Hvala pripada Allahu (Bogu)!

Prvo:

Neka je slavljen Allah (Bog) koji ga je uputio ka Islamu. Molimo Allaha (Boga) da ga učini ustrajnim i da ga uputi na ono što je dobro za njega na ovom i na onom svetu.

Drugo:

Njegovom dobrotom i milošću, Bog je dao da Islam briše grehe koji su bili pre njega. Kada nevernik iskreno i ispravno postane musliman, Bog mu prašta sve što je uradio dok nije bio musliman, i postaje čist od greha.

Ashab Amr ibn el-‘As kaže:

“Kada je Allah uneo Islam u moje srce, došao sam Poslaniku, alejhi selam, i rekao sam mu: ‘Daj mi svoju desnu ruku da ti dam zavet na odanost.’ On je ispružio svoju ruku a ja sam svoju vratio. Rekao je: ‘Šta je bilo, o Amre?’ Rekao sam: ‘Imam uslov.’ Rekao je: ‘Šta želiš da usloviš?’ Rekao sam: ‘Da mi bude oprošteno.’ Rekao je: ‘Zar ne znaš da Islam uništava ono što je bilo pre?'” (Hadis beleži Muslim, 121)

“Islam uništava ono što je bilo pre” znači da briše i uklanja sve, kako navodi učenjak Nevevi u tumačenju ovog hadisa (citata).

Učenjak Ibn ‘Usjemin je upitan slično pitanje, o nekome ko je zarađivao novac dilovanjem droge pa je postao musliman. Rekao je:

“Kažemo ovom bratu kojeg je Allah (Bog) blagoslovio Islamom nakon što je zarađivao nedozvoljenu imovinu: veseli se, jer je ta imovina njemu dozvoljena i u tome nema greha, bilo da ga zadrži ili da ga da kao milostinju, ili da se njime oženi; jer Bog kaže u svojoj Plemenitoj Knjizi:

‘Reci onima koji ne veruju: ako se okane (neverstva), biće im oprošteno ono što je pre bilo; a ako se ne okane – pa, zna se šta je sa drevnim narodima bilo.’ (Kur’an, El-Enfāl, 38)

Tj. sve ono što je prošlo, uopšteno, je oprošteno. Ali novac koji je uzet silom od vlasnika (ukraden) mora da bude vraćen. Ali novac koji je zarađen dogovorom među ljudima, čak i ako je bio zabranjen, kao ono što je zarađeno kroz kamatu ili prodajom droge, itd. mu je dozvoljen kada postane musliman jer Bog kaže: ‘Reci onima koji ne veruju: ako se okane (neverstva), biće im oprošteno ono što je pre bilo.’

I Božiji Poslanik Muhammed, alejhi selam, je rekao Amru ibn el-‘Asu kada je postao musliman: ‘Zar ne znaš da Islam uništava ono što je bilo pre?’

Mnogi nemuslimani su postali muslimani nakon što su ubijali muslimane, ali nisu bili kažnjeni za ono što su uradili. Tako da, reci ovom bratu da mu je njegova imovina dozvoljena i da u tome nema greha; može da ga daje kao milostinju i da ga troši na venčanje. A što se tiče toga što mu je rečeno da mu nije dozvoljeno da ga daje kao milostinju, to nema osnove.”

Odgovorio: Učenjak Muhammed b. Salih el-Munedždžid

Izvor: http://islamqa.info/ar/46505

Hvala pripada Allahu (Bogu)!

Prvo:

Nije moguće da musliman dobije sumnje o verodostojnosti Kur’ana, jer je Uzvišeni Allah (Bog) zagarantovao da će On da sačuva Kur’an. Uzvišeni Allah kaže (u prevodu značenja):

Mi[1], uistinu, Kur’an objavljujemo i zaista ćemo Mi nad njim bdeti! (Kur’an, El-Hidžr, 9)

Kur’an je sačuvan u srcima drugova koji su ga zapamtili, na kori drveća, na tankom belom kamenju sve do vremena vladavine Ebu Bekra Es-Siddika, Allah bio zadovoljan njime. Tokom ratova protiv otpadnika od Islama mnogi Poslanikovi, alejhi selam, drugovi koji su zapamtili Kur’an su bili ubijeni, pa se Ebu Bekr, Allah bio zadovoljan njime, posavetovao sa starijim drugovima o ideji prikupljanja Kur’ana u jednu knjigu tako da bude sačuvan. Ovaj zadatak je bio poveren velikom hafizu (onaj koji zna Kur’an napamet) Zejdu ibn Sabitu i drugim pisarima objave. Buhari navodi u svome sahihu da je Zejd ibn Sabit, Allah bio zadovoljan njime, rekao:

“Ebu Bekr Es-Siddik je poslao po mene kada su ubijeni ljudi u bitci na Jemami. Otišao sam kod njega, a kod njega je sedeo Omer, Allah bio zadovoljan njim. Ebu Bekr, Allah bio zadovoljan njim, mi je rekao: ‘Omer mi je došao i rekao: ‘Veliki broj ubijenih su bili učači (hafizi) Kur’ana u bitci na Jemami, i bojim se da još veće pogibije hafiza mogu da se dese na drugim bojištima, zbog čega bi veliki deo Kur’ana mogao da ode. Stoga ti predlažem (Ebu Bekre) da izdaš naredbu da se Kur’an sakupi.’ Pa sam mu rekao: ‘Omere kako da uradiš nešto što Božiji Poslanik, alejhi selam, nije uradio?’ Omer je odgovorio: ‘Tako mi Allaha, ovo je nešto dobro.’ Omer se raspravljao sa mnom sve dok mi Allah nije otvorio prsa ka tome i kada sam shvatio dobro u njegovoj ideji.’ Onda je Ebu Bekr, Allah bio zadovoljan njime, rekao meni: ‘Ti si mudar, mlad čovek i mi imamo mnogo poverenja u tebe. Ti si bio pisar objave Božijeg Poslanika, alejhi selam. Pa ti trebaš da potražiš Kur’an (tj. delove na kojim je već bio zapisan) i sakupiš ih (u jednu knjigu).’ Tako mi Allaha da su mi naredili da premestim planine, bilo bi mi lakše nego što su mi naredili da sakupim Kur’an. Rekao sam (Ebu Bekru): ‘Kako da uradiš ono što Božiji Poslanik, alejhi selam, nije uradio?’ On je odgovorio: ‘Tako mi Allaha, ovo je nešto dobro.’ Ebu Bekr je nastavio da se raspravlja sa mnom sve dok mi Allah nije otvorio srce prema tome kao što je otvorio srca i Ebu Bekra i Omera. Tako da sam počeo da tražim Kur’an i sakupljam ga (sa onoga na čemu je bio zapisan) sa palminih stabljika, belih tankih kamenja i srca ljudi (tj. od onih koji su ga znali napamet), sve dok nisam našao zadnji odlomak poglavlja ‘Pokajanje’ kod Ebu Huzejme el-Ensarija, i nisam ga našao ni kod koga mimo njega, to je odlomak:

‘Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete na muke udariti.’ (Prevod značenja poglavlja Pokajanje, odlomak128)

… Sve do kraja poglavlja Pokajanje.

Ovi delovi su ostali kod Ebu Bekra sve do njegove smrti, onda kod Omera do njegove smrti, pa onda kod Hafse bint Omer, Allah bio zadovoljan njima.”

Drugo:

Što se tiče El-Hadždžadža, nije njegova ideja bila da ispiše mushaf (Kur’an), nego mu je to naredio jedan veoma pametan čovek. Sledi čitav događaj:

Rekao je Ez-Zerkani:

“Poznato je da Osmanov mushaf (knjiga u kojoj je napisan Kur’an) nije imao tačke na slovima (koje su služile kasnije da se razlikuju slična slova u arapskom jeziku). Bilo kako bilo, tačke nisu dodate u mushaf, po poznatom stavu, do doba vladara Abdulmelika ibn Mervana, kada je shvatio da se Islam proširio svuda i da se Arapi mešaju sa nearapima, što je imalo uticaj na arapski jezik, pa je postojala velika zabuna oko načina čitanja Kur’ana i bilo je teško ljudima da razlikuju slova. Zbog njegove pronicljivosti, znao je da treba da uradi nešto da bi rešio problem. Pa je naredio El-Hadždžadžu da se pobrine za ovu važnu stvar. Pokoran vladaru, El-Hadždžadž je odredio dvojicu da urade ovo, zvali su se Nasr ibn ‘Asim el-Lejsi i Jahja ibn Je’amer el-‘Adveni, obojica su bili kvalifikovani i sposobni da urade ono što se traži od njih, jer su bili učeni, pravedni, pobožni i eksperti u arapskom jeziku i poznavali su različita čitanja Kur’ana. Obojica su učila kod Ebu-l-Esveda ed-Du’lija. Da se Allah smiluje ovoj dvojici učenjaka, jer su uspeli u svom poslu i po prvi put stavili su tačke u mushaf. Dodali su tačke na sva slova koja su slično izgledala, ali nisu dodavali više od tri tačke na slovo.

