Sva hvala pripada Allahu;

1 –Od prakse Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da se požuruje sa iftarom, nakon nastupanja akšamskog vremena, i zabilježeni su mnogi hadisi na ovu temu.

Prenosi se od Sehlab.S'ada da je Allahov Poslanik,sallallhu alejhi ve sellem,rekao: „Ljudi će biti na hajru(dobru)sve dok budu požurivali sa iftarom.“(Bilježe Buhari, br. 1975., i Muslim, br. 1098.)

Imam En-Nevevi je u komnetaru ovoga hadisarekao: „Uovome hadisu je podsticanje na požurivanjesa iftarom nakon što zađe Sunce, što znači da će Ummet biti organizovan i na hajru sve dok budu čuvali ovaj sunnet, a kada ga budu odgađalito će biti znak nereda u koji će upasti Ummet.“(Vidjeti: En-Nevevi, Šerhu sahihi Muslim, 7/208.)

Ibn-Hadžer je prokomentarisao ovaj hadis rekavši: „Rekao je Muhelleb: ‘Mudrost je u tome dase ne produžuje dan dodajući mu nešto od noći.’,zatim zato što je raniji iftar veća milost prema postaču i pruža mu veću energiju za činjenje ibadeta.Islamski pravnici su složni da to važi onda kada se sa sigurnošću utvrdi da je zašlo Sunce, bilo time što posvjedoče dva pouzdana čovjeka, a po jačem mišljenju dovoljan i jedan pouzdan.“(Vidjeti: Ibn Hadžer el-Askalani, Fethul-Bari, 4/199.)

Druga mudrost je:„Požurivanje ka onome što je Allah dozvolio, a Allah Koji je Plemenit voli da ljudi uživaju u plodovima Njegove plemenitosti. Zato Allah voli da ljudi požure sa iftarom nakon što zađe Sunce.“(Vidjeti: Muhammed ibn Salih el-Usejmin, Eš-Šerhul-mumti’, 268/6.)

Ibn-Dekik El-‘Id kaže: „U ovomhadisu je odgovor šijama na njihovo odgađanje iftara dok se ne pojave zvijezde.“(Vidjeti: Ibn Hadžer el-Askalani, Fethul-Bari, 4/199.)

2 –Od prakse Allahova Posalnika, sallallahu alejhi ve sellem, je da se iftari svježim hurmama, a ako ne nađe onda će se iftariti suhim hurmama, a ako ne nađe ni toiftaritće se vodom, a ako nema ni vode iftaritće se onime što ima od hrane ili pića.

Ako postač nema čim dase iftari, iftari će nijetom, tj. donijetće nijet u srcu da prekida post itime bi požurio sa iftarom i sproveo Sunnet u tome.

Šejh Muhammed ibn Salih El-Usejmin kaže: „Ako se ne bi našlo pri ruci ni hrane ni pića iftarit će se nijetom, a njegovo središte je srce. To je dovoljno.“(Vidjeti: Eš-Šerhul-mumti’, 269/6.)

Na osnovu izloženog dolazimo do konstatacijedaako pomenuti doktor nije u mogućnostida se iftari hurmama ili vodom zbog obaveze operacije dovoljno mu da prekine post nijetom srca, i time je postupio po Sunnetu.

Allah najbolje zna.

http://www.islamqa.info

Prijevod:Ervin Sinanović

Revizija:Begija Sinanović, Ersan Grahovac

https://islamhouse.com/bs/

Zabluda: Autor Kur’ana ne zna matematiku! – Prema Aronu Šuriju, u Kur’anu postoji jedna matematička greška. Ako saberete sve delove nasledstva koje se deli među naslednicima – što se spominje u 4. poglavlju, 11. i 12. ajet – dobija se više od jedne celine (preko 100%). Autor Kur’ana, očigledno, ne poznaje matematiku.

Časni Kur’an na nekoliko mesta govori o nasledstvu: sura (poglavlje) El-Bakara, 180. ajet (odlomak); sura El-Bakara, 240. ajet; sura En-Nisa, ajeti 7-9; sura En-Nisa, ajeti 19 i 33; sura El-Maida, ajeti 105 i 108.

