Podrška: pitajucene@gmail.com
Podrška: pitajucene@gmail.com
Podrška: +38762645414 WhatsApp, pitajucene@gmail.com
Izgubljena šifra? Unesi svoju e-mail adresu i klik na "Reset". Poslaćemo link za postavljenje nove šifre na e-mail.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Da li grljenje supruge kvari post?
Zahvala pripada Allahu; Obaveza je postaču da čuva svoj post od onoga što ga kvari, i da se nada nagradi za svoje ostavljanje hrane, pića i spolnog odnosa. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je ukazao na vrijednost postača u hadisi kudsiju(hadis kojeg Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem,prenosiviše
Zahvala pripada Allahu;
Obaveza je postaču da čuva svoj post od onoga što ga kvari, i da se nada nagradi za svoje ostavljanje hrane, pića i spolnog odnosa. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je ukazao na vrijednost postača u hadisi kudsiju(hadis kojeg Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem,prenosi od Allaha, a ne smatra se Kur’anom i njegovo učenjeili čitanje nebiva nagrađenonagradomkojom se biva nagrađeno za učenja Kur'ana, op. prev.)prenoseći da je rekao Uzvišeni Allah: „…postač radi mene ostavlja hranu, piće i strasti.“(Bilježi Buhari u poglavljuo postu, br.1761.)
Ako je u stanju da se kontroliše i zna da neće učiniti nešto čime bi pokvario post, poput ejakulacije ili spolnog odnosa, ili čime bi umanjio vrijednost posta kao što je izlazak mezija(voda koja izadje prilikom nadražaja), dozvoljeno mu je da se igra sa svojom ženom. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je običavo da se igra sa Aišom, radijallahu ‘anha. Također, Poslanik, sallallhu alejhi ve sellem, je mogao da kontroliše svoje strasti.
Rekao je šejh Bin Baz: „Postaču je dozvoljeno ljubljenje supruge, igranje sa njom i naslađivanje njenim tijelom osim polnog akta. Poslanik, sallallhu alejhi ve sellem, je upražnjavao pomenute stvari. Ko se boji da bi mu se mogla uzburkati strast i odvesti ga u ono što mu je u tim trenucima zabranjeno, onda mu je pokuđeno upražnjavati pomenute radnje. Ako bi ejakulirao obaveza mu je da do iftara nastavi postiti, uzto da naposti taj dan, ali ne mora postiti dva mjeseca kao iskup prema mišljenju većine islamskih učenjaka. Po preferirajućem stavu islamskih učenjaka, mezij ne kvari post, zbog toga što je osnova da je post ispravan i zato što je teško sačuvati se toga. Allah upućuje na pravi put.“(Zbirka fetvi šejha Bin-Baza,4/202.)
Muhammed Salih el-Munedždžid
Vidi manjePrijevod:Ervin Sinanović
Revizija:Ersan Grahovac
Preuzeto sa https://islamhouse.com/bs
Da li postoji nagrada za odgađanje iftara do poslije klanjanja akšam namaza?
Sva hvala pripada Allahu;Odgađanje iftara se ne ubraja u dobra djela, ispravnije i sevapnije je da se požuri sa iftarom nakon što nastupi akšamsko vrijeme. Prenosi se od Sehl b.S'ada da je Allahov Poslanik,sallallhu alejhi ve sellem,rekao: „Neće prestati ljudi biti na hajru sve dok budu požurivali sviše
Sva hvala pripada Allahu;Odgađanje iftara se ne ubraja u dobra djela, ispravnije i sevapnije je da se požuri sa iftarom nakon što nastupi akšamsko vrijeme.
Prenosi se od Sehl b.S'ada da je Allahov Poslanik,sallallhu alejhi ve sellem,rekao: „Neće prestati ljudi biti na hajru sve dok budu požurivali sa iftarom.“ (Bilježe Buhari, br.1975., i Muslim, br. 1098.)
Prenosi se od Ebu-Hurejre da je rekao Allahov Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem: „Jevreji ikršćani odgađaju iftar.“(Bilježi Ebu Davud, br. 2353., a el-Albani ga je ocijenio vjerodostojnim.)
Rekao je imam En-Nevevi u komentaru ovoghadisa: „U ovomhadisu je podsticanje na požurivanje sa iftarom odmah nakon što zađe Sunce, a znači da će situacija u Ummetu biti dobra i organizovana i pripadnici ovog Ummeta će biti u hajru dokle god budu čuvali ovaj sunnet. Kada ga odlože, to će biti znak da se nešto u Ummetu poremetilo.“(Vidjeti: Šerhun-Nevevi ‘ala Sahihi Muslim, 7/208.)
Allahov Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:„…jer jevreji i kršćani odgađaju iftar.“Et-Tajibi u komentaru ovoga hadisakaže: „Razlogpropisa koji je naveden u ovom hadisu ukazuje na da je temelj čiste monoteističke vjere suprotstavljanje njenim neprijateljima –jevrejima i kršćanima, i da je u podudaranju sa njima propast.“(Vidjeti: Et-Tajjibi, Šerhul-miškat, 5/1589.)
Kada je Aišu, radijallahu ‘anha,upitaojedan od drugova Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve selleme, (on je bioAbdullah b.Mesud): „Da li ćemo požuriti sa akšam namazom i iftarom.“, da je odgovorila:„Da, to je bila praksa Allahova Poslanik sallallahu alejhi ve selleme.“(Bilježi Muslim, br. 1099.)
Imam Šafija je rekao u djelu El-Umm: „Použurivanja sa iftarom je mustehabb.“(Vidjeti: Muhammed ibn Idris eš-Šafi'ijj, el-Umm, 3/239.)
Ibn Hazmje rekao u djelu El-Muhalla(380/4):„Od Sunneta je požurivanje sa iftarom, a odgađanje sehura do pred zoru, a vrijeme iftara je prilikom zalaska Sunca na horizontu, inakon zalaska Sunca neće odugovlačiti sa iftarom.“Neke od koristi koje su spomenuli islamski učenjaci prilikom požurivanja sa iftarom:
1. Suprostavljanje praksi jevreja i kršćana;
2. Slijeđenje prakse Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve selleme;
3. Da se danu ne dodaje nešto od noći;
4. U tome je veća blagost prema postaču, i pruža mu veću energiju za činjenje ibadeta;
5. U tome se nalazi požurivanje ka onome što je Allah dozvolio, a pošto je Uzvišeni Allah plemenit, On Allah voli da ljudi uživaju u plodovima Njegove plemenitosti.
Ibn-Hadžer El-‘Askalani kaže: „Islamski učenjaci su složni se ovo odnosi na vrijeme u kojem je sigurno da je zašlo Sunce, bilo da se to vidi golim okom, ili da nas o tome obavijeste dvojica povjerljivih ljudi, ili samo jedan povjerljiv čovjek –prema jačem mišljenju.“(Pogledaj Fethu-l-Bari,komenetar hadisa pod rednim brojem 1957. i Eš-šerhul-mumti’,267/7.)
http://www.islamqa.info
Vidi manjePrijevod:Ervin Sinanović
Revizija:Begija Sinanović, Ersan Grahovac
Preuzeto sa https://islamhouse.com/bs
Da li je islam postojao prije poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem?
Ova vjera je vjera islam, jedina vjera koju Uzvišeni Allah prihvata, i mimo nje ne prihvata nijednu drugu vjeru, niti od prvih ljudi niti od potonjih, jer su, doista, svi vjerovjesnici bili u islamu. Allah Uzvišeni govoreći o Nuhu, kaže:“Kaži im povijest o Nuhu! Kada on reče narodu svome: ‘O narodeviše
Ova vjera je vjera islam, jedina vjera koju Uzvišeni Allah prihvata, i mimo nje ne prihvata nijednu drugu vjeru, niti od prvih ljudi niti od potonjih, jer su, doista, svi vjerovjesnici bili u islamu.
