnogo imam kazati, ali sada ne možete nositi. No kada dođe on – Duh Istine – upućivaće vas u svu istinu; jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti što čuje i nagovešćivaće vam ono što dolazi. On će mene proslavljati jer će od mojega uzimati i navešćivati vama. (Jevanđelje po Jovanu, 16:12-14)

Ovo je predskazanje koje najavljuje dolazak Muhammeda, mir nad njim.

Rekli ste da će se Isus vratiti i da ga to čini poslednjim poslanikom.

Časni Kur’an kaže:

A kada Bog rekne: “O Isuse, sine Marijin, jesi li ti govorio ljudima: ‘Prihvatite mene i majku moju kao dva boga uz Boga!'” – On će reći: “Hvaljen neka si Ti! Meni nije priličilo da govorim ono što nemam pravo. Ako sam ja to govorio, Ti to već znaš; Ti znaš šta ja znam, a ja ne znam šta Ti znaš; Samo Ti jedini sve što je skriveno znaš. (Kur’an, poglavlje Trpeza, odlomak 116.)

Zašto će se Isus vratiti? Zato što je on jedini Božiji poslanik čiji sledbenici su u celini iskrivili njegovo verovanje i proglasili su ga bogom. U svom ponovnom dolasku na ovaj svet, on će biti sledbenik sunneta (prakse) Muhammeda, mir nad njim. Doći će da potvrdi njegovo učenje i da otkloni zabludu hrišćana da je on bog.

Naša poslednja molba je: Hvala Bogu, Gospodaru svih svetova.

dr. Zakir Naik

http://islamhouse.com

Brat je citirao odlomak iz poglavlja Noćno putovanje. U još nekoliko odlomaka postoje slični izazovi.

To što si naveo iz knjiga od Taberija i Ibn Hišama, sigurno si pogrešno pročitao. Nisu oni rekli: “Ovi odlomci su od đavola”, već su rekli: “Mušrici (idolopoklonci tj. nevernici) su govorili da Muhammeda, mir nad njim, đavo podučava Kur’anu.” Dakle, samo su citirali šta nevernici govore. U nastavku, ove knjige kažu da su odmah nakon ovih neverničkih sumnji objavljeni odlomci iz poglavlja Događaj:

On je, zaista, Kur’an plemeniti, u Knjizi brižljivo čuvanoj – dodirnuti ga smiju samo oni koji su čisti. On je objava od Gospodara svetova. (Kur’an, poglavlje Događaj, odlomci 77-80.)

Dakle, Kur’an je u Levhi-mahfuzu, ploči pomno čuvanoj, a mogu mu prići samo čisti, tj. anđeli. Đavo nema pristup Kur’anu. Ibn Hišam i Taberi nisu rekli da đavo objavljuje Kur’an Poslaniku, već su rekli da to nevernici govore. Uzvišeni Allah (Bog) nevernike izaziva:

A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Allaha (Boga), sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti. (Kur’an, poglavlje En-Nisa, odlomak 82.)

Nađite protivrečnosti u Kur’anu! Nema ih! Da je Kur’an od đavola ili bilo koga drugog, bio bi pun kontradikcija. Ranije sam spominjao Božije izazove ljudima da sačine knjigu sličnu Kur’anu (Kur’an, poglavlje Gora, odlomak 34; Noćno putovanje, odlomak 88), uz napomenu da ni ljudi ni džinni, čak i kad bi se udružili, ne bi napravili nešto slično Kur’anu. Ako vam je izazov težak, Bog vam je olakšao u 13. odlomku poglavlja Hud:

Zar oni da govore: “On ga izmišlja!” Reci: “Pa sačinite vi deset Kur’anu sličnih, izmišljenih poglavlja, i koga god hoćete, od onih u koje pored Boga verujete u pomoć pozovite, ako je istina što tvrdite!”

Skepticima je i ovo pretežak izazov. Nemoguće je izmisliti deset poglavlja sličnih kur’anskim.Uzvišeni Bog ih i dalje izaziva – da naprave samo jedno jedino poglavlje!