U suri (poglavlju) En-Nisa, u 11., 12., i 176. ajetu (odlomku), jasno je objašnjen način raspodele nasledstva.

Pogledajmo 11. i 12. ajet sure En-Nisa, kojeg Aron Šuri citira:

Bog vam naređuje da od dece vaše – muškom pripadne toliko koliko dvema ženskima. A ako bude više od dve ženskih, njima dve trećine onoga što je ostavio, a ako je samo jedna njoj – polovina. A roditeljima, svakom posebno – šestina od onoga što je ostavio, ako bude imao dete; a ako ne bude imao deteta, a nasleđuju ga samo roditelji, onda njegovoj majci – trećina. A ako bude imao braće, onda njegovoj majci – šestina, pošto se izvrši oporuka koju je ostavio, ili podmiri dug. Vi ne znate ko vam je bliži, roditelji vaši ili sinovi vaši. To je Božija zapoved! – Bog, zaista, sve zna i mudar je.

A vama pripada – polovina onoga što ostave žene vaše, ako ne budu imale deteta, a ako budu imale dete, onda – četvrtina onoga što su ostavile, pošto se izvrši oporuka koju su ostavile, ili podmiri dug. A njima -četvrtina onoga što vi ostavite, ako ne budete imali deteta; a ako budete imali dete, njima – osmina onoga što ste ostavili, pošto se izvrši oporuka koju ste ostavili, ili podmiri dug. A ako muškarac ili žena ne budu imali ni roditelja ni deteta, a budu imali brata ili sestru, onda će svako od njih dvoje dobiti – šestinu; a ako ih bude više, onda zajednički učestvuju u trećini, pošto se izvrši, ne oštećujući nikoga, oporuka koja je ostavljana ili podmiri dug; to je Božija zapoved! – A Bog sve zna i blag je.

Islam veoma detaljno govori o naslednom pravu. Većina propisa o nasledstvu data je u Kur’anu, dok neke manje detalje možemo da nađemo u hadisima (kazivanjima) Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim.

Ima ljudi koji se celog života bave proučavanjem islamskog naslednog prava, raznim kombinacijama u podeli imovine. Aron Šuri očekuje da upozna celokupno nasledno pravo samo ukoliko pročita ova dva ajeta, bez poznavanja nekih osnovnih kriterijuma.

On liči na osobu koja želi da reši složeni matematički izraz a ne poznaje osnovno pravilo u matematici: Z D M S O, koje kaže da bez obzira koji matematički izraz rešavate i bez obzira na znak ispred brojeva, morate da sledite ovaj redosled: 1) zagrade se sklanjaju; 2) deljenje; 3) množenje; 4) sabiranje; 5) oduzimanje. Ako Aron Šuri ne zna matematiku, pa prvo izvrši sabiranje, pa množenje, a zatim se oslobodi zagrada, a ostatak izraza podeli i oduzme – na dobrom je putu da dobije pogrešan rezultat.

Pored toga, iako se u 11. ajetu prvo spominju deca, a tek kasnije roditelji i supružnici, prema striktnom pravilu u islamskom naslednom pravu, najpre se odvaja deo nasledstva koji pripada roditeljima i supužniku – u zavisnosti od toga koliko je iza umrlog ostalo dece – pa se nakon toga ostatak imovine podeli sinovima i ćerkama umrloga, svakome tačno preciziran deo.

Gde se ovde javlja ukupna suma od preko jedan?! Nije Bog Taj Koji ne zna matematiku, već Aron Šuri ne zna ni njene osnove…

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Zahvala pripada Uzvišenom Allahu/Bogu. Termin sufizam nije bio poznat u periodu života Allahovog Poslanika, alejhi selam, niti u periodu njegovih drugova i prve generacije nakon njih. Tek nakon ovih prvih generacija na scenu dolazi jedna skupina pobožnih i skromnih ljudi koji su nosili vunenu odeću (ar. suf), pa su ih prozvali ovim imenom – sufije. Drugi su na stanovištu da su dobili naziv po grčkoj reči ”sofija”, što u prevodu znači mudrost. Ono što neki tvrde da su svoje ime dobile od reči ”safa” (bistrina, čistoća, jasnost), ne može da se smatra ispravnim, pošto je ”nomen relativum” (tj. ime izvedeno iz drugog sufiksom – ijj) od reči ”safa” safaijj, a ne sufijj.

