Hvala pripada Allahu (Bogu)!

Prvo:

Neka je slavljen Allah (Bog) koji ga je uputio ka Islamu. Molimo Boga da ga učini ustrajnim i da ga uputi na ono što je dobro za njega na ovom i na onom svetu.

Drugo:

Njegovom dobrotom i milošću, Allah (Bog) je dao da Islam briše grehe koji su bili pre njega. Kada nevernik iskreno i ispravno postane musliman, Bog mu prašta sve što je uradio dok nije bio musliman, i postaje čist od greha.

Amr ibn el-‘As, Allah bio zadovoljan njime, kaže:

“Kada je Allah stavio Islam u moje srce, došao sam Poslaniku, neka je nad njim Božiji spas i mir, i rekao sam mu: ‘Daj mi svoju desnu ruku da ti dam zavet na odanost.’ On je ispružio svoju ruku a ja sam svoju vratio. Rekao je: ‘Šta je bilo, o Amre?’ Rekao sam: ‘Imam uslov.’ Rekao je: ‘Šta želiš da usloviš?’ Rekao sam: ‘Da mi bude oprošteno.’ Rekao je: ‘Zar ne znaš da Islam uništava ono što je bilo pre?'” (Muslim, 121)

“Islam uništava ono što je bilo pre” znači da briše i uklanja sve, kako navodi učenjak Nevevi u tumačenju ovog hadisa (citata).

Učenjak Ibn ‘Usjemin, Bog bio zadovoljan njime, je upitan slično pitanje, o nekome ko je zarađivao novac dilovanjem droge pa je postao musliman. Rekao je:

“Kažemo ovom bratu kojeg je Bog blagoslovio Islamom nakon što je zarađivao nedozvoljenu imovinu: veseli se, jer je ta imovina njemu dozvoljena i u tome nema greha, bilo da ga zadrži ili da ga da kao milostinju, ili da se njime oženi; jer Bog kaže u svojoj Plemenitoj Knjizi:

‘Reci onima koji ne veruju: ako se okane (neverstva), biće im oprošteno ono što je pre bilo; a ako se ne okane – pa, zna se šta je sa drevnim narodima bilo.’ (Kur’an, El-Enfāl, 38)

Tj. sve ono što je prošlo, uopšteno, je oprošteno. Ali novac koji je uzet silom od vlasnika (ukraden) mora da bude vraćen. Ali novac koji je zarađen dogovorom među ljudima, čak i ako je bio zabranjen, kao ono što je zarađeno kroz kamatu ili prodajom droge, itd. mu je dozvoljen kada postane musliman jer Bog kaže: ‘Reci onima koji ne veruju: ako se okane (neverstva), biće im oprošteno ono što je pre bilo.’

I Božiji Poslanik, neka je nad njim Božiji spas i mir, je rekao Amru ibn el-‘Asu kada je postao musliman: ‘Zar ne znaš da Islam uništava ono što je bilo pre?’

Mnogi nemuslimani su postali muslimani nakon što su ubijali muslimane, ali nisu bili kažnjeni za ono što su uradili. Tako da, reci ovom bratu da mu je njegova imovina dozvoljena i da u tome nema greha; može da ga daje kao milostinju i da ga troši na venčanje. A što se tiče toga što mu je rečeno da mu nije dozvoljeno da ga daje kao milostinju, to nema osnove.”

Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida

https://islamqa.info
Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com

Odgajanje djece zadatak je svakog roditelja, to naređuje Uzvišeni Allah i naređuje Poslanik, s.a.v.s. Kaže Uzvišeni: „O vi koji vjerujete, sebe i porodice svoje čuvajte od vatre.“ (et-Tahrim, 6)

Imam Taberi kaže u tefsiru ovog ajeta: „O vi koji vjerujete, vjerujte Allahu i Poslaniku (čuvajte sami sebe)”, kaže da znači: podučite jedni druge svime onim čime ćete se zaštititi džehennemske vatre i udaljiti od nje, činjenjem dobrih djela i pokornosti Uzvišenome Allahu.“ (Tefsir Taberi, 28/165.)