A oni govore: “On ga izmišlja!” Reci: “Pa, dajte vi jedno poglavlje kao što je njemu objavljeno, i koga god hoćete, od onih u koje mimo Boga verujete, u pomoć pozovite, ako istinu govorite.” (Kur’an, poglavlje Josip, odlomak 38.)

A ako sumnjate u ono što objavljujemo robu Svome, načinite vi jedno poglavlje slično objavljenim njemu, a pozovite i božanstva vaša, osim Boga, ako istinu govorite.

Pa ako ne učinite, a nikada nećete učiniti, onda se čuvajte vatre za nevernike pripremljene, čije će gorivo biti ljudi i kamenje. (Kur’an, poglavlje El-Bekare, odlomci 23-24)

Nije da ljudi nisu pokušavali da odgovore ovim izazovima. Pokušavali su da načine bar jedno poglavlje slično kur’anskom, ali su doživeli poraz i poniženje. Kur’anski stil je tako uzvišen, savršen, čist i neprikosnoven, da mu nema ravnog. U vreme objavljivanja Kur’ana, arapski jezik je bio na vrhuncu. Tada su živeli najveći umovi arapske književnosti, ali niko nije uspeo prići nenadmašnom kur’anskom stilu. Kao da im Uzvišeni Bog kaže: “Evo Arapi, vi koji nećete da verujete, ovo je Kur’an objavljen na vašem, arapskom jeziku! Ako sumnjate u njegovo poreklo, načinite bar jednu njemo slično poglavlje! Ne morate isto, već barem slično.” U Kur’anu postoje poglavlja od svega 3-4 odlomka, svega desetak reči! Izazov važi i za takve sure. Međutim, svi koji su pokušali da izmisle čak i tako mala poglavlja, doživeli su poraz. Niko nikada nije uspeo da porazi Kur’an, pa nećeš ni ti, brate. Nadam se da ti je odgovor jasan.

dr. Zakir Naik

Izvor: islamhouse.com/sr

Odgovor na pitanje koje ste postavili se nalazi u Časnome Kur’anu:

“Onaj Koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupati”. (Kur’an, poglavlje Vlast, odlomak 2)

Zašto su neki ljudi stvoreni hendikepirani, neki siromašni a neki sa teškim bolestima? Ovo pitanje je namučilo i hinduističke mislioce. Zbog njega su došli sa filozofijom po imenu samskara/ciklus života. Vede, najsvetije knjige hinduizma, govore o budućem rođenju. Časni Kur’an govori o budućem životu, ali ne spominje ga u kontekstu ciklusa, reinkarnacije. Zbog temeljne filozofije o karmi, koja u svemu traži uzrok, hindusi smatraju da su hendikepirani ljudi u prethodnom životu bili zli, pa su zbog toga ponovo rođeni sa nedostacima. Ta filozofija je prihvaćena kod hindusa, iako nijedna njihova sveta knjiga ne govori o tome. Jedino o čemu svete knjige govore je buduće rođenje/budući život, u šta veruju i muslimani i hrišćani. Pošto hindu-filozofi nisu mogli da odgovore na pitanje zašto se rađaju hendikepirane osobe, došli su sa pomenutom idejom da vam se Priroda sveti za loša dela koja počinite tako što ćete se sledeći put roditi sa nekim nedostacima ili na nižem stepenu od čoveka, tj. u narednom životu možete biti pas, mačka i slično.

Dopustite mi da vas pitam nešto. Da li se danas u svetu stopa kriminala povećava ili smanjuje? Povećava! Da li se broj ljudske populacije povećava ili smanjuje? Povećava! Ako se složimo sa hindu-filozofijom da vas loša dela čine nižom vrstom živih bića, onda bi se broj ljudi na planeti konstantno smanjivao.

Vratimo se osnovnom pitanju: zašto Allah (Bog) stvara hendikepirane i bolesne osobe? Odgovor je, kao što sam spomenuo, dat u 2. odlomku poglavlja Vlast. Ceo ovaj život je test za Budući svet. Na osnovu ispitnog testa koji nam je ponuđen, biće nam adekvatno suđeno. Uzvišeni Bog različitim ljudima različite testove daje i različito im sudi. To je poput škole ili fakulteta. Na svakoj studijskoj godini i grupi su različiti testovi. Da su svugde isti testovi, i to svake godine, kakva je svrha testa i možemo li to uopšte nazvati ispitom!?