Pojavom ovog novog imena i grupe koja ga nosi, došlo je do još većeg rascepa i raskola u redovima muslimana. Prve sufije su se razlikovale od kasnijih, po tome što je kod ovih poslednjih pojava uvođenja novotarija u veri bila znatno izraženija, kao što im mali i veliki širk (obožavanje nekog drugog mimo Boga) nisu bili nepoznanica. Božiji poslanik Muhammed, alejhi selam, upozorio je na njihove novotarije u sledećim rečima:

”Klonite se novina u veri, jer je svaka novina novotarija a svaka novotarija je zabluda!” (Hadis beleži Tirmizi)

U onome što sledi pokušaćemo da napravimo komparaciju između verovanja sufija i njihovih obreda i učenja islama koje se zasniva na Kur’anu i sunnetu (praksi) Poslanika Muhammeda, alejhi selam.

Postoje mnogi sufijski pravci, kao što su tidžanije, kadirije, nakšibendije, šazilije, rufaije i drugi. Sledbenici ovih redova smatraju da su samo oni na istini, a da su svi drugi u zabludi. Uzvišeni Allah/Bog zabranjuje razdvajanje i deljenje među muslimanima, kao što u Časnom Kur’anu kaže:
…i ne budite od onih kojiu obožavanju pored Allaha i druge obožavaju, od onih koji su veru svoju razbili i u stranke se podelili; svaka stranka zadovoljna onim što ispoveda. (Kur’an, Vizantinci, 31-32)

Pojedine sufije su, pored Uzvišenog Allaha/Boga, počele da obožavaju poslanike, alejhi selam, i žive i mrtve dobre ljude. Obraćaju im se rečima kao što su: ”O Džejlani!”, ”O Rifai!”, ”Pomozi Božiji Poslaniče!”, ”Na tebe se oslanjamo, o Božiji Poslaniče!” itd. Uzvišeni Bog zabranjuje da se u stvarima koje su samo u Njegovom domenu obraća nekom drugom mimo Njega, pa se takav čin označava mnogoboštvom. Uzvišeni Allah/Bog, kaže:
”I , pored Allaha, ne moli se onome ko ti ne može ni koristiti ni nauditi, jer ako bi to uradio, bio bi, uistinu, nevernik.” (Kur’an, Jona, 106)

Sufije smatraju da postoje dobri ljudi kojima je Uzvišeni Bog, predao vođenje, upravljanje i uređenje stvari na ovome svetu. Uzvišeni Bog u Kur’anu navodi odgovor mnoobožaca na pitanje koje im je postavljeno:
Upitaj: ‘Ko vas hrani s neba i iz zemlje, čije su djelo sluh i vid, ko stvara živo iz neživog, a pretvara živo u neživo, i ko upravlja svim’? – ‘Allah’! – reći će oni -, a ti reci: ‘Pa zašto Ga se onda ne bojite?’ (Kur’an, Jona, 31)

Na osnovu ovoga zaključujemo da su arapski mnogobošci bolje poznavali Uzvišenog Boga od takvih sufija koje smatraju da oni upravljaju stvarima na ovom svetu.

Sufije, isto tako, pri pojavi neke nevolje, traže zaštitu kod nekog drugog, mimo Uzvišenog Boga koji kaže:
Ako te od Boga kakva nevolja pogodi, – pa niko je osim Njega ne može ukloniti; a ako ti kakvo dobro podari, – pa, samo je On Svemoćni. (Kur’an, El-En’am, 17)

Neke sufije veruju u vahdetul-vudžud (panteizam) gde poistovećuju Stvoritelja i stvoreno, tako da je kod njih sve što postoji božanstvo.
Sufije pozivaju odricanju od ovoga sveta, zanemarivanju uzročno-posledičnih faktora i napuštanju borbe na Božijem putu. Uzvišeni Bog kaže:
…i nastoj da time što ti je Bog dao stekneš onaj svet, a ne zaboravi ni svoj udeo u ovome svetu. (Kur’an, Kazivanja, 77)