Allah Uzvišeni govoreći o Nuhu, kaže:“Kaži im povijest o Nuhu! Kada on reče narodu svome: ‘O narode moj, ako vam je dodijao moj boravak među vama i moje opominjanje Allahovim dokazima, -a ja se stalno uzdam u Allaha-, onda se, zajedno sa božanstvima svojim, odlučite, i to ne krijte; zatim to nada mnom izvršite i ne odgađajte! A ako glave okrenete, pa ja od vas nikakvu nagradu ne tražim, mene će Allah nagraditi, meni je naređeno da budem musliman.'”(Kurʼan, Junus, 71-72.)
I govoreći o Ibrahimu, Allah Uzvišeni je rekao:“Vjeru Ibrahimovu izbjegava samo onaj koji ne drži do sebe. A Mi smo njega na ovom svijetu odabrali, i na onom će biti među dobrima. Kada mu je Gospodar njegov rekao: ‘Budi poslušan!’ -on je odgovorio: ‘Ja sam poslušan Gospodaru svjetova!’ I Ibrahim ostavi u amanet to sinovima svojim a i Jakub: ‘Sinovi moji, Allah vam je odabrao pravu vjeru, i nipošto ne umirite drukčije nego kao muslimani!'”(Kurʼan, Al-Bekara, 130-132.)
I govoreći o Musau, Allah Uzvišeni je rekao:“I Musa reče: ‘O narode moj, ako u Allaha vjerujete, u Njega sepouzdajte ako ste muslimani!'”(Kurʼan, Junus, 84.)
I govoreći o Mesihu, Allah Uzvišeni je rekao:“I kada sam učenicima naredio: ‘Vjerujte u Mene i Poslanika Moga’! -oni su odgovorili: ‘Vjerujemo, a Ti budi svjedok da smo muslimani.'”(Kurʼan, Trpeza, 111.)I govoreći o prijašnjim vjerovjesnicima, Allah Uzvišeni je rekao:“…Po njemu su Jevrejima sudili vjerovjesnici, koji su bili Allahu poslušni…”(Kurʼan, Trpeza, 44.)I objavio je Allah Uzvišeni o Belkisi, da je ona rekla:“…Gospodaru moj, -uzviknu ona -ja sam se prema sebi ogriješila i u društvu sa Sulejmanom predajem se Allahu, Gospodaru svjetova!”(Kurʼan, Mravi, 44.)
To je vjera islam, vjera mimo koje Uzvišeni Allah neće prihvatiti nijednu drugu vjeru. Ona znači pokoravanje Allahu Uzvišenom u svakom vremenu na način na koji je naređeno u tom vremenu. Recimo, u početku je bila naredba okretanja tokom namaza u pravcu Jerusalima, a zatim je naređeno okretanje prema Kaʼbi, oba ova slučaja dolaze pod naslovom vjere islama, jer je vjera poslušnost i činjenje ibadeta Allahu u oba slučaja, međutim, razlika se dešava u djelima pokornosti, kao što je ovdje primjer u okretanju tokom namaza. Tako isto vjera svih poslanika je bila jedna, iako se šerijat razlikovao.
Prije Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, je bilo nekoliko pojedinaca od kršćana koji su bili na ispravnoj vjeri sa kojom je poslan Isa, alejhisselam. Na to upućuje hadis kojeg bilježi Muslim da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tokom jedne hutbe rekao:
“Uzvišeni Allah je pogledao u ljude na Zemlji, i bio je ljut na njih, na Arape i na nearape, osim na ostatak pripadnika Knjige. I rekao je: ‘Doista sam te poslao kako bih te iskušao, i kako bi druge iskušao tobom.'”
Imam Nevevi, tumačeći ovaj hadis, kaže: “Spomenuta ljutnja se odnosi nanajveći stepen prijekora i mržnje. Ovo se odnosi na vrijeme prije nego je poslan Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem. A što se tiče preostalih od pripadnika Knjige, to su oni koji su se pridržavali ispravne vjere bez njenog mijenjanja.”A što se tiče islama u posebnom značenju, to je vjera sa kojom je Uzvišeni Allah poslao Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem.Ljudi se raspravljaju po pitanju prijašnjih naroda, oko sljedbenika Musaa i Isaa, alejhimasselam, da li su oni bili muslimani ili ne.To je jezički spor, jer islam u posebnom smislu sa kojim je Uzvišeni Allah poslao Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, sa Kurʼanom i šerijatom, se ne odnosi osim na ummet Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. I pojam islam se uopćeno u ovom vremenu odnosi na to. Međutim, islam u općem značenju sadrži svaki vjerozakon sa kojim je Allah Uzvišeni slao vjerovjesnike, pa tako islam u općem značenju uključuje svaki narod koji je slijedio svog vjerovjesnika.
(1Bitno je napomenuti da se riječ islam može odnositi na opće i posebno značenje. Islam je arapska riječ koja znači predanost, pokornost (Uzvišenom Allahu). Etimološki, izvodi se iz istog korijena kao i riječ ‘selam’ koja znači mir. U općem značenju islam nije neka nova vjera, već je to jedna te ista Istina koju je Uzvišeni Allah objavljivao preko svojih poslanika svakom narodu. U užem značenju, islam predstavlja ono sa čime je Uzvišeni Allah poslao posljednjeg Božijeg poslanika, Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. )
http://www.islamqa.info
Vidi manjePrijevod: Irfan Klica
Recenzija:Seid Klica Jasmina Radončić Fejzo Radončić
Preuzeto sa https://islamhouse.com/bs
Prinuđena sam da čestitam kršćanima njihove praznike
Alejkumu selam! S obzirom da ti znaš propis ove mes’ele, tj. da je čestitanje nevjerničkih praznika i bilo koje učestvovanje u njima strogo zabranjeno, dodat ćemo još da ti se duša smiri da nema razilaženja kod učenjaka po ovom pitanju, tj. da je zabranjeno kako prenosi Ibnul-Kajjim u svojoj knjiziviše
Alejkumu selam! S obzirom da ti znaš propis ove mes’ele, tj. da je čestitanje nevjerničkih praznika i bilo koje učestvovanje u njima strogo zabranjeno, dodat ćemo još da ti se duša smiri da nema razilaženja kod učenjaka po ovom pitanju, tj. da je zabranjeno kako prenosi Ibnul-Kajjim u svojoj knjizi “Ahkamu ehlil-zime” i mnogi drugi učenjaci, na čemu su takođe učenjaci četiri mezheba. Naravno, naći će se neki savremeni “dušebrižnik” koji će ohalaliti čestitanje nevjerničkih praznika pod izgovorom činjenja dobročinstva prema kjafirima koji ne ratuju sa njima koje je propisano kur’anskim ajetom (El-Mumtehine, 8) ili time da što nije došlo u Kur’anu niti Sunnetu “ne čestitajte kjafirima njihove vjerske praznike”.
Međutim, nema ibreta u tom njihovom stavu nakon što se Ummet složio na zabrani jer to vodi u opasnu stvar a to je da je Ummet do njih bio na zabludi i čak se složio na tome, a to je nemoguće i zanegirano je hadisom: “Neće se moj Ummet složiti na dalaletu. Može se reći da postoji razilaženje oko toga koliki je to grijeh, tako da su neke hanefije otišli u krajnost smatrajući da učestvovanje u nekim vidovima (recimo kupovinom hrane za njihov praznik) u njihovim praznicima predstavlja djelo koje izvodi iz vjere, dok drugi smatraju čestitanje i ostalo velikim grijehom koji narušava akidu muslimana. A ovo zadnje je ispravno.