To je postalo veoma rašireno kod ljudi i bilo je učinkovito u odstranjivanju zabune u vezi sa načinom čitanja Kur’ana.

Kaže se da je prva osoba koja je stavila te tačke u mushaf bio Ebu-l-Esved ed-Du’li, i da je Ibn Sirin imao mushaf u kome je tačke uneo Jahja ibn Je’amer. Ova mišljenja mogu da se pomire tako da se kaže da je Ebu-l-Esved bio prvi koji je uneo tačke u mushaf, ali je to uradio za vlastitu upotrebu, onda ga je Ibn Sirin sledio u tome, a da je Ebu-l-Malik bio prvi koji je zvanično i javno dodao tačke u mushaf koji je raširen među ljudima da bi odagnao sumnje u vezi sa čitanjem Kur’ana.”

(Menahil el-‘Irfan, 1/280-281)

Treće:

Što se tiče onoga što je pitano, citirajući iz El-Musahif od Ibn Ebi Davuda, sledi predaja i njen propis:

Prenosi se od ‘Abbada ibn Suhejba od ‘Avfa ibn Ebi Džemileha da je El-Hadždžadž ibn Jusuf izmenio jedanaest slova u mushafu.

Ova predaja izmišljena, jer se u njenom lancu prenosilaca nalazi ‘Abbad ibn Suhejb, čije se predaje odbacuju.

‘Ali ibn el-Medeni kaže: “Ovaj hadis (predaja) nije dobar. Buhari, En-Nesai i ostali su rekli: ‘On je metruk (odbačen). Ibn Hibban je rekao: ‘On je bio kaderija koji je pozivao u svoje novotarsko ubeđenje, i prenosio je stvari za koje bi početnik u tom polju znao da su izmišljene kada bi ih čuo.’ Ez-Zehebi kaže: ‘On je od onih koji su odbačeni.'”

(Pogledati: Mizan el-I’tidal od ez-Zehebija, 4/28)

Tekst predaje je takođe neispravan, jer nema smisla da se napravi izmena u Kura’nu i da se to raširi svetom. Čak i neki nemuslimani, kao što su Rafidije (šije) koji misle da je Kur’an nepotpun, odbacuju i kritikuju ovaj tekst.

El-Hui’, koji je Rafidija, je rekao:

“Ova izjava je kao halucinacija onog koji ima groznicu, ili kao bajke koje pričaju ludaci ili deca. El-Hadždžadž je bio jedan od namesnika Umejevića, i on je nesposoban da uradi bilo šta Kur’anu. On je čak nesposoban da promeni neke male stvari u Islamu, a kako onda da promeni ono što je temelj vere i osnova verozakona? Gde bi dobio tu snagu da dostavi te izmene islamskoj zemlji i izvan nje, u vremenu kada je Kur’an bio poznat kroz islamsku zemlju? Kako da nijedan istoričar nikada nije zabeležio ovaj katastrofalan događaj čak uz njegovu ozbiljnost i postojanje mnogih razloga da ga spomenu? Kako to da ga niko među muslimanima nije preneo? Kako da su muslimani zanemarili taj postupak čak i nakon vladavine El-Hadždžadža? Čak i ako pretpostavimo da je mogao da sakupi sve kopije mushafa i da mu nije nijedna izmakla čak i u dalekim predelima islamske zemlje, kako je mogao da ga izbriše iz srca muslimana i onih koji su ga zapamtili, a njihov broj tada, je poznat samo Allahu.”