Sufije ihsan (najveći stepen verovanja) kao ekskluzivno pravo, pripisuju isključivo svojim učenjacima. Oni od murida (sledbenika) zahtevaju da sebi u mislima predstave učenjaka kada god spomenu Uzvišenog Allaha/Boga, pa čak i u samoj molitvi. Neki idu čak dotle da stavljaju učenjakovu sliku ispred sebe za vreme molitve. Poslanik Muhammed, alejhi selam, u hadisu kaže:
”Ihsan je da obožavaš Uzvišenog Allaha, kao da Ga gledaš, pa ako Ga ti ne vidiš, zaista, On tebe vidi!” (Hadis beleži Muslim)

Sufije, takođe, smatraju dozvoljenim ples i upotrebu defa i muzičkih instrumenata, kao i podizanje glasa prilikom spominjanja Boga. Uzvišeni Bog kaže:
Pravi vernici su samo oni čija se srca strahom ispune kada se Allah spomene. (Kur’an, El-Enfal, 3)

Možete da ih vidite kako kod zikra (spominjanja Allaha/Boga) izgovaraju samo Božije ime: ”Allah, Allah, Allah!” Ovakav način zikra se smatra novotarijom i govorom koji ne nosi u sebi verozakonsko značenje. Neki idu i dalje od toga, pa izgovaraju samo: ”Ah,Ah!” ili ”Hu, hu!” Stav islama i sunneta o pitanju zikra jeste da musliman spominje svoga Gospodara ispravnim i razumljivim govorom za koji ima nagradu kod Uzvišenog Boga kao što su reči: ‘Subhanallah’ – neka je slavljen Allah; ‘Elhamdulillah’ – hvala Bogu; ‘La ilahe illallah’ – nema istinskog boga osim Allaha; ‘Allahu ekber’ – Bog je najveći i slično.

Sufije u svojim stihovima, za vreme zikra, kao tematiku uzimaju žene i dečake. Strastvena ljubav, zaljubljenost, žudnja i slično motivi su koje tom prilikom spominju, kao da se nalaze na kakvoj zabavi gde se pleše uz vino, pljeskanje i galamu. Sve nabrojano se ubraja u mnogobožačke običaje, obrede i rituale. Uzvišeni Bog, kaže:
Molitva njihova pored Hrama svodi se samo na zviždanje i pljeskanje rukama. (Kur’an, El-Enfal, 35)

Neke sufije koriste metalne šiljke i zabijaju ih u svoja tela uz uzvikivanje nekih reči, kao što je naprimer: ”Dede!” Na taj način dolaze mu đavoli kako bi mu pomogli da izvede svoju tačku bez posledica. Uzvišeni Bog kaže:
Onome ko se bude slepim pravio da ne bi Milostivog veličao, Mi ćemo mu đavola natovariti, pa će mu on nerazdvojni drug postati. (Kur’an, Ukras, 36)

Sufije tvrde da imaju otkrovenja i da poznaju šta će da se desi u budućnosti (skrivene stvari), a Kur’an ih kategoričko pobija. Uzvišeni Bog, kaže:
Reci: ‘Niko, osim Allaha, ni na nebu ni na Zemlji, ne zna šta će se dogoditi.’ (Kur’an, Mravi, 65)

Sufije, takođe, tvrde da je Uzvišeni Bog stvorio ovaj svet zbog Poslanika Muhammeda, alejhi selam, a Kur’an ih demantuje rečima Uzvišenog Boga:
Džine i ljude sam stvorio samo zato da Me obožavaju. (Kur’an, poglavlje Ez-Zarijat, odlomak 56)

Uzvišeni Bog, se obraća Muhammedu, alejhi selam, sledećim rečima:

I sve dok si živ, Gospodara svog obožavaj! (Kur’an, El-Hidžr, 99)

Sufije tvrde da je moguće videti Uzvišenog Gospodara još na ovome svetu, a Kur’an ih demantuje odlomkom u kome se Mojsije/ Musaa, alejhi selam, obraća Uzvišenom Gospodaru rečima:
Gospodaru moj, ukaži mi se da Te vidim! – ‘Ne možeš Me videti’ – reče. (Kur’an, Bedemi, 143)