Dovoljan ti je primjer ovo da kada musliman kaže kjafiru: Čestitam ti božić, a božić je dan koji simboliše rođenje, po njihovom, božanstva, jednog od trojice ili kako već tumače, a nema sumnje da je ta njihova akida čisti širk i kufr. Pa kada prevedemo ovu čestitku drugim riječima ona bi glasila: Čestitam vam vaš kufr i širk. A čestitanje ustvari znači da izražavaš radost i zadovoljstvo i to pokazuješ, tj. pokazuješ da se raduješ tome na čemu su oni. Pa može li musliman koji vjeruje u Allaha kao svoga Gospodara, ispoljavajući mu iskreni tevhid, da izražava radost i zadovoljstvo čestitajući kjafiru kufr i širk na kojem se on nalazi.
Prema tome, da im jasnim riječima čestitaš praznik nije dozvoljeno osim u slučaju nužde, a to je bojazan i strah da ti naude tjelesno ili imovinski (taj strah treba biti stvaran i realan, a ne umišljen ili neznatan) ako im ne čestitaš praznik. Pod tjelesnom štetom se podrazumijeva da se dovede u pitanje život muslimana, a pod imovinskom da bude oštećen tako da to dovodi u pitanje njegov normalan život.
S tim da imovinska šteta koja kod tebe može nastati kao posljedica nečestitanja njihovih praznika ne ulazi u gore spomenutu nuždu u kojoj je dozvoljeno ono što je inače zabranjeno, jer stipendiju koju dobijaš od njih je donacija i dobrovoljni prilog od njih a ne tvoje pravo u imetku kod njih.
Međutim, postoji način kako bi se mogla, nepraveći šerijatski prekršaj, izvući iz ove zavrzlame. Nemoj mislit da nama ili Islamu nije stalo do toga da se ti školuješ, jer školovanog kadra raznih profila treba ovom Ummetu, ali to ne treba ići na štetu tvoje akide niti da se to radi po svaku cijenu.
Zbog toga te savjetujemo da iskorištiš nešto što je šerijatski dozvoljeno a zove se tevrija i tebi je izlaz iz ove situacije, tj. da ne uradiš ono što je haram a i da ne izgubiš ono što ti treba. Tevrija je da izgovoriš riječi koje navode onog koji sluša da misli da si htjela reći jednu stvar a ti misliš na sasvim neku drugu stvar.
Preciznije rečeno, tevrija je korištenje dvosmislenosti i aluzije a ne čisto i namjerno izjavljivanje onog što je u stvarnosti.
Za primjer tevrije se uzima događaj iz sire kada su Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i Ebu Bekr, radijallahu anhu, činili hidžru. Pored njih je naišao čovjek i pitao Ebu Bekra, radijallahu anhu, ko je ovaj čovjek, pokazujući na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. A on mu odgovori: “Upućivač (vodič) pokazuje mi put”. Čovjek je razumio da je on njegov vodič na putu, a drugo značenje ovih riječi je da je Poslanik, sallallhu alejhi ve sellem, onaj koji upućuje ljude na Pravi put, tj. Islam.
Predlažemo ti da kažeš nešto poput toga da prvo nešto kažeš kako svaki narod i svaka vjera imaju svoje praznike koji ih karakterišu gdje ispoljavaju svoje nacionalne i vjerske osjećaje, a onda nakon toga u posebnoj rečenici kažeš: želim vam sretne predstojeće dane. Oni će iz ovog pomislit da ti ciljaš na njihove praznike jer si ih spominjala i da im ih čestitaš, a ti ustvari hoćeš reći istinu da svaki narod ima svoje praznike što je činjenica. A to što im želiš da imaju sretne naredne dane, što je dozvoljeno, je zbog njihovog dobročinstva prema tebi. Jer Allah dozvoljava činjenje dobročinstva prema kjafirima koji se ne bore protiv muslimana i ne izgone ih iz njihovih kuća.
Nemoj zamjerit zbog toga što smo odužili, nije nam namjera osim da te učvrstimo na tome da se akida muslimana mora čuvati i da se ne može za pare prodavati. A ova vjera je vjera lahkoće i ne opterećuje muslimane preko njihovih mogućnosti i daje im izlaz u svakoj situaciji. Ve billahi tevfik.
Dr. Zijad Ljakić
Vidi manjehttps://www.n-um.com
Dova “crveni vjetar” (Rihul ahmer) lijek za sve bolesti?
Alejkumusselam! Dova pod imenom “Rihul ahmer” nije prenešena ni u jednoj zbirci hadisa, svejedno sa lancem prenosilaca ili bez lanca prenosilaca, niti ovu dovu spominje iko od učenjaka Ehlu Sunneta u svojim knjigama. To znači da dova pod ovim imenom nema osnova u Šerijatu i da, i ako je neko spominjviše
Alejkumusselam! Dova pod imenom “Rihul ahmer” nije prenešena ni u jednoj zbirci hadisa, svejedno sa lancem prenosilaca ili bez lanca prenosilaca, niti ovu dovu spominje iko od učenjaka Ehlu Sunneta u svojim knjigama. To znači da dova pod ovim imenom nema osnova u Šerijatu i da, i ako je neko spominje i prenosi da je ona izmišljena i krivotvorena.
Jedino što sam uspio naći, a vezano je za ovu dovu, je ono što se prenosi na nekim šitskim (rafidije isnaašerijje) stranicama, na arapskom jeziku. Naime, na tim stranicama se spominje, obično pod naslovom “Duau er-rihu el-ahmer – šifa li džemi’il-emrad” (Dova crveni vjetar ” lijek za sve bolesti), pri čemu se navodi priča o Sulejmanu, alejhisselam, i kako je nastala ova dova.
Navodno, Sulejman, alejhisselam, je prolazio pored nekog mjesta, a džini su bili sa njegove desne strane, a ljudi sa lijeve, ptice su mu bile na glavi a šejtani ispred njega. Kad odjedanput ugleda strašno stvorenje iz kojeg je izlazila vatra na lijevu i desnu stranu pa je pobjegao od njega. Pa čim se približio tom stvorenju pitao ga je: Ko si ti i od čega si, a ono odgovori: O Allahov Vjerovjesniče, ja sam crveni vjetar i ja sam bolest od bolesti, stvorio me je Allah, pa kada hoće da kazni nekoga od svojih stvorenja pošalje me njemu i dadne mi vlast nad njim. Pa ako uđem u glavu nekog od njih udavim ga, a kada uđem u nečije oko oslijepim ga … (i tako je nabrajao šta sve radi onome u čije tijelo uđe).
Pa kada je to čuo Sulejman, alejhisselam, nije se mogao suzdržati, niti saburati, pa je rekao svojim pratiocima: Ubite ga! Pa je progovorila ta osoba (to stvorenje) rekavši: O Allahov Vjerovjesniče, niko ne može da me ubije jer me je Allah ostavio do Sudnjeg dana. Zatim je ta osoba (to stvorenje) bila odsutna od vremena Sulejmana, u čijem društvu je boravio, pa sve do vremena našeg Vjerovjesnika, Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem.
Pa od Allahove odredbe je bilo da je Hasan sin Alije, radijallahu anhuma, imao neku bolest unutar tijela i svijetlu krv i čim je to čuo Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, stislo ga je u prsima pa je rekao: UIZUKE BILLAHI ES-SEMI EL-ALIMI. Zatim se spustio Džibril, alejhisselam, kod Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: “O Allahov Vjerovjesniče, njegova bolest je od crvenog vjetra a njemu nema lijeka”. Zatim je Džibril odsustvovao neko vrijeme pa je ponovo došao i rekao: “O Muhammede, tvoj Gospodar ti šalje selam i poklonio ti je hediju (poklon) a to je ova dova koja se prima, ko je prouči u životu pa makar jednom biće siguran od belaja, tj. od crvenog vjetra”.