(El-Bejan fi Tefsir el-Kur’an, 219)

Na osnovu ovoga, mi ne možemo da se oslanjamo na ovu predaju u bilo kakvim okolnostima. Činjenica, da nije dokazano da je iko do sada uspeo u svome pokušaju da izmeni čak i slovo iz Kur’ana, je dovoljna da dokaže da je ovo laž. Ako je istina ono što je navedeno, onda bi bilo moguće da se to i ponovi, pogotovo u vremenima kada su muslimani slabi i kada su njihovi neprijatelji spletkarili protiv njih. To su tako očigledni argumenti koji dokazuju da je ova tvrdnja lažna, i da naši neprijatelji nisu u mogućnosti da ospore dokaze Kur’ana ili njegovu jasnoću, pa su onda pribegli da ga napadaju.

A Allah zna najbolje!

Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida

Izvor: http://islamqa.info/en/23487

islamhouse.com/sr

[1] U arapskom jeziku postoje dva tipa plurala (množine). Prvi plural je numerički, odnosi se na nešto čija je količina više od jedan. Drugi je plural poštovanja. Kada Uzvišeni Allah govori o Sebi u Kur’anu, koristi arapsku zamenicu „nahnu“, što znači Mi, kao plural poštovanja.

Uzvišeni Allah naredio je Poslaniku, ﷺ, da poziva ljude u islam, da ih poziva u obožavanje Uzvišenog Stvoritelja, Jednog, Jedinog. Resulullah, ﷺ, odazvao se ovoj Allahovoj, dželle šanuhu, naredbi i pozivao ljude da posvjedoče da nema drugog boga osim Allaha i da je Muhammed, ﷺ, Njegov rob i Njegov poslanik.

Tarik b. Abdullah el-Muharibi pripovijedao je: “Vidio sam Poslanika, ﷺ, kako se na pijaci obraća ljudima, a na njemu crveni ogrtač. Govorio je: ’O ljudi, recite la ilahe illallah, i uspjet ćete.’” 1

Buharija, Muslim i neki drugi muhaddisi zabilježili su da je Poslanik, ﷺ, Muazu b. Džebelu, poslavši ga u Jemen, rekao: “Pozivat ćeš kršćane u islam, stoga ih prvo pozovi da očituju šehadet la ilahe illallah”, a u drugoj verziji stoji: “…u obožavanje samo Allaha…”. Komentirajući hadis, Ibn Hadžer je rekao: “U hadisu je dokaz da nevjernik postaje muslimanom nakon što očituje dva šehadeta.”(Vidjeti: Fethul-Bari, 13/355.)

Imam Ibn Menda u djelu El-Iman, 1/198, naslovio je poglavlje Dokazi koji ukazuju da se izgovaranjem riječi la ilahe illallah postaje musliman, i da imetak i život čovjeka koji očituje šehadet postaju sveti. Mikdad b. Amr el-Kindi, radijallahu anhu, jednom je prilikom izjavio: “Upitao sam Resulullaha, ﷺ: ’Allahov Poslaniče, šta misliš, ako bih se sukobio s nevjernikom i on odsjekao moju ruku, a potom se sakrio za drvo govoreći da je prihvatio islam, imam li ga pravo ubiti?’ Resulullah, ﷺ, reče mi: ’Nemaš ga pravo ubiti!’ Ali ja rekoh: ’Allahov Poslaniče, te je riječi izgovorio nakon što mi je odsjekao ruku!’ Međutim, Vjerovjesnik, ﷺ, opet mi reče: ’Nemaš ga pravo ubiti, jer ako ga ubiješ, on će imati tvoj prijašnji status, a ti ćeš imati njegov status prije nego što je izgovorio te riječi.’” 2

Poznato je predanje u kojem stoji da su Usama b. Zejd i jedan ensarija sustigli mnogobošca koji je, nakon što je vidio da mu nema spasa, izgovorio šehadet la ilahe illallah. Međutim, ensarija se okrenuo od njega, dok ga je Usama ubio svojim kopljem. Kada je to ispričao Poslaniku, ﷺ, upitao ga je: “O Usama, zar si ga ubio nakon što je izgovorio la ilahe illallah?!” Usama odgovori: “Allahov Poslaniče, to je izgovorio samo da bi se spasio!” Ali je Poslanik, ﷺ, nastavio ponavljati: “Zar si ga ubio nakon što je izgovorio la ilahe illallah?!” toliko da je Usama poželio da je tek toga dana prihvatio islam. 3.