Sufije tvrde da na javi uzimaju direktno znanje od Uzvišenog Gospodara, bez posredništva Poslanika Muhammeda, alejhi selam, pa kažu: ”Moje srce mi prenosi od mog Gospodara.” Ovde se postavlja sledeće pitanje: ”Da li su oni bolji od poslanika ili od ashaba Božijeg Poslanika, alejhi selam?!”
Sufije organizuju skupove i priređuju proslave Poslanikovog, alejhi selam, rođendana, navodno radi donošenja blagoslova na Poslanika, alejhi selam, a čime postupaju suprotno od njegovog učenja, i kada podižu svoj glas prilikom spominjanja Allah/Boga i izvođenja pobožnih pesama u kojima se ponekad nalazi i otvoreno mnogoboštvo. Da li je poslanik Muhammed proslavljao svoj rođendan? Da li su to činili Ebu-Bekr, Omer, Osman, Alija, radijallahu anhum, četvorica imama osnivača pravnih škola i drugi? Ko više zna i ko je ispravnijeg obožavanja, oni ili sufije?
Sufije se posebno pripremaju za putovanje i posetu nadgrobnih spomenika i grobova, kako bi postigli blagoslov njihovih stanovnika, i kako bi tavafili (kružili) oko njih, ili klali žrtve u njihovoj neposrednoj blizini. Tim svojim delima postupaju suprotno rečima Poslanika, alejhi selam:
Posebno se priprema za put samo radi tri džamije: Mesdžidul-Harama (u Mekki), ove moje džamije (u Medini) i Mesdžidul-Aksa’a (u Jerusalimu).” (Hadis beleže Buharija i Muslim)

Sufije se fanatično drže stavova svojih učenjaka, makar to bilo suprotno onome što kaže Uzvišeni Bog i Njegov Poslanik, alejhi selam. Uzvišeni Allah/Bog, kaže:
O vernici, ne odlučujte se ni na šta dok za to ne upitate Allaha i Poslanika Njegovog. (Kur’an, Sobe, 1)

Sufije upotrebljavaju talismane, zapise, razne znakove, slova i brojeve kako bi pomoću njih pravili amajlije, zaštite i donosili odluke.
Sufije se ne zadovoljavaju blagoslovima koji su zabeleženi od Allahovog poslanika Muhammeda, alejhi selam, nego sami izmišljaju blagoslove koji sadrže otvoreno traženje blagoslova od Allahovog poslanika Muhammeda, alejhi selam, i teško mnogoboštvo sa kojim nije zadovoljan onaj na koga se donosi blagoslov.
Što se tiče pitanja vezanog za tačnost postojanja veze koju imaju sufijski učenjaci, odgovor je potvrdan, ali se ovde radi o vezi sa đavolima, a ne sa Uzvišenim Gospodarom. Jedni drugima kićene besede govore da bi ih obmanuli, kao što to Uzvišeni Bog, kaže:

Tako smo svakom verovesniku neprijatelje određivali, đavole (šejtane) u vidu ljudi i džinova (duhova) koji su jedni drugima kićene besede govorili da bi ih obmanuli – a da je tvoj Gospodar hteo, oni to ne bi učinili; zato ti ostavi njih, i ono što izmišljaju! (Kur’an, El-En’am, 112)

A đavoli (šejtani) navode saradnike svoje da se s vama raspravljaju, pa ako biste im se pokorili, i vi biste, sigurno, mnogobošci postali. (Kur’an, El-En’am, 121)

Hoću li vam kazati kome dolaze đavoli (šejtani)? Oni dolaze svakom lašcu, grešniku. (Kur’an, Pesnici, 221-222.)

Ovo je ta vrsta veze koja postoji u stvarnosti, a ne ona za koju lažno tvrde da je imaju sa Uzvišenim Gospodarom. (Uzvišen je Allah/Bog od laži koje iznose!) (Pogledati Mu’džemul-bide’i, 346-359.)