Zatim je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, proučio tu dovu Hasanu, radijallahu anhu, pa ga je Allah izliječio kao da mu nije bilo ništa… Zatim je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao svojim ashabima: “Naučite ovu dovu i poučite je mu’minima jer je ona sigurnost na zemlji, a onaj ko je ne zna čitati neka je neko izdiktira i napiše u čistoj posudi i izbriše vodom i popije, i ozdraviće Allahovom dozvolom. A ko je nauči biće siguran od crvenog vjetra, belaja, tjelesnih bolesti i bolesti svih organa i biće siguran od svih neprijatelja i zavidljivaca i svih vjetrova koji teku kroz zglobove. A dova glasi: BISMILLAHI VEHAMDIHI BISMILLAHI VE BILLAHI VELHAMDULILLAHI …”.
Naravno, nema potrebe da navodimo dovu jer svakako nije vjerodostojna.
Prema tome, ova priča i dova za crveni vjetar su izmišljeni, te zbog toga ovu dovu nije dozvoljeno pripisivati Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, niti je širiti, prenositi i poučavati druge njoj osim radi upozorenja na njenu krivotvorenost. A to što je prenose i šire šije rafidije ne daje ovoj dovi snagu, niti je potvrđuje nego je veliki dokaz da je ona izmišljena, jer su rafidije (šije) poznate po laganju i izmišljanju hadisa i predaja.
Kaže hanefijski učenjak, učenik Ebu Hanife Muhammed ibn Hasan Eš-Šejbani u svojoj knjizi “El-Kesb” (1/71): “Međutim, mezheb rafidija je zasnovan na lažima i potvorama”, takođe, kaže hanefijski učenjak Es-Serahsi u svojoj poznatoj knjizi “El-Mebsut” (10/149): “Rafidije su ljudi potvore, ne ustručavaju se od laži, čak njihov mezheb je izgrađen na laži”. Ve billahi tevfik.
Dr. Zijad Ljakić
Vidi manjehttps://www.n-um.com
Pretjerano naplaćivanje učenja rukje
Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu. Hvala Allahu i neka je salavat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim: Došlo je u hadisu kojeg bilježe Buharija i Muslim u svojim Sahihima od Ebu Se’ida El-Hudrija, radijallahu anhu, da je jedan od ashaba učio Fatihu kao rukju prvaku nekog plemenaviše
Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu. Hvala Allahu i neka je salavat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:
Došlo je u hadisu kojeg bilježe Buharija i Muslim u svojim Sahihima od Ebu Se’ida El-Hudrija, radijallahu anhu, da je jedan od ashaba učio Fatihu kao rukju prvaku nekog plemena kojeg je ujeo škorpion a koje je odbilo da ih ugosti kada su prolazili i zanoćili kod njih. Učio je rukju Fatihom uslovivši učenje naplatom sa dijelom stada (nekoliko ovaca, u rivajetu 30 ovaca). Nakon što je prvak izliječen i uzet dio stada, došli su Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i pitali o propisu toga kako su postupili. On im je odobrio postupak rekavši: „Kako si znao da je ona (učenje Fatihe) rukja? Ispravno ste postupili, podijelite (zaradu-ovce) i računajte i mene u podjeli (ovaca)“. U rivajetu kod Buharije: „Zaista je najpreče ono što naplaćujete Allahova knjiga“.
Nema razilaženja među učenjacima, na osnovu ovog hadisa, da je dozvoljeno naplatiti liječenje učenjem šerijatske rukje. Skupina učenjaka smatra da iako je dozvoljeno naplatiti da je preče ne uzimati nadoknadu tražeći od Allaha nagradu.
Takođe, treba praviti razliku između onoga ko traži da naplati učenje rukje i onoga kome se nudi novac (ili drugi imetak) bez njegovog traženja za učenje rukje. Ovom zadnjem nema smetnje da uzme ono što mu se daje našto ukazuje hadis od Omera, radijallahu anhu, da mu je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao kada je odbio da uzme imetak koji mu je davao: „Kada ti se nešto daje bez tvoga traženja, uzmi i udijeli“. Bilježi ga Muslim.
Naplaćivanje učenja rukje može imati dva oblika:
Prva vrsta – da učač kaže bolesniku (ili onome ko ga je doveo): ako ga i kada ga Allah izliječi učenjem rukje, platit ćeš mi toliko i toliko novca (imetka). Pa kada bolesnik bude potpuno izliječen (poslije prve, pete ili desete tukje), dužni su platiti dogovoreno. Ova vrsta naplaćivanja je ona koja je došla u hadisu Ebu Se’ida El-Hudrija, radijallahu anhu, i ona nije sporna i upitna. U ovoj vrsti naplaćivanja nema smetnje da se uslovi veća vrijednost imetka, recimo 500 eura i slično. Međutim, u praksi rijetko koji učač naplaćuje na ovaj način.
Druga vrsta – da učač naplaćuje učenje rukje tokom jednog tretmana svejedno izliječio se bolesnik ili ne. Ova vrsta naplaćivanja rukje je naravno dozvoljena, s tim da učač u ovom slučaju naplaćuje utrošeno vrijeme na tretmanu a ne izlječenje. A to znači da naplaćivanje treba biti usklađeno sa satnicama (ako uzmemo da jedan tretman ne bude više i duže od sahat vremena) drugih radnika, recimo majstora nekog zanata.
Moja procjena je, shodno životnom standardu ljudi u BiH i da se naplaćuje po drugoj vrsti naplaćivanja, da bi naplaćivanje jednog tretmana učenja rukje trebalo biti između 20 i 30 KM najviše, a što predstavlja najveću majstorsku satnicu. Jer terapija ne garantuje izlječenje, te ima smisla naplatiti utrošeno vrijeme i rizik rada tim poslom. Učači koji su se posvetili tom poslu, ako bi naplaćivali po 20 ili 30 KM po tretmanu, dnevno mogu zaraditi od 100 do 300 KM, što je sasvim dovoljna dnevna zarada.
Međutim, da naplaćivanje rukje koja traje najviše sahat vremena bude između 50 i 100 KM ili čak više, to je preskupo našem standardu života, nije srazmjerno utošenom trudu niti obećava ozdravljenje. Sa druge strane, bojati je se da to predstavlja zloupotrebu ljudske bolesti, belaja i muke. Ve billahi tevfik.
Mr. Zijad Ljakić – http://www.ehlus-sunne.ba
Vidi manjeDa li svedočenje žene vredi kao pola svedočanstva muškarca?
NEKAD JE DOVOLJNO DA JEDAN ŽENSKI SVEDOK IMA SNAGU KAO I JEDAN MUŠKI Tri ajeta govore o svedocima, bez specifikovanja muškarca ili žene. 1 Prilikom davanja oporuke, neophodno je prisustvo dva pravedna svedoka. Časni Kur’an kaže: O vernici, kad vam se približi smrt, prilikom davanja oporuke neka vamviše
NEKAD JE DOVOLJNO DA JEDAN ŽENSKI SVEDOK IMA SNAGU KAO I JEDAN MUŠKI
Tri ajeta govore o svedocima, bez specifikovanja muškarca ili žene.