Enes b. Malik, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, ﷺ, posjetio nekog dječaka židova koji se razbolio, a koji je ponekad služio Poslanika, ﷺ. Stao je iznad njegove glave i rekao mu: “Reci la illahe illallah!” Dječak je gledao u svoga oca dok je Poslanik, ﷺ, ponavljao iste riječi. Tada je njegov otac, židov, rekao: “Poslušaj Ebul-Kasima!”, tj. Poslanika, ﷺ. Nakon što je dječak izgovorio dva šehadeta, Poslanik, ﷺ, reče: “Hvala Allahu, Koji ga je mojim uzrokom sačuvao Vatre.” 4.

Ebu Hurejre pripovijedao je da su neki muslimani iz pravca Nedžda zarobili čovjeka po imenu Semama b. Usal iz plemena Benu Hanif i svezali ga za džamijski stub. Nakon tri dana, Poslanik, ﷺ, naredio je ashabima da ga oslobode, i oni su to učinili. Semama je otišao nedaleko od džamije, okupao se, ušao u džamiju i rekao: “Svjedočim da nema drugog boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov poslanik.”(Buharija i Muslim, 12/71/1764.)Allahov Poslanik, ﷺ, prihvatio je Semamino prihvatanje islama koje je ostvario izgovaranjem šehadeta, a to se jasno zaključuje iz daljnjeg teksta ovog predanja.

Imam Ibn Nasr Mervezi kaže: “Razmišljajući o kur’ansko-hadiskim tekstovima zaključio sam da se izgovaranjem šehadeta ulazi u islam. Svevišnji Allah rekao je: ’Allah svjedoči da nema drugog boga osim Njega, a i meleki i učeni, postupajući pravedno, nema boga osim Njega, Silnog i Mudrog. Allahu je prava vjera jedino – islam!’(Ali Imran, 18-19.) Naime, Uzvišeni Allah rekao je da je njihovo svjedočenje – islam. Svi Poslanikovi, ﷺ, sljedbenici smatraju da čovjek koji izgovori: ’Ešhedu en la ilahe illallah, ve enne Muhammeden resulullah’ postaje musliman. I svi ljudi koji su prihvatili islam pred Poslanikom, ﷺ, to su učinili izgovarajući dva šehadeta.”(Vidjeti: Tazimu kadris-salah, str. 422.)

Šejhul-islam Ibn Tejmijje zapisao je: “Prva obaveza kojom su ljudi zaduženi jeste šehadet la ilahe illallah, Muhammedun resulullah. Time nevjernik postaje muslimanom, neprijatelj – prijateljem, život i imetak – svetim.”

Šejhul-islam Ibnul-Kajjim govorio je o razilaženju učenjaka o pitanju da li se samo priznavanjem Resulullahovog, ﷺ, poslanstva ulazi u islam ili ne. Naime, rekao je da neki učenjaci smatraju da se time postaje musliman, a drugi su, opet, odbacili tu mogućnost. Međutim, neki prave razliku između onih koji u osnovi priznaju Allaha, ali niječu Vjerovjesnikovo, ﷺ, poslanstvo – koji tim priznanjem postaju muslimani, za razliku od mnogobožaca koji ne mogu postati muslimani sve dok priznajući poslanstvo ne posvjedoče da je Allah jedino istinsko božanstvo koje zaslužuje da mu se klanja.

Imam Serhasi govorio je: “Odmetnik od islama pokajat će se izgovaranjem dvaju šehadeta i odricanjem od otpadništva koje je počinio.”

Poznati hanefijski pravnik imam Kasani kaže: “Na osnovu sljedeće tri stvari možemo znati da li je određeni čovjek vjernik: prvo, izgovaranje jednog ili oba šehadeta i jasno odricanje od nevjerstva na kojem je bio…”

Ibn Salah veli: “Da bi se neko tretirao muslimanom u spoljašnjosti, dovoljno je da izgovori dva šehadeta.”

Imam Ibn Redžeb zapisao je sljedeće: “Opće je poznato da je Poslanik, ﷺ, prihvatao islam od onoga ko izgovori samo dva šehadeta, na osnovu toga bi ga smatrao muslimanom, a njegov život svetim. Upravo zato je osudio Usamu b. Zejda kada je ubio mnogobošca koji je izjavio šehadet la ilahe illellah.”(Vidjeti: Džamiul-ulumi vel-hikem, str. 110.) Na drugom mjestu ovaj imam veli: “Ko izgovori dva šehadeta ima status muslimana.”