Iznenadna odsustvovanja pojedinih učenjaka sufijskih redova od očiju murida (sledbenika) izravni je rezultat veze ostvarene sa đavolima. Može da se desi, da bi povećali dojam i zabludu svojih sledbenika, da ponekad, koriste đavole radi prenošenja u neka udaljena mesta i vraćanja istog dana ili noći. Zbog toga postoji jedno veoma važno pravilo koje glasi da ljude ne cenimo i vrednujemo po čudima i neuobičajenim pojavama koje ih prave, nego na osnovu njihovog pridržavanja ili udaljenosti od Božije Knjige (Kur’ana) i sunneta (prakse) Njegovog Poslanika, alejhi selam. Istinske evlije (Božiji štićenici) su oni koji obožavaju Uzvišenog Allaha/Boga, onako kako je On propisao, bez primesa novotarija. Pojava čuda nije uslov i pokazatelj da je neko zaslužio taj status i postigao odabrani stepen. Opis pravih Božijih štićenika došao je u hadisi-kudsiju (hadis koga prenosi Allahov poslanik Muhammed, alejhi selam, od svoga Gospodara) kojeg Buharija prenosi od Ebu-Hurejre a u kome Božiji Poslanik kaže:

”Rekao je Uzvišeni Allah: ‘Nagoveštavam rat onome ko se bude neprijateljski odnosio prema Mome evliji. Najdraže sa čime Mi se može približiti Moj rob jesu dužnosti (farzovi) koje sam mu propisao. Zatim Mi se i dalje približava sve dok ga ne zavolim. Kada ga zavolim, postajem njegov sluh pomoću kojeg čuje, njegov vid pomoću koga gleda, njegove ruke kojoj dohvaća, njegova noga kojoj kroči. Ako nešto zatraži od Mene, Ja ću mu dati i ako potraži utočište kod Mene, Ja ću mu ga pružiti!” (Buharija, 2384/5)

Uzvišeni Allah/Bog, upućuje na pravi put!

Odgovorio: Muhammed Salih el-Munedždžid

Izvor: http://islamqa.info/ar/4983

Alkohol je oduvek bio izvor zla u svakom društvu. Alkohol i dalje odnosi bezbrojne ljudske žrtve, donosi siromaštvo i nevolje milionima ljudi širom sveta. Alkohol je ključni problem sa kojim se mnoga društva suočavaju. Statistički podaci o porastu stope kriminala, sve veći broj mentalnih bolesti i milioni razbijenih porodica širom sveta nemi su svedoci destruktivnog delovanja alkohola.

ZABRANA ALKOHOLA U KUR’ANU

Časni Kur’an sledećim ajetom (odlomkom) zabranjuje konzumiranje alkohola:

O vernici, vino i kocka i kumiri i strelice za gatanje odvratne su stvari, šejtanovo (sotonino) delo; zato se toga klonite, da biste postigli što želite. (Kur’an, poglavlje: Trpeza, ajet 90.)

ZABRANA ALKOHOLA U BIBLIJI

Biblija zabranjuje konzumiranje alkohola sledećim stihovima:

Vino je podsmevač, žestoko piće bukač, i ko se njima odaje, neće steći mudrosti. (Biblija, Psalmi, Izreke 20:1)

I ne opijajte se vinom, jer u tome leži propast. (Biblija, Poslanice apostola Pavla, Poslanica Efenižanima, 5:18.)

ALKOHOL NAPADA CENTAR ZA KONTROLU

U ljudskom mozgu postoji centar koji je zadužen za kontrolu ponašanja. Taj centar sprečava čoveka da uradi stvari koje on, inače, smatra lošima. Na primer, u normalnim okolnostima, ni jedan čovek se roditeljima i starijima ne obraća psovkama i drugim ružnim rečima. Ako čovek oseti “zov prirode”, njegov centar za kontrolu mu nikad neće dozvoliti da vrši nuždu pred drugim ljudima, već će da upotrebi toalet.

Kada čovek pije alkohol, centar za kontrolu ponašanja biva napadnut i oslabljen. Upravo je to razlog zbog kojeg ćete pijanog čoveka da nađete da se prepušta ponašanju koje je potpuno nekarakteristično za njega. Na primer, videćete da se pijan čovek često obraća roditeljima ružnim govorom i psovkama, i uopšte ne shvata da je loše to što priča. Neki uriniraju na javnim mestima, neki čak u svojoj odeći. Ne mogu ni da pričaju, niti da hodaju kako treba. Često se jako rđavo ponašaju.