Neke ljude je Bog iskušao bogatstvom. Bogatstvo je iskušenje i test. Imućni ljudi moraju da izdvoje 2.5% imetka svake godine na ime zekata. Manje imućni ne moraju. Bogataši imaju više odgovornosti. Zato su Isus i Muhammed, mir nad njima, govorili da će bogataši teško da uđu u Raj.

Uzvišeni Bog će svakoga opteretiti i suditi mu prema njegovim mogućnostima.

Bog je neke ljude stvorio hendikepiranima, ili sa nekom bolešću. Neko će se zapitati: “Pa dobro, šta je to dete zgrešilo?” Ništa. Po islamu, svako dete se rađa bezgrešno. Međutim, neko dete može biti test/iskušenje za roditelje. Iskušenja ne zaobilaze ni najpobožnije ljude. Što je iskušenje teže, veća je nagrada za njegovo podnošenje. Završiti trogodišnju srednju školu je lako. Puno je teže završiti medicinski fakultet. Međutim, čovek nakon trogodišnje škole budete samo zanatlija, a nakon medicinskog fakulteta stičete titulu “doktor”. Fakultet je mnogo teži, ali ako ga završite bićete na većem stepenu. Dakle, što je teže iskušenje, nagrada je veća. Bog različite ljude različito testira. To što je neko rođen hendikepiran, ne znači da je u “prethodnom životu” uradio nešto loše. Svako dete je rođeno bezgrešno.

Hendikep može biti iskušenje za roditelja, a može biti i za samu hendikepiranu osobu. On daje da se neki rode u bogatom a neki u siromašnom okruženju; neki su zdravi a neki bolesni ili hendikepirani. Oni koji su hendikepirani imaju startnu prednost na toj trci za Budućim životom. Poznato je da profesori ponekad “progledaju kroz prste” kada učenicima daju veoma teške testove. Međutim, kada daju lake testove, veoma su strogi u ocenjivanju.

Dakle, Uzvišeni Bog različito iskušava različite ljude. Različito ih stvara i različito iskušava. Shodno iskušenju, biće nagrada ili kazna.

dr. Zakir Naik

http://islamhouse.com/sr/fatwa/2781206/

Zahvala pripada Uzvišenom Allahu/Bogu. Termin sufizam nije bio poznat u periodu života Allahovog Poslanika, alejhi selam, niti u periodu njegovih drugova i prve generacije nakon njih. Tek nakon ovih prvih generacija na scenu dolazi jedna skupina pobožnih i skromnih ljudi koji su nosili vunenu odeću (ar. suf), pa su ih prozvali ovim imenom – sufije. Drugi su na stanovištu da su dobili naziv po grčkoj reči ”sofija”, što u prevodu znači mudrost. Ono što neki tvrde da su svoje ime dobile od reči ”safa” (bistrina, čistoća, jasnost), ne može da se smatra ispravnim, pošto je ”nomen relativum” (tj. ime izvedeno iz drugog sufiksom – ijj) od reči ”safa” safaijj, a ne sufijj.

Pojavom ovog novog imena i grupe koja ga nosi, došlo je do još većeg rascepa i raskola u redovima muslimana. Prve sufije su se razlikovale od kasnijih, po tome što je kod ovih poslednjih pojava uvođenja novotarija u veri bila znatno izraženija, kao što im mali i veliki širk (obožavanje nekog drugog mimo Boga) nisu bili nepoznanica. Božiji poslanik Muhammed, alejhi selam, upozorio je na njihove novotarije u sledećim rečima:

”Klonite se novina u veri, jer je svaka novina novotarija a svaka novotarija je zabluda!” (Hadis beleži Tirmizi)

U onome što sledi pokušaćemo da napravimo komparaciju između verovanja sufija i njihovih obreda i učenja islama koje se zasniva na Kur’anu i sunnetu (praksi) Poslanika Muhammeda, alejhi selam.