Imam Nevevi kaže: “Kada nevjernika neko podstakne da iskreno izgovori la ilahe illallah, Muhammedun resulullah, time postaje musliman po konsenzusu islamskih učenjaka.” 5

Imam Behuti je govorio: “Kada bi kršćanin ili židov izjavio: ’Ja sam musliman’ ili: ’Prihvatio sam islam’, time bi postao musliman, makar ne izgovorio dva šehadeta. Međutim, ako kaže: ’Ja sam musliman, ali ne želim izgovoriti dva šehadeta’, tada se ne bi tretirao muslimanom, sve dok ih ne izgovori.”

Imam Ebu Tajjib Abadi u svome komentaru na Ebu Davudov Sunen zaključio je: “Prihvatanje islama ogleda se u izgovaranju dva šehadeta.”

Navedeni hadisi i mišljenja islamskih autoriteta jasno ukazuju da nevjernik ulazi u islam očitovanjem dvaju šehadeta. Islamski učenjaci razilaze se da li se nevjernik smatra muslimanom ako formalno obavlja namaz: hanefijski učenjaci (pod četiri uvjeta) i hanbelijski pravnici smatraju da se takva osoba tretira muslimanom, za razliku od šafijskih i malikijskih pravnika koji ga čak ni tada ne smatraju muslimanom. Ako neki učenjaci ovakvo formalno obavljanje namaza smatraju mjerodavnim kada je riječ o islamu, šta je onda s očitovanjem dvaju šehadeta iz kojeg se jasno vidi da je određena osoba prihvatila islam. Ovdje se postavlja uvjet, a to je da osoba koja prihvata islam poznaje načelno značenje šehadeta i da se, po nekim učenjacima, odrekne nevjerstva na kojem je bila, a nije uvjet detaljno poznavanje značenja šehadeta niti svih njegovih uvjeta (šartova). Budući da smo saznali ove činjenice, moramo se zapitati: s kojim pravom pojedinci mrcvare ljude koji žele prihvatiti islam tražeći od njih posebne uvjete koje za ulazak u islam nisu uvjetovali ni Kur’an ni hadis ni poznati islamski učenjaci. To je, zapravo, odbijanje ljudi od vjere, a ne njihovo pozivanje u islam, a Allah najbolje zna.

Odgovorio: Dr. Safet Kuduzović

Izvor: Minber.com

Fusnote:

1. (Ibn Hibban, 14/518/6562, Ibn Huzejme, 1/82/159, Lalekai u djelu Šerhul-usul, 4/838/1413, s vjerodostojnim lancem prenosilaca. Vidjeti: Sahihul-mevarid, 2/1684.)

2. (Muslim, 2/82/95, Ebu Davud, 3/45/2644, Ibn Menda, 1/201-203/55-59, i Taberani, 20/247/585.)

3. (Muslim, 2/83/96, Ibn Hibban, 11/56/4751, i Ibn Menda, 1/208/63.)

4. (Buharija, Ebu Davud i Ahmed, 3/175/12278, i ovo je njegova verzija.)

5. Vidjeti: El-Medžmu, 3/107.) U djelu El-Minhadž, 4/84, ovaj isti imam zapisao je: “Izgovaranjem dvaju šehadeta postaje se musliman.” Slično je naveo imam Merdavi u djelu El-Insaf, 1/403.

MUSLIMANI BI TREBALO DA BUDU JEDINSTVENI

Činjenica je da su muslimani danas podeljeni po raznim kriterijumima. Tragedija je u tome što u Islamu za tu podelu uopšte ne postoji osnova. Islam promoviše čvrsto jedinstvo među njegovim sledbenicima. Uzvišeni Bog kaže u Kur’anu:

Svi se čvrsto držite za Allahovo uže i ne razjedinjujte se! (Kur’an, poglavlje: Imranova porodica, ajet 103.)

Koje je to uže koje se spominje u ovom ajetu? To su Časni Kur’an i praksa Poslanika Muhammeda! Kur’an je uže za koje se trebaju držati svi pripadnici Islama. Spomenuti ajet ističe još jednu napomenu. Osim držanja za Božije uže, napominje se “ne razjedinjujte se”! Na drugom mestu, Uzvišeni Bog kaže u Kur’anu:

O vernici, pokoravajte se Allahu i pokoravajte se Poslaniku. (Kur’an, poglavlje: An-Nisa’, ajet 59.)