SLUČAJEVI PRELJUBE, SILOVANJA, INCESTA I AIDS-A NAJČEŠĆE SE VEŽU ZA ALKOHOLIČARE

Prema Nacionalnom Birou za Istraživanje Kriminalnih Aktivnosti (u okviru sudskog odela u Sjedinjenim Američkim Državama), samo u 1996. godini svakog dana se dešavalo u proseku 2.713 slučaja silovanja. Prema statistici, većinu slučajeva silovanja su počinili ljudi pod uticajem opojnih sredstava. Isti je slučaj i kod brakolomstva.

Prema statistikama, 8% Amerikanaca počini incest, drugim rečima – svaka 12. ili 13. osoba u Americi učestvuje u incestu. Skoro svi slučajevi incesta se dešavaju kada su jedan ili oba učesnika u incestu pod delovanjem opojnih sredstava.

SVI ALKOHOLIČARI SU U POČETKU BILI “UMERENI”

Mnogi se brane argumentima da alkoholna pića piju uvek u “umerenim količinama”. Pravdaju se time da popiju samo po dva-tri pića, da imaju samokontrolu i nikada se ne opijaju. Istraživanja su dokazala da je svaki alkoholičar započeo “karijeru” kao “umeren alkoholičar”. Ni jedan alkoholičar ni pijanica nije započeo da pije alkohol sa namerom postanka notornog pijanca. Ni jedan “umereni” ne može reći za sebe da već mnogo godina pije alkohol u vrlo malim količinama, da ima toliku samokontrolu da se nikada u životu nije napio!

KO SE JEDNOM NAPIJE I URADI NEŠTO SRAMOTNO TO ĆE GA PRATITI DOK JE ŽIV

Zamislite da spomenuti “umereni” alkoholičar izgubi samokontrolu samo jednom u životu i baš tada, u tom stanju, počini silovanje ili incest. Čak i da se kasnije pokaje, normalna osoba će da oseća teret i grižu savest sve dok je živa. Osoba koja počini zlo, ali i njena žrtva, osećaće tegobu toga sve dok su živi.

ZABRANA ALKOHOLA U HADISU

Od Božijeg Poslanika, Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, se prenose sledeći hadisi (citati):

– U Sunnenu Ibn Madždže, treći tom, Knjiga stvari koje opijaju, poglavlje 30, hadis broj 3.371:

,,Alkohol je majka svih zala i najsramotnije delo.”

– U Sunnenu Ibn Madždže, treći tom, Knjiga stvari koje opijaju, poglavlje 30, hadis broj 3.392:

“Sve što opija u velikim količinama; zabranjeno je i u najmanjim količinama.”

Ovo je dokaz protiv onih koji kažu da “koji gutljaj ne škodi”.

– Ne samo oni koji piju alkohol već i oni koji na bilo koji način, direktno ili indirektno, pomažu u činjenju ovog greha prokleti su od Boga.

U Sunnenu Ibn Madždže, treći tom, Knjiga stvari koje opijaju, poglavlje 30, hadis broj 3.380 stoji:

Prenosi se od Enesa, Bog bio zadovoljan njim, da je Allahov Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, rekao: ,,Allahovo prokletstvo je na deset ljudi zbog alkohola: na onoga koji ga sprema, onoga za koga se sprema, onoga ko ga pije, onoga ko ga nosi, onoga kome se nosi, onoga ko ga toči, onoga ko ga prodaje i onoga ko na tome zarađuje, onoga ko ga kupuje i onoga od koga se kupuje.”

BOLESTI POVEZANE SA ALKOHOLOM

Mnogo je naučnih razloga za zabranu svih stvari koje opijaju, između ostalog i alkohola. Statistički podaci pokazuju da od pojedinačnih uzročnika smrti širom sveta prvo mesto zauzima konzumiranje alkohola. Ogroman broj ljudi svakog dana umre samo zbog konzumiranja alkohola.