Postoje mnogi sufijski pravci, kao što su tidžanije, kadirije, nakšibendije, šazilije, rufaije i drugi. Sledbenici ovih redova smatraju da su samo oni na istini, a da su svi drugi u zabludi. Uzvišeni Allah/Bog zabranjuje razdvajanje i deljenje među muslimanima, kao što u Časnom Kur’anu kaže:
…i ne budite od onih kojiu obožavanju pored Allaha i druge obožavaju, od onih koji su veru svoju razbili i u stranke se podelili; svaka stranka zadovoljna onim što ispoveda. (Kur’an, Vizantinci, 31-32)

Pojedine sufije su, pored Uzvišenog Allaha/Boga, počele da obožavaju poslanike, alejhi selam, i žive i mrtve dobre ljude. Obraćaju im se rečima kao što su: ”O Džejlani!”, ”O Rifai!”, ”Pomozi Božiji Poslaniče!”, ”Na tebe se oslanjamo, o Božiji Poslaniče!” itd. Uzvišeni Bog zabranjuje da se u stvarima koje su samo u Njegovom domenu obraća nekom drugom mimo Njega, pa se takav čin označava mnogoboštvom. Uzvišeni Allah/Bog, kaže:
”I , pored Allaha, ne moli se onome ko ti ne može ni koristiti ni nauditi, jer ako bi to uradio, bio bi, uistinu, nevernik.” (Kur’an, Jona, 106)

Sufije smatraju da postoje dobri ljudi kojima je Uzvišeni Bog, predao vođenje, upravljanje i uređenje stvari na ovome svetu. Uzvišeni Bog u Kur’anu navodi odgovor mnoobožaca na pitanje koje im je postavljeno:
Upitaj: ‘Ko vas hrani s neba i iz zemlje, čije su djelo sluh i vid, ko stvara živo iz neživog, a pretvara živo u neživo, i ko upravlja svim’? – ‘Allah’! – reći će oni -, a ti reci: ‘Pa zašto Ga se onda ne bojite?’ (Kur’an, Jona, 31)

Na osnovu ovoga zaključujemo da su arapski mnogobošci bolje poznavali Uzvišenog Boga od takvih sufija koje smatraju da oni upravljaju stvarima na ovom svetu.

Sufije, isto tako, pri pojavi neke nevolje, traže zaštitu kod nekog drugog, mimo Uzvišenog Boga koji kaže:
Ako te od Boga kakva nevolja pogodi, – pa niko je osim Njega ne može ukloniti; a ako ti kakvo dobro podari, – pa, samo je On Svemoćni. (Kur’an, El-En’am, 17)

Neke sufije veruju u vahdetul-vudžud (panteizam) gde poistovećuju Stvoritelja i stvoreno, tako da je kod njih sve što postoji božanstvo.
Sufije pozivaju odricanju od ovoga sveta, zanemarivanju uzročno-posledičnih faktora i napuštanju borbe na Božijem putu. Uzvišeni Bog kaže:
…i nastoj da time što ti je Bog dao stekneš onaj svet, a ne zaboravi ni svoj udeo u ovome svetu. (Kur’an, Kazivanja, 77)

Sufije ihsan (najveći stepen verovanja) kao ekskluzivno pravo, pripisuju isključivo svojim učenjacima. Oni od murida (sledbenika) zahtevaju da sebi u mislima predstave učenjaka kada god spomenu Uzvišenog Allaha/Boga, pa čak i u samoj molitvi. Neki idu čak dotle da stavljaju učenjakovu sliku ispred sebe za vreme molitve. Poslanik Muhammed, alejhi selam, u hadisu kaže:
”Ihsan je da obožavaš Uzvišenog Allaha, kao da Ga gledaš, pa ako Ga ti ne vidiš, zaista, On tebe vidi!” (Hadis beleži Muslim)

Sufije, takođe, smatraju dozvoljenim ples i upotrebu defa i muzičkih instrumenata, kao i podizanje glasa prilikom spominjanja Boga. Uzvišeni Bog kaže:
Pravi vernici su samo oni čija se srca strahom ispune kada se Allah spomene. (Kur’an, El-Enfal, 3)