Svi muslimani moraju slediti časni Kur’an i verodostojne Poslanikove hadise i nipošto ne smeju da se razjedinjuju.

SEKTE I IZDVAJANJA SU ISLAMOM ZABRANJENI

Uzvišeni Bog kaže u Kur’anu:

Tebe se ništa ne tiču oni koji su veru svoju raskomadali i u stranke se podelili, Bog će se za njih pobrinuti. On će ih o onome što su radili obavestiti. (Kur’an, poglavlje: Al-An’am, ajet 159.)

U ovom ajetu Uzvišeni Bog nam naređuje da se ogradimo od onih koji ovu veru dele na sekte. Međutim, kada danas upitate bilo kojeg muslimana Ko si? – on će reći: Ja sam sunnija ili ja sam šiija. Neki sebe zovu hanefijama, neki šafijama, neki hanbelijama. Ima i onih koji se svrstavaju u deobandije ili u barelviije!

NAŠ POSLANIK JE BIO MUSLIMAN

Ako vas bilo ko upita „ko si ti“? Odgovorite ja sam MUSLIMAN, a nisam ni hanefija ni šafija! Uzvišeni Bog kaže u Kur’anu:

A ko govori lepše od onoga koji poziva Allahu, koji dobra dela ini i koji govori: ja sam, doista, musliman. (Kur’an, poglavlje: Objašnjenje, ajet 33.)

Ovde nam Bog jasno poručuje da se moramo deklarisati samo kao muslimani.

Allahov Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je izdiktirao pisma koja su bila namenjena nemuslimanskim vladarima, u kojima ih poziva da prihvate Islam. U tim pismima pomenuo je kur’anski ajet:

Reci: “O sledbenici Knjige, dođite da se okupimo oko reči, i nama i vama zajedničke, da nikoga osim Allaha (Jednog Boga) ne obožavamo, da Mu ništa ne pridružujemo, i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne smatramo!” Pa, ako se oni okrenu, vi recite: “Budite svedoci da smo mi muslimani. (Kur’an, poglavlje: Imranova porodica, ajet 64)

POŠTUJTE SVE VELIKE ISLAMSKE UČENJAKE!

Moramo poštovati sve velike islamske učenjake, među koje spadaju četiri imama: Ebu Hanife, Šafija, Malik i Ahmed ibn Hanbel, neka je Božija milost na sve njih.

To su bili veliki islamski učenjaci. Neka ih Uzvišeni Allah nagradi za njihov trud i njihova dela. Nije nikakav problem ako neko sledi mišljenja imama (veliki verski autoritet) Ebu Hanife ili imama Šafije, ali ako vas neko upita Ko si?- jedini odgovor koji je ispravan jeste: ja sam musliman.

Neko će da dođe sa protivargumentom koristeći hadis kojeg beleži Ehu Davud u Sunnenu, hadis broj 4.579, u kome stoji da je Allahov Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, rekao:

“Moj Ummet (narod) će da se podeli na 73 sekte.”

Ovaj hadis nas samo obaveštava o onome što će da se desi u budućnosti. Ovo nipošto ne znači da nam je Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, poručio da bismo trebali raditi na tome da postignemo podelu zajednice muslimana na 73 sekte! Bog nam izričito zabranjuje odvajanje u sekte. Oni koji iskreno slede Kur’an i verodostojni hadis i ne dele se u sekte, na Pravom su putu. U Tirmizijinoj zbirci hadisa, hadis broj 171, stoji da je Verovesnik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, rekao:

“Podeliće se moj narod ( muslimani) na 73 skupine, sve će u Džehennem (Pakao) osim jedne!” Ashabi (drugovi) su upitali Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, koja će to skupina da bude, a on je odgovorio: “To je skupina koja sledi ono na čemu smo ja i moji ashabi.”.

Časni Kur’an na nekoliko mesta ponavlja naredbu:

“Pokoravajte se Allahu i Njegovom Poslaniku!”.

Pravi musliman sledi samo Časni Kur’an i sahih-hadis (verodostojan citat).

Možete slediti mišljenje bilo kog učenjaka, sve dok su ta mišljenja bazirana na Kur’anu i sunnetu. Ako nečija mišljenja počinju odstupati od Kur’ana i verodostojnog hadisa, takva mišljenja nemaju svoju vrednost, bez obzira koliko učen bio onaj koji ih iznosi.

