Ve alejkumusSelam,

Nisi naveo razlog zbog cega moras klanjati u autu, tj. zasto ne mozes ili ne smijes klanjati na poslu (ili u skoli), a Allah najbolje poznaje mogucnosti svakoga od nas. Ako u blizini radnoga mjesta ima mesdzid ili dzamija, bolje ti je I da spojis dva namaza pa klanjas farze stojeci dok se nafila moze klanjati I sjedeci s tim da imas pola nagrade onoga koji klanja stojeci.

Moli Allaha da ti olaksa da nadjes posao na kojem ces moci obavljati propisane namaze u njihovo vrijeme,I moli ga da ti primi te namaze koje si sjedeci klanjala u autu.
Uzviseni nam je porucio :*Bojte se Allaha koliko mozete*,pa neka svako izvaga koliko su njegove stvarne mogucnosti I napori koje ce uloziti na dunjaluku da bi zasluzio oprost I vjecnu nagradu I uzivanje na Sudnjem Danu.A Allah najbolje zna!

prof. Jasmin Djanan

preuzeto sa http://www.n-um.com

We alejkumusSelam!

Na slicno pitanje mr. Semir Imamovic je odgovorio ovako:

Prije nego navedem stav četiri priznata mezheba o brijanju brade, ukazao bi na dvije činjenične i šerijatske pogreske koje se cesto ne razlikuju u terminologiji:

Prvo: Riječi pojedinih autora: Eminentna islamska ulema prepoznaje da svaka naredba (tj. imperativ) ne znači obavezu (fard), nego da imperativ predstavlja samo preporuku ili zahtjev. Da bi imperativ označavao obavezu on mora biti vezan za neku nagradu ili kaznu. Riječi Poslanika s.a.w.s.: “Moj Gospodar mi je naredio da pustim bradu.”, dakle, sa sobom ne donose obavezu (fard) nego samo zahtjev.» .

Poznato je u usuli fikhu ehli-sunneta ve-l-džemata da naredba u osnovi zahtjeva bezpogovorno izvršenje onoga što se njome traži (vudžub) (Pogledaj: «Revdatu-n-nazir», od Ibn-Kudame, 2/70. str.; «El-Ihkam», od Amidija, 2/10 i «El-Verekat», od Ebu-l-Mealija el-Džuvejnija, str. 6.). Kada u samom tekstu ili nekom drugom tekstu ima jasna indikacija koja spušta naredbu na stepen menduba, radi se po njoj. Riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, : Kupanje petkom je vadžib svakom punoljetnom muškarcu», spušta se sa stepena obaveznosti (vudžuba) na stepen pohvalnog (menduba) zbog drugog hadisa u kojem kaže: «Ko se abdesti petkom, lijepo je i po sunnetu postupio, a ko se okupa, još je ljepše uradio.»

Znači, naredba je u osnovi vadžib, i spušta se na stepen menduba samo kada postoji indikacija (karina). Dokaza za to je mnogo, izdvajamo riječi Allaha, dželle šenuhu, : «Ni vjernik ni vjernica nemaju pravo kada Allah i Njegov Poslanik nešto narede, da po svojoj volji postupe. Onaj ko se ogrješi o Allahovu i poslanikovu naredbu, zaista je u velikoj zabludi.» (El-Ahzab, 36). «Neka se pripaze oni koji suprotno Poslanikovoj naredbi postupaju, da ih kazna bolna ne snađe.»(En-Nur, 63). Riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, : «Kada vam nešto naredim, onda to izvršite, koliko ste u mogućnosti.»

Autor je naveo da eminentna ulema (da li misli na mu’tezile koji smatraju da je naredba u osnovi mendub dok ne dođe dokaz za njeno dizanje na stepen vadžiba, pogledaj: «Revdatu-n-nazir», 2/70), prepoznaje da svaka naredba ne znači obavezu, nego preporuku ili zahtjev i da uz nju mora biti spominjanje nagrade ili kazne da bi bila farz.

Učio sam usuli fikh pet godina na Islamskom univerzitetu u Medini, i nikada nisam čuo za ovakav stav «eminentnih učenjaka». Šta ćemo sa riječima Allaha, dželle šenuhu, «I ženama vjenčane darove podajte», (En-Nisa, 4), riječima Ibn-Abbasa, radijallahu anhu, : «Ljudima je naređeno, da prije odlaska iz Mekke tavafe Ka’bu», tj. učine oprosni tavaf. I jedno i drugo je vadžib iako se ne spominje ni nagrada niti kazna. Za primjere naredbe koje je iznjeo, spomenuo je indikacije koje upućuju da se ne misli na strogu naredbu, a koja to indikacija spušta naredbu: «Puštajte brade i kratite brkove» sa stepena obaveznosti (farza) na stepen nedba (pohvalnog)???

Nije dozvoljeno tvrditi da neka naredba nije farz bez valjanog dokaza, osim ako čovjek prihvati mišljenje mu’tezila da je naredba u osnovi mendub, dok ne dođe dokaz da se radi o vadžibu. Znajte da je rezultat takvog mišljenja (naredba je u sonovi mendub), imali to namjeru ili ne oni koji ga propagiraju, rušenje, ko dan, jasnih šerijatskih naredbi.

Drugo: Slično ovome, postoje i radnje koje je Allah s.w.t. učinio fardom za Poslanika s.a.w.s. a mendubom za ostale muslimane, kao što su, na primjer, duha namaz i noćni namaz.