1 Prilikom davanja oporuke, neophodno je prisustvo dva pravedna svedoka. Časni Kur’an kaže:
O vernici, kad vam se približi smrt, prilikom davanja oporuke neka vam posvedoče dva pravedna svedoka od vas ili neka druga dva, koji nisu vaši – ako ste na putu, a pojave se znaci smrti. A ako posumnjate, zadržite ih posle obavljene molitve i neka se Bogom zakunu: „Mi zakletvu ni za kakvu cenu nećemo prodati makar se radilo i o kakvu rođaku i svedočenje koje je Bog propisao nećemo uskratiti, jer bismo tada bili, doista, grešnici“. (Kur’an, poglavlje: Trpeza, ajet (odlomak) 106.)
2. U slučaju razvoda braka, traže se dva pravedna svedoka:
Pa kada one dostignu vreme svog čekanja, vi ih ili na lep način zadržite, ili se velikodušno od njih konačno rastavite, i kao svedoke dve osobe uzmite, i svedočenje radi Boga obavite! To je savet za onog koji u Boga i u onaj svet veruje – a onome koji se Boga boji, On će izlaz dati. (Kur’an, poglavlje: Razvod braka, ajet 2.)
3. Četiri svedoka su neophodna u slučaju potvore na čestitu ženu:
One koji okrive poštene žene, a ne dokažu to sa četiri svedoka, sa osamdeset udara biča izbičujte i nikada više svedočenje njihovo ne primajte; to su nečasni ljudi. (Kur’an, poglavlje: Svetlost, ajet 4.)
DVA ŽENSKA SVEDOKA SU JEDNAKA JEDNOM MUŠKOM SAMO U SLUČAJU FINANSIJSKIH TRANSAKCIJA
Nije istina da se u svakom slučaju dva ženska svedoka tretiraju kao jedan muški. To je slučaj samo u specifičnim prilikama. Od svih ajeta koji se bave pitanjem svedoka, samo jedan kaže da se dva ženska svedoka tretiraju kao jedan muški. To je ajet iz poglavlja Bekara koji govori o finansijskim transakcijama, koji je ujedno i najduži ajet u Kur’anu:
O vernici, kada jedan od drugoga pozajmljujete do određenog roka, zapišite to. Neka jedan pisar između vas to pravedno napiše i neka se pisar ne susteže napisati onako kako ga je Bog poučio! Neka on piše, a neka mu kazuje dužnik! Neka se boji Boga, Gospodara svoga, i ništa od toga neka ne izostavi! A ako je dužnik umno ograničen ili slab, ili ako nije u stanju kazivati, onda neka diktira njegov staratelj i to pravedno! I uzmite dva svedoka između vas, pa ako ne nađete dva muškarca, onda jednog muškarca i dve žene sa kojima ste kao svedocima zadovoljni. (Kur’an, poglavlje: Al-Bekara, ajet 282)
Ovaj kur’anski ajet govori samo o finansijskim transakcijama. U tim slučajevima se nalaže sklapanje ugovora između dve strane, uz dva svedoka – po preporuci muškarca. U slučaju da se ne mogu naći dva pravedna muškarca, onda je dovoljno naći jednog muškarca i dve žene. Navešću primer osobe koja se namerava podvrgnuti operaciji, zbog određene bolesti. Pre podvrgavanja operaciji, želja mu je da obave operaciju dva hirurga koji su specijalisti. U slučaju da ne može da nađe dva hirurga, pristaće da operaciju obavi jedan hirurg, uz prisustvo dva lekara opšte prakse.
Isti je primer i kod finansijskih transakcija – poželjna su dva muška svedoka. Islam očekuje od muškaraca da budu hranitelji porodice. Pošto su finansijske obaveze prema porodici stavljene na teret muškarcu, od njih se očekuje da budu mnogo bolje upoznati sa finansijskim transakcijama u odnosu na žene. Kao druga opcija, prihvata se jedan muškarac i dve žene, pa ako jedna nešto pogreši, da je druga ispravi. U navedenom kur’anskom ajetu se koristi reč tadill, koja se prevodi kao “zbuniti se, prevariti se”. Mnogi su ovu reč pogrešno preveli kao “zaboraviti”.
Finansijske transakcije su, zaista, jedini siguran slučaj gde se preferira prisustvo dva muška svedoka i gde se dve žene tretiraju kao jedan muškarac.
SVEDOČENJE U SLUČAJU UBISTVA
Neki učenjaci smatraju da priroda žene utiče na njeno svedočenje i u slučaju ubistva. To je zato što su žene, obično, u takvim slučajevima puno uplašene, za razliku od muškaraca. Zbog njihovog emocionalnog stanja, one mogu da budu zbunjene. Zbog svega toga, po mišljenju nekih islamskih pravnika, i u slučaju ubistva, dva ženska svedoka se tretiraju kao jedan muškarac. U svim ostalim slučajevima po mišljenju učenjaka, nema razlike između svedočenja muškarca i žene.
KUR’AN JASNO DAJE DO ZNANJA DA JE ŽENA U SVEDOČENJU JEDNAKA MUŠKARCU
Ima učenjaka koji smatraju da se slučaj dve žene koje se tretiraju kao jedan muški svedok primeni kao opšte pravilo u svim slučajevima. Sa tim mišljenjem se ne možemo složiti, zbog toga što jedan kur’anski ajet vrlo jasno stavlja muškarca i ženu na istom stupnju po pitanju svedočenja:
A oni koji okrive svoje žene, a ne budu imali drugih svedoka, nego su samo oni svedoci, potvrdiće svoje svedočenje zakletvom Bogom, i to četiri puta da, zaista, govore istinu. (Kur’an, poglavlje: Svetlost, ajet 4.)
AIŠA JE DOVOLJNA KAO SVEDOK DA JE HADIS ISPRAVAN
Aiša, supruga Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je prenela čak 2.220 hadisa (citata) koji se uzimaju kao verodostojni samo na osnovu njenog svdočenja. Ovo je dovoljan dokaz da se prihvata svedočenje i od samo jedne žene.
Mnogi učenjaci se slažu da je svdočenje jedne žene dovoljno i kod utvrđivanja pojave mladog Meseca. Zamislite samo – svedočenje jedne žene je dovoljno za jedan od temelja islama, post meseca ramazana. Celo islamsko društvo je obavezno prihvatiti njeno svedočenje! Neki učenjaci smatraju da je pri početku Ramazana potreban jedan svedok, a za kraj dva, ali se u svakom slučaju ne pravi razlika između svedočenja muškarca i žene.
U NEKIM SLUČAJEVIMA SE PREFERIRA SVEDOČENJE ŽENE
Neki slučajevi zahtevaju svedočenje samo žene, svedočenje muškarca se tu ne prihvata. Na primer, u sudskim procesima gde se kao predmet pojavljuje mrtvo žensko telo, svedok mora biti žena.
Prividna nejednakost svedočenja muškarca i žene u slučaju finansijskih transakcija nije rezultat neravnopravnog položaja žene u odnosu na muškarca. To se javlja samo kao rezultat različitih priroda i uloga koje je islam dodelio muškarcu i ženi.
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Vidi manjePreuzeto sa http://www.pozivistine.com
Da li u Kur’anu postoji matematička greška?
Zabluda: Autor Kur’ana ne zna matematiku! – Prema Aronu Šuriju, u Kur’anu postoji jedna matematička greška. Ako saberete sve delove nasledstva koje se deli među naslednicima – što se spominje u 4. poglavlju, 11. i 12. ajet – dobija se više od jedne celine (preko 100%). Autor Kur’ana, očigledno, ne pviše
Zabluda: Autor Kur’ana ne zna matematiku! – Prema Aronu Šuriju, u Kur’anu postoji jedna matematička greška. Ako saberete sve delove nasledstva koje se deli među naslednicima – što se spominje u 4. poglavlju, 11. i 12. ajet – dobija se više od jedne celine (preko 100%). Autor Kur’ana, očigledno, ne poznaje matematiku.
