Ispravno mišljenje je mišljenje onih koji kažu da jedenje devinog mesa kvari abdest. Zabilježeno je da je Allahov Poslanik kazao: ”Obnovite abdest nakon jedenja devinog mesa, a ne morate obnavljati abdest nakon jedenja mesa bravetine.” Upitan je Allahov Poslanik, alejhis-selam: ”Hoćemo li abdestiti nakon jedenja mesa bravetine?” Rekao je: ”Ako želite.” A zatim je upitan: ”Hoćemo li abdestiti nakon jedenja devinog mesa?” Rekao je: ”Da.” (Hadis je zabilježio imam Muslim)

(Fetve šejha Bin Baza, 10 tom, str. 156)

Alejkum selam. Bismillah, ves-salatu ves-selamu ala resulillah… Islamski pravnici su složni na tome da se cijelo tijelo i korijen kose-dlake mora natopiti vodom prilikom kupanja, a razilaze se da li je obavezno pri gusulu isprati usta i nos:

1. Nije obavezno ispirati usta i nos pri gusulu – malikije i šafije, jer unutrašnjost ustiju i nosa nije dio spoljašnjeg tijela, pa samim tim nije ih ni obaveza ispirati. Njihovo ispiranje je sunnet, a ne vadžib.

2. Obavezno je ispirati usta i nos pri gusulu – hanefije i hanbelije, jer su usta i nos dio lica zbog toga što spadaju u njegovu definiciju, i usta i nos je obaveza ispirati kako u abdestu tako i u gusulu, temeljeći svoje mišljenje na onome što prenosi Aiša, r.a., da je Poslanik, s.a.w.s., rekao: „Ispiranje usta i nosa je obavezni dio abdesta!“ (Darekutni) Pobornici ovog stava kažu da ajet: „A ako ste džunup – okupajte se!“ (el-Ma’ida, 6.) – znači cijelo tijelo svoje operite, a tijelo se sastoji iz spoljašnjeg i unutrašnjeg dijela, pa nam je obaveza oprati sve ono što je dostupno i lahko, pa je stoga ispiranje ustiju i nosa pri gusulu obaveza – jer je lahko i dostupno to izvesti.

Drugi stav je preči za slijeđenje, jer se s time izlazi iz razilaženja, i nije ispravno kupanje bez ispiranja ustiju i nosa, što znači da ne postoje dvije vrste gusula već samo jedna, a Allah, dž.š., najbolje zna.

Odgovorio: Sead ef. Jasavić, prof.fikha

U slučaju kada je čovjek u nedoumici da li je izgubio abdest ili ne, ono što se smatra punovažnim i osnovom jeste da je čovjek pri abdestu (čistoći) i da ta nedoumica nema nikakvog uticaja. Takav stav temelji se na riječima Vjerovjesnika, ﷺ., kada je upitan o čovjeku koji tokom namaza osjeti nešto, i u kojima kaže: ”…Neće prekinuti namaz sve dok ne čuje glas (puštanje vjetra) i osjeti smrad.”

Vjerovjesnik, ﷺ., objasnio je da je u slučaju ovoga čovjeka punovažan abdest sve dok se ne bude sigurno u to da je on izgubljen. Sve dok se radi samo o nedoumici, takav čovjek ima abdest i može klanjati, tavafiti, učiti Kur’an… To je ono što je osnovno i punovažno. Hvala Allahu, dž.š., na lahkoći i uzvišenosti vjere islama.

Šejh Ibn-Baz

Ispravan tejemmum uzima se onako kako je spomenuo Uzvišeni Allah: ”A ako ste bolesni ili na putu, ili ako ste izvršili prirodnu potrebu, ili ako ste se sastajali sa ženama, a ne nađete vode, onda rukama svojim čistu zemlju dotaknite i njima preko lica svojih i ruku svojih pređite.” (Trpeza, 6.)
Propisano je jedno udaranje – dodirivanje zemlje za lice i ruke.
Svojstvo tejemmuma: Udari – dodirne se rukama zemlja jednim udarcem, a zatim njima potare lice i ruke, kao što je spomenuto u hadisu Buharije i Muslima, da je Allahov Poslanik, alejhis-selam, kazao Ammaru ibn Jasiru, r.a.: ”Dovoljno ti je da uradiš rukama ovako, pa je udario rukama o zemlju, zatim potrao lice i šake.”

Uvjet je da zemlja kojom se uzima tejemmum bude čista i nije propisano potiranje po podlakticama, već je dovoljno da potare lice i šake, zbog prethodnog hadisa.

Tejemmum zamjenjuje vodu u odstranjivanju pravne nečistoće, tako da čovjek koji uzme tejemmum može da klanja nafile i obavezne – farz-namaze sve dok je čist i dok ne učini nešto što uzrokuje gubljenje abdesta ili dok ne nađe vodu – ako nije mogao naći vodu, ili dok ne bude mogao da koristi vodu – ako je od onih kojima šteti korištenje vode. Tejemmum pravno čisti čovjeka baš kao i voda.

(Fetve šejha Bin Baza, 10, tom, str. 189-190)

Alejkumus-selam ve rahmetullahi ve berekatuhu! Što se tiče osoba koje nisu obavezne prisustvovati džuma-namazu, njih je precizirao i spomenuo Allahov Poslanik riječima: ”Svakom muslimanu je obaveza klanjati džuma-namaz u džematu osim četvorici: robu, ženi, malodobniku i bolesniku.“
A što se tiče tebe, ako potpadaš pod skupinu ljudi koji nisu obavezni prisustvovati džuma-namzu, ti nisi obavezan čekati dok imam klanja u džematu, već ti je dozvoljeno klanjati podne-namaz onog momenta kada nastupi namasko vrijeme za podne-namaz. Bez obzira da li muslimani, koji klanjaju džuma-namaz, počeli klanjati, završili džuma-namaz ili ne.

Treba napomenuti da je bilo učenjaka koji su kazali da je pohvalno, a ne da je to stroga obaveza, da osobe koje ne prisustvuju džuma-namazu iz opravdanog razloga, odgode klanjanje podne-namaza do vremena kada imam završi džuma-namaz, iz razloga ako se desi da razlog zbog kojeg su odsustvovali sa džume prestane, a nakon toga im bude obaveza da se odazovu džuma-namazu.
Moguće je da je običaj u vašem društvu zasnovan na neispravnom shvatanju činjenice da ima učenjaka (tog stava je hanbelijska pravna škola, imam Malik, Šafija u novom mezhebu, Zufer, Ishak, Ebu Davud) koji su smatrali da je podne-namaz koji se klanja prije nego što imam klanja džuma-namaz neispravan osobi koja je obavezna da klanja džuma- namaz, tj. ako iz neopravdanog razloga nije prisustvovala džuma-namazu. (Ne želim da govorim o tome da li je to ispravno mišljenje ili ne.) Ovo pitanje se svakako razlikuje od vašeg i ne obuhvata vaše stanje, jer vi, kako ja shvatam iz pitanja, ne prisustvujete džuma-namazu iz opravdanog razloga, a to je bolest.

Napomena: čovjeku koji ne prisustvuje džuma-namazu u džematu, nije dozvoljeno, po konsenzusu učenjaka, da klanja džumu sam, već će klanjati podne-namaz. A Allah najbolje zna.

Odgovorio: Pezić Elvedin