Možete da ih vidite kako kod zikra (spominjanja Allaha/Boga) izgovaraju samo Božije ime: ”Allah, Allah, Allah!” Ovakav način zikra se smatra novotarijom i govorom koji ne nosi u sebi verozakonsko značenje. Neki idu i dalje od toga, pa izgovaraju samo: ”Ah,Ah!” ili ”Hu, hu!” Stav islama i sunneta o pitanju zikra jeste da musliman spominje svoga Gospodara ispravnim i razumljivim govorom za koji ima nagradu kod Uzvišenog Boga kao što su reči: ‘Subhanallah’ – neka je slavljen Allah; ‘Elhamdulillah’ – hvala Bogu; ‘La ilahe illallah’ – nema istinskog boga osim Allaha; ‘Allahu ekber’ – Bog je najveći i slično.

Sufije u svojim stihovima, za vreme zikra, kao tematiku uzimaju žene i dečake. Strastvena ljubav, zaljubljenost, žudnja i slično motivi su koje tom prilikom spominju, kao da se nalaze na kakvoj zabavi gde se pleše uz vino, pljeskanje i galamu. Sve nabrojano se ubraja u mnogobožačke običaje, obrede i rituale. Uzvišeni Bog, kaže:
Molitva njihova pored Hrama svodi se samo na zviždanje i pljeskanje rukama. (Kur’an, El-Enfal, 35)

Neke sufije koriste metalne šiljke i zabijaju ih u svoja tela uz uzvikivanje nekih reči, kao što je naprimer: ”Dede!” Na taj način dolaze mu đavoli kako bi mu pomogli da izvede svoju tačku bez posledica. Uzvišeni Bog kaže:
Onome ko se bude slepim pravio da ne bi Milostivog veličao, Mi ćemo mu đavola natovariti, pa će mu on nerazdvojni drug postati. (Kur’an, Ukras, 36)

Sufije tvrde da imaju otkrovenja i da poznaju šta će da se desi u budućnosti (skrivene stvari), a Kur’an ih kategoričko pobija. Uzvišeni Bog, kaže:
Reci: ‘Niko, osim Allaha, ni na nebu ni na Zemlji, ne zna šta će se dogoditi.’ (Kur’an, Mravi, 65)

Sufije, takođe, tvrde da je Uzvišeni Bog stvorio ovaj svet zbog Poslanika Muhammeda, alejhi selam, a Kur’an ih demantuje rečima Uzvišenog Boga:
Džine i ljude sam stvorio samo zato da Me obožavaju. (Kur’an, poglavlje Ez-Zarijat, odlomak 56)

Uzvišeni Bog, se obraća Muhammedu, alejhi selam, sledećim rečima:

I sve dok si živ, Gospodara svog obožavaj! (Kur’an, El-Hidžr, 99)

Sufije tvrde da je moguće videti Uzvišenog Gospodara još na ovome svetu, a Kur’an ih demantuje odlomkom u kome se Mojsije/ Musaa, alejhi selam, obraća Uzvišenom Gospodaru rečima:
Gospodaru moj, ukaži mi se da Te vidim! – ‘Ne možeš Me videti’ – reče. (Kur’an, Bedemi, 143)

Sufije tvrde da na javi uzimaju direktno znanje od Uzvišenog Gospodara, bez posredništva Poslanika Muhammeda, alejhi selam, pa kažu: ”Moje srce mi prenosi od mog Gospodara.” Ovde se postavlja sledeće pitanje: ”Da li su oni bolji od poslanika ili od ashaba Božijeg Poslanika, alejhi selam?!”
Sufije organizuju skupove i priređuju proslave Poslanikovog, alejhi selam, rođendana, navodno radi donošenja blagoslova na Poslanika, alejhi selam, a čime postupaju suprotno od njegovog učenja, i kada podižu svoj glas prilikom spominjanja Allah/Boga i izvođenja pobožnih pesama u kojima se ponekad nalazi i otvoreno mnogoboštvo. Da li je poslanik Muhammed proslavljao svoj rođendan? Da li su to činili Ebu-Bekr, Omer, Osman, Alija, radijallahu anhum, četvorica imama osnivača pravnih škola i drugi? Ko više zna i ko je ispravnijeg obožavanja, oni ili sufije?
Sufije se posebno pripremaju za putovanje i posetu nadgrobnih spomenika i grobova, kako bi postigli blagoslov njihovih stanovnika, i kako bi tavafili (kružili) oko njih, ili klali žrtve u njihovoj neposrednoj blizini. Tim svojim delima postupaju suprotno rečima Poslanika, alejhi selam:
Posebno se priprema za put samo radi tri džamije: Mesdžidul-Harama (u Mekki), ove moje džamije (u Medini) i Mesdžidul-Aksa’a (u Jerusalimu).” (Hadis beleže Buharija i Muslim)