Časni Kur’an na nekoliko mesta govori o nasledstvu: sura (poglavlje) El-Bakara, 180. ajet (odlomak); sura El-Bakara, 240. ajet; sura En-Nisa, ajeti 7-9; sura En-Nisa, ajeti 19 i 33; sura El-Maida, ajeti 105 i 108.
U suri (poglavlju) En-Nisa, u 11., 12., i 176. ajetu (odlomku), jasno je objašnjen način raspodele nasledstva.
Pogledajmo 11. i 12. ajet sure En-Nisa, kojeg Aron Šuri citira:
Bog vam naređuje da od dece vaše – muškom pripadne toliko koliko dvema ženskima. A ako bude više od dve ženskih, njima dve trećine onoga što je ostavio, a ako je samo jedna njoj – polovina. A roditeljima, svakom posebno – šestina od onoga što je ostavio, ako bude imao dete; a ako ne bude imao deteta, a nasleđuju ga samo roditelji, onda njegovoj majci – trećina. A ako bude imao braće, onda njegovoj majci – šestina, pošto se izvrši oporuka koju je ostavio, ili podmiri dug. Vi ne znate ko vam je bliži, roditelji vaši ili sinovi vaši. To je Božija zapoved! – Bog, zaista, sve zna i mudar je.
A vama pripada – polovina onoga što ostave žene vaše, ako ne budu imale deteta, a ako budu imale dete, onda – četvrtina onoga što su ostavile, pošto se izvrši oporuka koju su ostavile, ili podmiri dug. A njima -četvrtina onoga što vi ostavite, ako ne budete imali deteta; a ako budete imali dete, njima – osmina onoga što ste ostavili, pošto se izvrši oporuka koju ste ostavili, ili podmiri dug. A ako muškarac ili žena ne budu imali ni roditelja ni deteta, a budu imali brata ili sestru, onda će svako od njih dvoje dobiti – šestinu; a ako ih bude više, onda zajednički učestvuju u trećini, pošto se izvrši, ne oštećujući nikoga, oporuka koja je ostavljana ili podmiri dug; to je Božija zapoved! – A Bog sve zna i blag je.
Islam veoma detaljno govori o naslednom pravu. Većina propisa o nasledstvu data je u Kur’anu, dok neke manje detalje možemo da nađemo u hadisima (kazivanjima) Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim.
Ima ljudi koji se celog života bave proučavanjem islamskog naslednog prava, raznim kombinacijama u podeli imovine. Aron Šuri očekuje da upozna celokupno nasledno pravo samo ukoliko pročita ova dva ajeta, bez poznavanja nekih osnovnih kriterijuma.
On liči na osobu koja želi da reši složeni matematički izraz a ne poznaje osnovno pravilo u matematici: Z D M S O, koje kaže da bez obzira koji matematički izraz rešavate i bez obzira na znak ispred brojeva, morate da sledite ovaj redosled: 1) zagrade se sklanjaju; 2) deljenje; 3) množenje; 4) sabiranje; 5) oduzimanje. Ako Aron Šuri ne zna matematiku, pa prvo izvrši sabiranje, pa množenje, a zatim se oslobodi zagrada, a ostatak izraza podeli i oduzme – na dobrom je putu da dobije pogrešan rezultat.
Pored toga, iako se u 11. ajetu prvo spominju deca, a tek kasnije roditelji i supružnici, prema striktnom pravilu u islamskom naslednom pravu, najpre se odvaja deo nasledstva koji pripada roditeljima i supužniku – u zavisnosti od toga koliko je iza umrlog ostalo dece – pa se nakon toga ostatak imovine podeli sinovima i ćerkama umrloga, svakome tačno preciziran deo.
Gde se ovde javlja ukupna suma od preko jedan?! Nije Bog Taj Koji ne zna matematiku, već Aron Šuri ne zna ni njene osnove…
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Vidi manjePreuzeto sa http://www.pozivistine.com
Odnos novog muslimana prema roditeljima nemuslimanima
Islam naređuje muslimanima da budu veoma poslušni i pažljivi prema roditeljima, ma koje vere bili. Dobročinstvo prema roditeljima je jedna od temeljnih islamskih naredbi. Časni Kur’an kaže: Gospodar tvoj zapoveda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kad jedno od njih dvojeviše
Islam naređuje muslimanima da budu veoma poslušni i pažljivi prema roditeljima, ma koje vere bili. Dobročinstvo prema roditeljima je jedna od temeljnih islamskih naredbi. Časni Kur’an kaže:
Gospodar tvoj zapoveda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kad jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni: “Uh!” – i ne podvikni na njih, i obraćaj im se rečima poštovanja punim.
Budi prema njima pažljiv i ponizan i reci: “Gospodaru moj, smiluj im se, oni su me, kad sam bio dete, negovali!” (Kur’an, poglavlje Noćno putovanje, odlomci 23-24)
Mi smo naredili čoveku da bude poslušan roditeljima svojim. Majka ga nosi, a njeno zdravlje trpi, i odbija ga u toku dve godine. Budi zahvalan Meni i roditeljima svojim, Meni će se svi vratiti. (Kur’an, poglavlje Lokman, odlomak 14)
Međutim:
A ako te budu nagovarali da drugog Meni ravnim smatraš, onoga o kome ništa ne znaš, ti ih ne slušaj i prema njima se, na ovome svetu, velikodušno ponašaj, a sledi put onoga koji se iskreno Meni obraća; Meni ćete se posle vratiti i Ja ću vas o onome što ste radili obavestiti. (Kur’an, poglavlje Lokman, odlomak 15)
Božije pravo je iznad svačijeg drugog. Zato je zabranjeno posećivati mesta gde se obožava nešto mimo Boga, pa makar rizikovali da narušimo dobre odnose sa roditeljima. Uzvišeni Bog kaže:
Mi smo svakog čoveka zadužili da bude dobar prema roditeljima svojim. Ali, ako te oni budu nagovarali da Meni nekoga ravnim smatraš, o kome ti ništa ne znaš, onda ih ne slušaj. Meni ćete se vratiti, pa ću vas Ja o onome što ste radili obavestiti. (Kur’an, poglavlje Pauk, odlomak 8)
U citiranim odlomcima, Bog naređuje pokornost i dobročinstvo prema roditeljima, bez obzira da li su muslimani ili ne. Takođe, zabranjuje se pokornost njima ukoliko se time čini nasilje prema Božijim naredbama i naredbama Njegovog
Poslanika, mir nad njim. Na primer, ukoliko vam roditelji naređuju da obožavate bilo šta osim Boga, ne smete ih poslušati. Jer, najveći greh koji postoji je pripisivanje Bogu druga. Ova zabrana obuhvata i posetu mestima na kojima se obožava bilo šta osim Boga. Međutim, treba imati na umu da novi muslimani moraju uložiti dodatni napor da svoje roditelje upoznaju sa Islamom. Takođe, ne smeju se razočarati ukoliko roditeljima teško ide prihvatanje te “nove” religije. Moraju im biti pokorni i da nikako ne kidaju rodbinske veze. Jedino što moraju da izbegavaju je činjenje greha i pripisivanje Bogu druga.
Posebno novi muslimani trebaju da obrate pažnju na Božije naredbe u Kur’anu i naredbe Poslanika Muhammeda u Hadisima, mir nad njim, o dobročinstvu prema roditeljima. Ne smeju da budu arogantni prema njima, nego ponizni. Moraju im govoriti samo lepe reči i biti im stalno na usluzi. Ponekad je samo to dovoljno da oni shvate lepotu Islama i prihvate ga, jer jedino je Islam, od svih religija, poklonio toliku pažnju roditeljima.
dr. Zakir Naik
Izvor: islamhouse.com/sr
Vidi manjeKoje mesto u Islamu zauzimaju sufije?