Gdje je dokaz da je duha namaz bio obavezan Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Nije li ovo dokaz koliko autor slabo poznaje sunnet Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem? Bilježi Imam Muslim od Aiše, radijallahu anha, da je rekla kada je upitana: «Da li je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao duha-namaz? : «Nije klanjao duha-namaz, osim kada bi se vrati kući sa putovanja.» (hadis je zabilježio Muslim, pod brojem 717.) U drugom hadisu, kojeg takođe prenosi Muslim, kaže Aiša: «Nikada nisam vidjela Poslanika da klanja duha-namaz, a ja sam ga klanjala.» (Muslim pod brojem 718.)

Treće: «Ovo treba smatrati uspjehom jer većina, ako ne i svi, vatreni pobornici puštanja brade konstantno tvrde kako u čitavoj historiji islama nije postojao niti jedan jedini alim koji bradu nije smatrao fardom. Iz gordnjeg teksta se jasno vidi da ti navodi nisu tačni. (op. prevod.).

Nema sumnje u to da je mišljenje dozvole brijanja brade, bilo iznimno i strano u prvim generacijama, zato držanje za njega je držanje za slamku u moru. Kada bi smo sljedili ovu logiku, onda bi smo prihvatili i razilaženje sa Ebu-Sevrom, koji dozvoljava da musliman oženi vatropoklonicu (medžusijku) i da tolerišemo onog ko to radi, razilaženje Ibn-Hazma sa selefom (prvim generacijama) oko obaveznosti prekidanja posta na putovanju, o dozvoli muzike i sl. Onaj ko se drži šaz-iznimnih mišljenja, lahko može zalutati.

Stav učenjaka priznatih mezheba o brijanju brade

Hanefijski mezheb:

1. Kaže Ibn-Abidin: «Zabranjeno je muškarcu potpuno odsječi bradu.» (pogledaj: «Ed-Durru-l-muhtar», 5/261.

2. Takođe kaže: «Autor «Nihaje» je jasno naglasio da je obaveza odsječi onaj dio brade koji prelazi veličinu šake, što znači da je grješan onaj ko pusti bradu veću od toga. Kraćenje ispod šake, kao što to rade neki stanovnici magriba i ženskonje, niko od učenjaka nije dozvolio. Potpuno rezanje brade, postupak je židova i vatropoklonika.» (pogledaj isti izvor, 2/113).

Isto se spominje i u drugim hanefijskim izvorima: «El-Vesiletu-l-ahmedijje», 4/208, «Šerhu fethi-l-kadir alel hidaje», 2/348, «El-bahru-r-raiku šerhu kenzi–d-dekaki», 2/280.

Malikijski mezheb

1. Kaže Ahemd ibn Gunejm ibn Salim en-Nefravi: «Potkraćivanje brkova i puštanje brade je razlikovanje od nearapa koji briju brade i puštaju brkove. Kisrini podanici su to radili. Ono što je prisutno u našoj vojsci danas (autor je umro 1125. h.g.) – naređivanje onima koji služe vojsku da briju brade, zabranjeno je bez ikakve sumnje, kod svih poznatih imama, jer je to suprostavljanje sunnetu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i izjednačavanje sa nearapima i vatropoklonicima. Poznato je da se običaj prihvata samo ukoliko se ne suprostavlja jasnom šerijatskom tekstu… Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je naredio puštanje brade. (Pogledaj: «El-Fevakihu-d-divani», 3/218.)

2. Rekao je El-Adevi: «Prenosi imam Malik u «Muvetti», od Ibn-Omera, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio stanjivanje brkova, i održavanje brade. Zabranjeno je uklanjati čuparek brade ispod usne i brijati bradu.» (Pogledaj: «Hašijetu-l-adevi», 2/290.)

Šafijski mezheb

1. Kaže Abdulhamid eš-Širvani: «Rekao je autor «Šerhu-l-abab»: «Prenosi se od dvojice šejhova (kada se kod šafija kaže dvojica šejhova misli se na Nevevija i Rafiija) da je mekruh, brijanje brade. S tim se nije složio Ibn-Ref’a jer je imam Šafija, u svojoj poznatoj knjizi «El-Umm», jasno okerkaterisao brijanje brade kao haram. Rekao je Ezrui’: «Ispravno je da je brijenje brade haram uopćeno, osim ako se radi o bolesti.» (pogledaj: «Hašijetu-š-širvani ve bnu kasim ala šerhi tuhfeti», 9/376).

2. Rekao je Ebu-Šame: «Pojavili su se ljudi koji briju brade. Njihov postupak je gori od postupka vatropoklonika, za koje se prenosi da su rezali bradu.» (pogledaj: «Fethu-l-bari», 10/351.)

3. Učenjak Ismail el-Ensari prenio je od Nevevija, Gazalija i dr., da su rekli: «Trganje brade u početku njenog izrastanja je oponašanje golobradih i veliko zlo.» (pogledaj: «Risaletu fi tahrimi halki-l-liha», 7. str.)

Hanbelijski mezheb

1. Kaže Sefarini: «Priznato i autentično mišljenje u našem mezhebu je zabrana brijanja brade» (pogledaj: «Gizau-l-elbab», 1/376.)
2. Kaže šejhu-l-slam Ibn-Tejmijje: «Zabranjeno je brijanje brade, na osnovu vjerodostojnih hadisa.» (pogledaj: «El-ihtijaratu-l-ilmijje», 6.str.)

Zahirijski mezheb

Kaže Ibn-Hazm: «Islamski učenjaci su složni oko toga da je brijanje brade, izobličavanje ljudskog lika, i da stoga nije dozvoljeno.» (pogledaj: «Meratibu-l-idžmai», 157.)
Iz izjava mezhebskih učenjaka, vidimo da je među prvim generacijama, gotovo postojao konsenzus oko zabrane brijanja brade i da je dozvola bilo iznimno mišljenje.

Na pitanja odgovorio prof. Jamin Djanan

odgovorio prof. Jasmin Djanan – preuzeto sa http://www.n-um.com