Sufije se fanatično drže stavova svojih učenjaka, makar to bilo suprotno onome što kaže Uzvišeni Bog i Njegov Poslanik, alejhi selam. Uzvišeni Allah/Bog, kaže:
O vernici, ne odlučujte se ni na šta dok za to ne upitate Allaha i Poslanika Njegovog. (Kur’an, Sobe, 1)

Sufije upotrebljavaju talismane, zapise, razne znakove, slova i brojeve kako bi pomoću njih pravili amajlije, zaštite i donosili odluke.
Sufije se ne zadovoljavaju blagoslovima koji su zabeleženi od Allahovog poslanika Muhammeda, alejhi selam, nego sami izmišljaju blagoslove koji sadrže otvoreno traženje blagoslova od Allahovog poslanika Muhammeda, alejhi selam, i teško mnogoboštvo sa kojim nije zadovoljan onaj na koga se donosi blagoslov.
Što se tiče pitanja vezanog za tačnost postojanja veze koju imaju sufijski učenjaci, odgovor je potvrdan, ali se ovde radi o vezi sa đavolima, a ne sa Uzvišenim Gospodarom. Jedni drugima kićene besede govore da bi ih obmanuli, kao što to Uzvišeni Bog, kaže:

Tako smo svakom verovesniku neprijatelje određivali, đavole (šejtane) u vidu ljudi i džinova (duhova) koji su jedni drugima kićene besede govorili da bi ih obmanuli – a da je tvoj Gospodar hteo, oni to ne bi učinili; zato ti ostavi njih, i ono što izmišljaju! (Kur’an, El-En’am, 112)

A đavoli (šejtani) navode saradnike svoje da se s vama raspravljaju, pa ako biste im se pokorili, i vi biste, sigurno, mnogobošci postali. (Kur’an, El-En’am, 121)

Hoću li vam kazati kome dolaze đavoli (šejtani)? Oni dolaze svakom lašcu, grešniku. (Kur’an, Pesnici, 221-222.)

Ovo je ta vrsta veze koja postoji u stvarnosti, a ne ona za koju lažno tvrde da je imaju sa Uzvišenim Gospodarom. (Uzvišen je Allah/Bog od laži koje iznose!) (Pogledati Mu’džemul-bide’i, 346-359.)

Iznenadna odsustvovanja pojedinih učenjaka sufijskih redova od očiju murida (sledbenika) izravni je rezultat veze ostvarene sa đavolima. Može da se desi, da bi povećali dojam i zabludu svojih sledbenika, da ponekad, koriste đavole radi prenošenja u neka udaljena mesta i vraćanja istog dana ili noći. Zbog toga postoji jedno veoma važno pravilo koje glasi da ljude ne cenimo i vrednujemo po čudima i neuobičajenim pojavama koje ih prave, nego na osnovu njihovog pridržavanja ili udaljenosti od Božije Knjige (Kur’ana) i sunneta (prakse) Njegovog Poslanika, alejhi selam. Istinske evlije (Božiji štićenici) su oni koji obožavaju Uzvišenog Allaha/Boga, onako kako je On propisao, bez primesa novotarija. Pojava čuda nije uslov i pokazatelj da je neko zaslužio taj status i postigao odabrani stepen. Opis pravih Božijih štićenika došao je u hadisi-kudsiju (hadis koga prenosi Allahov poslanik Muhammed, alejhi selam, od svoga Gospodara) kojeg Buharija prenosi od Ebu-Hurejre a u kome Božiji Poslanik kaže:

”Rekao je Uzvišeni Allah: ‘Nagoveštavam rat onome ko se bude neprijateljski odnosio prema Mome evliji. Najdraže sa čime Mi se može približiti Moj rob jesu dužnosti (farzovi) koje sam mu propisao. Zatim Mi se i dalje približava sve dok ga ne zavolim. Kada ga zavolim, postajem njegov sluh pomoću kojeg čuje, njegov vid pomoću koga gleda, njegove ruke kojoj dohvaća, njegova noga kojoj kroči. Ako nešto zatraži od Mene, Ja ću mu dati i ako potraži utočište kod Mene, Ja ću mu ga pružiti!” (Buharija, 2384/5)

Uzvišeni Allah/Bog, upućuje na pravi put!

Odgovorio: Muhammed Salih el-Munedždžid

Izvor: http://islamqa.info/ar/4983

Hvala pripada Allahu (Bogu)!

Prvo:

Neka je slavljen Allah (Bog) koji ga je uputio ka Islamu. Molimo Allaha (Boga) da ga učini ustrajnim i da ga uputi na ono što je dobro za njega na ovom i na onom svetu.

Drugo:

Njegovom dobrotom i milošću, Bog je dao da Islam briše grehe koji su bili pre njega. Kada nevernik iskreno i ispravno postane musliman, Bog mu prašta sve što je uradio dok nije bio musliman, i postaje čist od greha.

Ashab Amr ibn el-‘As kaže:

“Kada je Allah uneo Islam u moje srce, došao sam Poslaniku, alejhi selam, i rekao sam mu: ‘Daj mi svoju desnu ruku da ti dam zavet na odanost.’ On je ispružio svoju ruku a ja sam svoju vratio. Rekao je: ‘Šta je bilo, o Amre?’ Rekao sam: ‘Imam uslov.’ Rekao je: ‘Šta želiš da usloviš?’ Rekao sam: ‘Da mi bude oprošteno.’ Rekao je: ‘Zar ne znaš da Islam uništava ono što je bilo pre?'” (Hadis beleži Muslim, 121)

“Islam uništava ono što je bilo pre” znači da briše i uklanja sve, kako navodi učenjak Nevevi u tumačenju ovog hadisa (citata).

Učenjak Ibn ‘Usjemin je upitan slično pitanje, o nekome ko je zarađivao novac dilovanjem droge pa je postao musliman. Rekao je:

“Kažemo ovom bratu kojeg je Allah (Bog) blagoslovio Islamom nakon što je zarađivao nedozvoljenu imovinu: veseli se, jer je ta imovina njemu dozvoljena i u tome nema greha, bilo da ga zadrži ili da ga da kao milostinju, ili da se njime oženi; jer Bog kaže u svojoj Plemenitoj Knjizi:

‘Reci onima koji ne veruju: ako se okane (neverstva), biće im oprošteno ono što je pre bilo; a ako se ne okane – pa, zna se šta je sa drevnim narodima bilo.’ (Kur’an, El-Enfāl, 38)

Tj. sve ono što je prošlo, uopšteno, je oprošteno. Ali novac koji je uzet silom od vlasnika (ukraden) mora da bude vraćen. Ali novac koji je zarađen dogovorom među ljudima, čak i ako je bio zabranjen, kao ono što je zarađeno kroz kamatu ili prodajom droge, itd. mu je dozvoljen kada postane musliman jer Bog kaže: ‘Reci onima koji ne veruju: ako se okane (neverstva), biće im oprošteno ono što je pre bilo.’

I Božiji Poslanik Muhammed, alejhi selam, je rekao Amru ibn el-‘Asu kada je postao musliman: ‘Zar ne znaš da Islam uništava ono što je bilo pre?’

Mnogi nemuslimani su postali muslimani nakon što su ubijali muslimane, ali nisu bili kažnjeni za ono što su uradili. Tako da, reci ovom bratu da mu je njegova imovina dozvoljena i da u tome nema greha; može da ga daje kao milostinju i da ga troši na venčanje. A što se tiče toga što mu je rečeno da mu nije dozvoljeno da ga daje kao milostinju, to nema osnove.”

Odgovorio: Učenjak Muhammed b. Salih el-Munedždžid

Izvor: http://islamqa.info/ar/46505