Kada bi svi muslimani sa razumevanjem pročitali Kur’an i proučili sahih-hadise, Božijom voljom, ovaj narod muslimana bi bio jedinstven i većina naših razlika bi nestalo.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

MEDIJI IZNOSE LAŽI O ISLAMU

Islam je, bez sumnje, jedina ispravna religija, ali su mediji u rukama zapadnjaka koji se boje Islama. Zapadnjaci bez prestanka objavljuju dezinformacije protiv Islama, kako u elektronskim, tako i u štampanim medijima. Osim smišljanja dezinformacija, oni netačno citiraju Islam, preuveličavaju stvari i događaje…

Ako bilo gde u svetu eksplodira bomba, prvi koji bivaju optuženi, bez ikakvih dokaza, su muslimani. Odmah se na naslovnim stranama novina pojavljuju veliki naslovi.

Kasnije, kada se utvrdi da su za eksploziju krivi nemuslimani, ta vest se objavljuje na nekom sporednom, nezapaženom mestu.

Ako se neki musliman od 50 godina oženi devojkom od 15, uz njen pristanak, ta vest dospeva na naslovne strane. Mećutim, kada neki nemusliman od 50 godina siluje devojčicu od 6 godina, ta vest se objavljuje unutar novina, u okviru “kratkog pregleda vesti”! Svakog dana se u Americi počini oko 2. 713 silovanja, ali se ništa od toga ne objavljuje u vestima, pošto je već postalo američki način života!

CRNA OVCA U SVAKOM DRUŠTVU

Svestan sam da ima muslimana koji su nepošteni, koji varaju, kradu, lažu, itd. Međutim, problem je u tome što mediji generalizuju takvu ružnu sliku na sve muslimane. Tako musliman postaje crna ovca gde god da ode.

KAO CELINA, MUSLIMANI SU NAJBOLJI

Iako su muslimani, na neki način, postali crne ovce gde god odu, kad uzmemo u obzir sve muslimane sveta – oni formiraju najbolju zajednicu. Mi smo najveća zajednica ljudi koja ne pije alkohol. Ukupno gledano, mi smo zajednica koja u dobrotvorne svrhe udeljuje najviše imetka. U globalu, ne postoji ni jedna zajednica koja se može pohvaliti većim moralom, trezvenošću, poštovanjem ljudskih prava…

NE DONOSITE OCENU O AUTOMOBILU NA OSNOVU VOŽNJE VOZAČA

Zamislite da trebate da donesete ocenu o tome koliko je dobar najnoviji model Mercedesa. Neiskusan vozač, koji ne zna voziti, sedne za volan i slupa auto. Koga ćete da okrivite za to što je automobil sleteo sa puta – vozača ili automobil?

Naravno, okrivićete vozača. Da biste analizirali performanse automobila, ne trebate gledati vozača, već opremljenost i sposobnost automobila – koliko je brz, kolika mu je prosečna potrošnja, koji je stepen sigurnosi, itd. Čak i da se hipotetički složimo da su muslimani loši, ne smete na osnovu toga da donosite zaključke o islamu kao religiji. Ako želite doneti stav o Islamu, najpre proučite islam iz njegovih primarnih izvora, Kur’ana i verodostojnih hadisa poslanika Muhammeda.

SUDITE O ISLAMU NA OSNOVU DELA NJEGOVOG NAJBOLJEG SLEDBENIKA – MUHAMMEDA

Ako želite da se praktično uverite u performanse automobila, pozvaćete profesionalnog vozača, eksperta za testiranje.

Isto tako, najbolji primer na osnovu kog možete da donesete sud o Islamu jeste njegov najbolji sledbenik, poslednji Božiji poslanik, Muhammed, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. Osim muslimana, ima još nekoliko iskrenih i istinoljubivih istoričara nemuslimana koji kažu da je Muhammed, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, bio najbolji čovek svih vremena. Majkl Hart, američki istoričar, je napisao knjigu „100 najuticajnijih ljudi u istoriji“. Na vrhu liste, tj. Mesto broj jedan pripada poslaniku Islama, Muhammedu, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. Postoji još mnogo primera gde nemuslimani odaju veliko poštovanje Poslaniku Muhammedu, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, poput Tomasa Karlajla, Le-Martina, Tolstoja i drugih.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com