Zahvala pripada Uzvišenom Allahu/Bogu. Termin sufizam nije bio poznat u periodu života Allahovog Poslanika, alejhi selam, niti u periodu njegovih drugova i prve generacije nakon njih. Tek nakon ovih prvih generacija na scenu dolazi jedna skupina pobožnih i skromnih ljudi koji su nosili vunenu odećuviše
Zahvala pripada Uzvišenom Allahu/Bogu. Termin sufizam nije bio poznat u periodu života Allahovog Poslanika, alejhi selam, niti u periodu njegovih drugova i prve generacije nakon njih. Tek nakon ovih prvih generacija na scenu dolazi jedna skupina pobožnih i skromnih ljudi koji su nosili vunenu odeću (ar. suf), pa su ih prozvali ovim imenom – sufije. Drugi su na stanovištu da su dobili naziv po grčkoj reči ”sofija”, što u prevodu znači mudrost. Ono što neki tvrde da su svoje ime dobile od reči ”safa” (bistrina, čistoća, jasnost), ne može da se smatra ispravnim, pošto je ”nomen relativum” (tj. ime izvedeno iz drugog sufiksom – ijj) od reči ”safa” safaijj, a ne sufijj.
Pojavom ovog novog imena i grupe koja ga nosi, došlo je do još većeg rascepa i raskola u redovima muslimana. Prve sufije su se razlikovale od kasnijih, po tome što je kod ovih poslednjih pojava uvođenja novotarija u veri bila znatno izraženija, kao što im mali i veliki širk (obožavanje nekog drugog mimo Boga) nisu bili nepoznanica. Božiji poslanik Muhammed, alejhi selam, upozorio je na njihove novotarije u sledećim rečima:
”Klonite se novina u veri, jer je svaka novina novotarija a svaka novotarija je zabluda!” (Hadis beleži Tirmizi)
U onome što sledi pokušaćemo da napravimo komparaciju između verovanja sufija i njihovih obreda i učenja islama koje se zasniva na Kur’anu i sunnetu (praksi) Poslanika Muhammeda, alejhi selam.
Postoje mnogi sufijski pravci, kao što su tidžanije, kadirije, nakšibendije, šazilije, rufaije i drugi. Sledbenici ovih redova smatraju da su samo oni na istini, a da su svi drugi u zabludi. Uzvišeni Allah/Bog zabranjuje razdvajanje i deljenje među muslimanima, kao što u Časnom Kur’anu kaže:
…i ne budite od onih kojiu obožavanju pored Allaha i druge obožavaju, od onih koji su veru svoju razbili i u stranke se podelili; svaka stranka zadovoljna onim što ispoveda. (Kur’an, Vizantinci, 31-32)
Pojedine sufije su, pored Uzvišenog Allaha/Boga, počele da obožavaju poslanike, alejhi selam, i žive i mrtve dobre ljude. Obraćaju im se rečima kao što su: ”O Džejlani!”, ”O Rifai!”, ”Pomozi Božiji Poslaniče!”, ”Na tebe se oslanjamo, o Božiji Poslaniče!” itd. Uzvišeni Bog zabranjuje da se u stvarima koje su samo u Njegovom domenu obraća nekom drugom mimo Njega, pa se takav čin označava mnogoboštvom. Uzvišeni Allah/Bog, kaže:
”I , pored Allaha, ne moli se onome ko ti ne može ni koristiti ni nauditi, jer ako bi to uradio, bio bi, uistinu, nevernik.” (Kur’an, Jona, 106)
Sufije smatraju da postoje dobri ljudi kojima je Uzvišeni Bog, predao vođenje, upravljanje i uređenje stvari na ovome svetu. Uzvišeni Bog u Kur’anu navodi odgovor mnoobožaca na pitanje koje im je postavljeno:
Upitaj: ‘Ko vas hrani s neba i iz zemlje, čije su djelo sluh i vid, ko stvara živo iz neživog, a pretvara živo u neživo, i ko upravlja svim’? – ‘Allah’! – reći će oni -, a ti reci: ‘Pa zašto Ga se onda ne bojite?’ (Kur’an, Jona, 31)
Na osnovu ovoga zaključujemo da su arapski mnogobošci bolje poznavali Uzvišenog Boga od takvih sufija koje smatraju da oni upravljaju stvarima na ovom svetu.
Sufije, isto tako, pri pojavi neke nevolje, traže zaštitu kod nekog drugog, mimo Uzvišenog Boga koji kaže:
Ako te od Boga kakva nevolja pogodi, – pa niko je osim Njega ne može ukloniti; a ako ti kakvo dobro podari, – pa, samo je On Svemoćni. (Kur’an, El-En’am, 17)
Neke sufije veruju u vahdetul-vudžud (panteizam) gde poistovećuju Stvoritelja i stvoreno, tako da je kod njih sve što postoji božanstvo.
Sufije pozivaju odricanju od ovoga sveta, zanemarivanju uzročno-posledičnih faktora i napuštanju borbe na Božijem putu. Uzvišeni Bog kaže:
…i nastoj da time što ti je Bog dao stekneš onaj svet, a ne zaboravi ni svoj udeo u ovome svetu. (Kur’an, Kazivanja, 77)
Sufije ihsan (najveći stepen verovanja) kao ekskluzivno pravo, pripisuju isključivo svojim učenjacima. Oni od murida (sledbenika) zahtevaju da sebi u mislima predstave učenjaka kada god spomenu Uzvišenog Allaha/Boga, pa čak i u samoj molitvi. Neki idu čak dotle da stavljaju učenjakovu sliku ispred sebe za vreme molitve. Poslanik Muhammed, alejhi selam, u hadisu kaže:
”Ihsan je da obožavaš Uzvišenog Allaha, kao da Ga gledaš, pa ako Ga ti ne vidiš, zaista, On tebe vidi!” (Hadis beleži Muslim)
Sufije, takođe, smatraju dozvoljenim ples i upotrebu defa i muzičkih instrumenata, kao i podizanje glasa prilikom spominjanja Boga. Uzvišeni Bog kaže:
Pravi vernici su samo oni čija se srca strahom ispune kada se Allah spomene. (Kur’an, El-Enfal, 3)
Možete da ih vidite kako kod zikra (spominjanja Allaha/Boga) izgovaraju samo Božije ime: ”Allah, Allah, Allah!” Ovakav način zikra se smatra novotarijom i govorom koji ne nosi u sebi verozakonsko značenje. Neki idu i dalje od toga, pa izgovaraju samo: ”Ah,Ah!” ili ”Hu, hu!” Stav islama i sunneta o pitanju zikra jeste da musliman spominje svoga Gospodara ispravnim i razumljivim govorom za koji ima nagradu kod Uzvišenog Boga kao što su reči: ‘Subhanallah’ – neka je slavljen Allah; ‘Elhamdulillah’ – hvala Bogu; ‘La ilahe illallah’ – nema istinskog boga osim Allaha; ‘Allahu ekber’ – Bog je najveći i slično.