Prenosi Imam Kurtubi da je rekao imam Mukatil: „Sve je to obaveza njegova prema samome sebi, prema djetetu, porodici, slugi i sluškinji…“

Prenosi imam Ilkija: „Na nama je da podučimo našu djecu i naše porodice dobrom i ispravnom ahlaku, ponašanju, jer je rekao Uzvišeni Allah: ‘Podstiči porodicu na namaz i ustraj u tome’, a također je rekao, obraćajući se Muhammedu, s.a.v.s., riječima: ‘I pozivaj svoju najbližu porodicu.’”

A u hadisu od Poslanika spominje se da je rekao: „Naređujte im namaz od sedme godine.“ (Tefsir Kurtubi, 18/196.)

Zato, dragi i cijenjeni brate, ti koji pozivaš ka Uzvišenome Allahu, neka budu prvi koji ćeš ih pozivati tvoja djeca, porodica…

Uzvišeni Allah, kad je naredio poslaniku Muhammedu, s.a.v.s., da poziva Uzvišenom Allahu, obratio mu se riječima: „I pozivaj svoju najbližu porodicu.“ (Šuara, 214), jer su oni najpreči tebi da budeš dobar i milostiv prema njima. Naređuje Poslanik, s.a.v.s., da treba biti odgovoran u odgoju djece.

Prenosi se od Abdulaha ibn Omera da je rekao: „Čuo sam Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da je rekao: ‘Svi ste vi pastiri i svi ste odgovorni za svoja stada. Imam je pastir svoga džemata i odgovaran je za njega. Čovjek je pastir svoje porodice i odgovaran je za nju. Žena je pastirica u kući svoga muža i odgovrna je za nju. Sluga je pastir svoga stada i odgovaran je za njega.’ Mislim da je rekao: ‘Čovjek je pastir (odgovoran) za imetak svoga oca i odgovaran je za to.’” (Buhari, 853, Muslim, 1829)

Jedna od obaveza koje imaš prema djeci jeste i to da im još dok su malena usadiš ljubav prema Uzvišenom Allahu i prema Poslaniku, ljubav prema islamu i islamskom učenju, da ih podučiš da su i džennet i džehennem od Uzvišenog Gospodara i da će gorivo džehennemske vatre ljudi i kamenje biti. Poslušaj ovu priču koju prenosi Ibn Dževzi: “Bio je jedan vladar koji je imao puno imetka. Imao je kćerku koju je više volio od svega. U njegovom vlasništvu bio je jedan rob. Taj rob je jedne noći učio ajete iz Allahove knjige, pa je učio riječi: „O vi koji vjerujete, sebe i porodice svoje čuvajte od vatre…” Ovo je čula djevojka, pa je naredila sluškinjama da ga ušute, ali je on nastavio s učenjem. Ponavljao je ovaj ajet više puta, a ona je naređivala da ga ušute, sve dok nije u jednom trenutku svojim rukama poderala svoju odjeću. Kad su to vidjele sluškinje brzo su potrčale vladaru i obavijestile ga o tome što se dogodilo. Došao je vladar i rekao: ‘O voljena moja kćerko, šta se to dešava s tobom, zašto plačeš?’ Odgovorila je: ‘Oče moj, pitam te, tako ti Allaha, odgovori mi? Allah je stvorio vatru čije će gorivo ljudi i kamenje biti, zar ne?’ Odgovorio je: ‘Da.’ A šta te je to spriječilo da me obavjestiš o tome? Tako mi Gospodara, niti ću jesti niti spavati sve dok ne budem znala da li je moje mjesto u džennetu ili džehennemu.’” (knjiga Safvetu safve, 4/437-438)

Na tebi je da se potrudiš da odvratiš djecu od loših mjesta, jer ćeš ih, u suprotnom, ostaviti da ih odgaja loše društvo, televizor i druge loše stvari, zatim ćeš tražiti od njih da budu dobri, ali neće biti u stanju, jer ako posadiš trnje, sigurno neće dati plodove grožđa. Odgoj njihov biva dok su još mali da bi se još od samoga rođenja navikli na pokornost i poslušnost.