Sufije u svojim stihovima, za vreme zikra, kao tematiku uzimaju žene i dečake. Strastvena ljubav, zaljubljenost, žudnja i slično motivi su koje tom prilikom spominju, kao da se nalaze na kakvoj zabavi gde se pleše uz vino, pljeskanje i galamu. Sve nabrojano se ubraja u mnogobožačke običaje, obrede i rituale. Uzvišeni Bog, kaže:
Molitva njihova pored Hrama svodi se samo na zviždanje i pljeskanje rukama. (Kur’an, El-Enfal, 35)
Neke sufije koriste metalne šiljke i zabijaju ih u svoja tela uz uzvikivanje nekih reči, kao što je naprimer: ”Dede!” Na taj način dolaze mu đavoli kako bi mu pomogli da izvede svoju tačku bez posledica. Uzvišeni Bog kaže:
Onome ko se bude slepim pravio da ne bi Milostivog veličao, Mi ćemo mu đavola natovariti, pa će mu on nerazdvojni drug postati. (Kur’an, Ukras, 36)
Sufije tvrde da imaju otkrovenja i da poznaju šta će da se desi u budućnosti (skrivene stvari), a Kur’an ih kategoričko pobija. Uzvišeni Bog, kaže:
Reci: ‘Niko, osim Allaha, ni na nebu ni na Zemlji, ne zna šta će se dogoditi.’ (Kur’an, Mravi, 65)
Sufije, takođe, tvrde da je Uzvišeni Bog stvorio ovaj svet zbog Poslanika Muhammeda, alejhi selam, a Kur’an ih demantuje rečima Uzvišenog Boga:
Džine i ljude sam stvorio samo zato da Me obožavaju. (Kur’an, poglavlje Ez-Zarijat, odlomak 56)
Uzvišeni Bog, se obraća Muhammedu, alejhi selam, sledećim rečima:
I sve dok si živ, Gospodara svog obožavaj! (Kur’an, El-Hidžr, 99)
Sufije tvrde da je moguće videti Uzvišenog Gospodara još na ovome svetu, a Kur’an ih demantuje odlomkom u kome se Mojsije/ Musaa, alejhi selam, obraća Uzvišenom Gospodaru rečima:
Gospodaru moj, ukaži mi se da Te vidim! – ‘Ne možeš Me videti’ – reče. (Kur’an, Bedemi, 143)
Sufije tvrde da na javi uzimaju direktno znanje od Uzvišenog Gospodara, bez posredništva Poslanika Muhammeda, alejhi selam, pa kažu: ”Moje srce mi prenosi od mog Gospodara.” Ovde se postavlja sledeće pitanje: ”Da li su oni bolji od poslanika ili od ashaba Božijeg Poslanika, alejhi selam?!”
Sufije organizuju skupove i priređuju proslave Poslanikovog, alejhi selam, rođendana, navodno radi donošenja blagoslova na Poslanika, alejhi selam, a čime postupaju suprotno od njegovog učenja, i kada podižu svoj glas prilikom spominjanja Allah/Boga i izvođenja pobožnih pesama u kojima se ponekad nalazi i otvoreno mnogoboštvo. Da li je poslanik Muhammed proslavljao svoj rođendan? Da li su to činili Ebu-Bekr, Omer, Osman, Alija, radijallahu anhum, četvorica imama osnivača pravnih škola i drugi? Ko više zna i ko je ispravnijeg obožavanja, oni ili sufije?
Sufije se posebno pripremaju za putovanje i posetu nadgrobnih spomenika i grobova, kako bi postigli blagoslov njihovih stanovnika, i kako bi tavafili (kružili) oko njih, ili klali žrtve u njihovoj neposrednoj blizini. Tim svojim delima postupaju suprotno rečima Poslanika, alejhi selam:
Posebno se priprema za put samo radi tri džamije: Mesdžidul-Harama (u Mekki), ove moje džamije (u Medini) i Mesdžidul-Aksa’a (u Jerusalimu).” (Hadis beleže Buharija i Muslim)
Sufije se fanatično drže stavova svojih učenjaka, makar to bilo suprotno onome što kaže Uzvišeni Bog i Njegov Poslanik, alejhi selam. Uzvišeni Allah/Bog, kaže:
O vernici, ne odlučujte se ni na šta dok za to ne upitate Allaha i Poslanika Njegovog. (Kur’an, Sobe, 1)
Sufije upotrebljavaju talismane, zapise, razne znakove, slova i brojeve kako bi pomoću njih pravili amajlije, zaštite i donosili odluke.
Sufije se ne zadovoljavaju blagoslovima koji su zabeleženi od Allahovog poslanika Muhammeda, alejhi selam, nego sami izmišljaju blagoslove koji sadrže otvoreno traženje blagoslova od Allahovog poslanika Muhammeda, alejhi selam, i teško mnogoboštvo sa kojim nije zadovoljan onaj na koga se donosi blagoslov.
Što se tiče pitanja vezanog za tačnost postojanja veze koju imaju sufijski učenjaci, odgovor je potvrdan, ali se ovde radi o vezi sa đavolima, a ne sa Uzvišenim Gospodarom. Jedni drugima kićene besede govore da bi ih obmanuli, kao što to Uzvišeni Bog, kaže:
Tako smo svakom verovesniku neprijatelje određivali, đavole (šejtane) u vidu ljudi i džinova (duhova) koji su jedni drugima kićene besede govorili da bi ih obmanuli – a da je tvoj Gospodar hteo, oni to ne bi učinili; zato ti ostavi njih, i ono što izmišljaju! (Kur’an, El-En’am, 112)
A đavoli (šejtani) navode saradnike svoje da se s vama raspravljaju, pa ako biste im se pokorili, i vi biste, sigurno, mnogobošci postali. (Kur’an, El-En’am, 121)
Hoću li vam kazati kome dolaze đavoli (šejtani)? Oni dolaze svakom lašcu, grešniku. (Kur’an, Pesnici, 221-222.)
Ovo je ta vrsta veze koja postoji u stvarnosti, a ne ona za koju lažno tvrde da je imaju sa Uzvišenim Gospodarom. (Uzvišen je Allah/Bog od laži koje iznose!) (Pogledati Mu’džemul-bide’i, 346-359.)
Iznenadna odsustvovanja pojedinih učenjaka sufijskih redova od očiju murida (sledbenika) izravni je rezultat veze ostvarene sa đavolima. Može da se desi, da bi povećali dojam i zabludu svojih sledbenika, da ponekad, koriste đavole radi prenošenja u neka udaljena mesta i vraćanja istog dana ili noći. Zbog toga postoji jedno veoma važno pravilo koje glasi da ljude ne cenimo i vrednujemo po čudima i neuobičajenim pojavama koje ih prave, nego na osnovu njihovog pridržavanja ili udaljenosti od Božije Knjige (Kur’ana) i sunneta (prakse) Njegovog Poslanika, alejhi selam. Istinske evlije (Božiji štićenici) su oni koji obožavaju Uzvišenog Allaha/Boga, onako kako je On propisao, bez primesa novotarija. Pojava čuda nije uslov i pokazatelj da je neko zaslužio taj status i postigao odabrani stepen. Opis pravih Božijih štićenika došao je u hadisi-kudsiju (hadis koga prenosi Allahov poslanik Muhammed, alejhi selam, od svoga Gospodara) kojeg Buharija prenosi od Ebu-Hurejre a u kome Božiji Poslanik kaže:
”Rekao je Uzvišeni Allah: ‘Nagoveštavam rat onome ko se bude neprijateljski odnosio prema Mome evliji. Najdraže sa čime Mi se može približiti Moj rob jesu dužnosti (farzovi) koje sam mu propisao. Zatim Mi se i dalje približava sve dok ga ne zavolim. Kada ga zavolim, postajem njegov sluh pomoću kojeg čuje, njegov vid pomoću koga gleda, njegove ruke kojoj dohvaća, njegova noga kojoj kroči. Ako nešto zatraži od Mene, Ja ću mu dati i ako potraži utočište kod Mene, Ja ću mu ga pružiti!” (Buharija, 2384/5)
Uzvišeni Allah/Bog, upućuje na pravi put!
Odgovorio: Muhammed Salih el-Munedždžid
Izvor: http://islamqa.info/ar/4983
Vidi manje