Od Abdullaha, sina Omera, sina El-Arsa, r.a., prenosi se da je rekao: “Rekao je Poslanik, s.a.v.s: ‘Naređujte djeci namaz od sedme godine, a udarajte ih od desete ako neće da klanjaju, i razdvojte ih u postelji’” (Ebu Davud, 495, a ovaj hadis je šejh Albani ocijenio ispravnim u djelu Sahihul džamija, 5868.)

Potrebno je da onaj koji odgaja bude milostiv, blag, nikako grub. Treba se obraćati svojoj djeci na najljepši mogući način, bez ljutnje, psovanja i udaranja, osim ako je dijete neposlušno i nepokorno, odnosno ako se uzoholi nad ocem, a u toj situaciji dozvoljeno je i primijeniti metode zastrašivanja i udaranja. Kaže imam el-Munavi: “Da bi čovjek odgojio dijete, kad dostigne sedam godina, odnosno godine u kojima počinje da razumije, podrazumijeva se da ga odgaja po uzoru i ahlaku pobožnih vjernika i udalji ga od miješanja sa svim onim što nije dobro, poduči ga Kur’anu i lijepom ponašanju, arapskom jeziku i poduči ga primjerima ispravih prethodnika, osnovnim propisima Allahove vjere, pa čak i korištenja metoda zastrašivanja i udaranja radi izvršavanja pet dnevnih namaza, i sve mu je to bolje nego da udijeli sadaku, jer ako čovjek ispravno odgoji svoje dijete, njegov odgoj će biti trajna sadaka roditelju. Naime, sadaka koju udijeliš drugom prolazna je a odgoj djeteta ostaje trajna sadaka tebi, jer je to njegovo lijepo ponašanje hrana za njegovu dušu i put do ahireta. Kaže Uzvišeni: „O vi koji vjerujete, sebe i porodice svoje čuvajte od vatre.“ (et-Tahrim, 6)

Da bi čovjek uspio da sačuva sebe i svoje dijete od džehennemske vatre, moraš ga stalno upozoravati i zastrašivati njome, preduzimati razne metode od lijepog govora, nasihata, opomene pa sve do primjenjivanja udaraca i zastrašivanja; u zavisnosti od samog djeteta zavisi i način odgoja koji će čovjek primijeniti. (Fejdul-Kadir, 5/257)

Šerijat dozvoljava korištenje raznih metoda kažnjavanja, kao što su kazne za blud, krađu, potvoru i druge prijestupe, a sve ovo radi uspostavljanja reda i radi ustrajnosti ljudi u činjenju dobra, a odvraćanju od zla. U ovom smislu, dolazi i savjet Allahovog Poslanika, s.a.v.s., koji prenosi ibn Abbas: “Prenosi se od Poslanika, s.a.v.s., da je rekao: ‘Okačite prut ili bič svoj na vratima svoje kuće ne bi li ga vidjeli ukućani, jer zaista je on razlog njihovog odgoja.’” (Prenosi Taberani, 10/248, a ovaj hadis ocenio je dobrim Hejsemi u djelu Mudžemeu zevaid, 8/106, i šejh Albani ocenio ga je dobrim u djelu Sahihul-džamija, 4022.)

Odgajanje djece biva između strogosti i blagosti a najbitnije od svega toga jeste sredina u kojoj se odgaja dijete. Jedan od najbitnijih razloga upute djeteta jeste ustrajnost roditelja u njihovom odgoju.

Od načina koji su korisni u odgoju djece jeste slušanje korisnih predavanja, slušanje Kur’ana i raznih dersova i nasihata.

Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida

https://islamqa.info
Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com