Nema potrebe da zalazim u detaljna objašnjenja svih štetnih posledica konzumiranja alkohola, pošto je većina njih svima poznata. Ovo je lista od nekoliko najpoznatijih bolesti uzrokovanih alkoholizmom:

1) Ciroza jetre je jedna od najpoznatijih bolesti koje izaziva alkohol.

2) Rak jednjaka, rak creva, rak kičme, rak jetre, itd.

3) Esophagitis, gastritis, pancreatitis i hepatitis su, takođe, povezani sa alkoholom.

4) Bolesti srca, visok krvni pritisak, koronarna arteraskleroza, angina i srčani udari su povezani sa konzumiranjem velikih količina alkohola.

5) Apopleksija, razni napadi i mnoge vrste paraliza su povezani sa konzumiranjem alkohola.

6) Periferna neuropatija, atrofija moždane kore, atrofija malog mozga – su vrlo poznate posledice konzumiranja alkohola.

7) Virnike – Korsakoff sindrom sa gubitkom sećanja skorašnjih događaja, konfabulacije i slabljenje sećanja starih događaja, uz različite vrste paralize – nastaju usled nedostatka tiamina, zbog konzumiranja alkohola.

8) Beriberi i ostali nedostaci nisu retki među alkoholičarima.Čak se i pellagra javlja kod alkoholičara.

9) Delerium Tremens je ozbiljna komplikacija koja se javlja uz rekurentne infekcije nakon alkoholizma ili postoperativno.

Takođe, javlja se tokom apstinencije kao povratni efekat odvikavanja od alkoholizma ili droge. Komplikacije su toliko ozbiljne da dovode do smrti pacijenta koji se leči, čak i u dobro opremljenim zdravstvenim centrima.

10) Brojni endokrini poremećaji se dovode u vezu sa alkoholizmom, počev od miksodemije, pa do hipertireoze (prekomerna aktivnost štitne žlezde, prim. prev.). Ovde spada i Kušingova bolest.

11) Hematoliški poremećaji su brojni i ozbiljni. Svakako, nedostatak folne kiseline je najčešća posledica konzumiranja alkohola, koja na kraju dovodi do makrotičke anemije.

12) Trombocitopenija i druge bolesti krvnih zrnaca nisu retka pojava među alkoholičarima.

13) Često upotrebljavana tableta metronidazol jako loše deluje u sudejstvu sa alkoholom.

14) Rekurentne infekcije su vrlo česta pojava kod hroničnih alkoholičara. Otpornost organizma da se brani od bolesti zavisi od ponovnog uzimanja alkohola.

15) Infekcije pluća su vrlo česta pojava kod alkoholičara. Zapaljenje pluća, emfizem (nagomilavanje vazduha u tkivima, naročito ispod kože) i plućna tuberkuloza su uobičajena pojava za alkoholičare.

16) Nakon opijanja alkoholom, pijana osoba najčešće povraća. Pri tom, refleksi kašlja, koji deluju zaštitno – su paralizovani. Zbog toga se lako može desiti da sadržaj povraćanja uđe u pluća i prouzrokuju pneumoniju (zapaljenje pluća), i zagnojenje unutar pluća. U pojedinim slučajevima, to može dovesti do gušenja i smrti.

17) Loše posledice konzumiranja alkohola od strane žena zaslužuju posebnu pažnju. Žene su zbog alkohola podložnije cirozi jetre od muškaraca. Konzumiranje alkohola u toku trudnoće višestruko negativno deluje na fetus. Sindrom oštećenja fetusa zbog alkohola sve se češće i češće sreće u medicinskoj praksi.

18) Razna obolenja kože, takođe, su povezana sa konzumiranjem alkohola.

19) Ekcem, ćelavost, distrofija, infekcije oko noktiju i angularnia stomatitis (upala usne duplje) – sve su to česte pojave među alkoholičarima.

ALKOHOLIZAM JE BOLEST

Lekari su u poslednje vreme postali liberalniji po pitanju alkoholizma i posmatraju ga kao bolest a ne kao zavisnost i predanost alkoholu. Islamska Istraživačka Organizacija je objavila pamflet u kome stoji:

Ako je alkohol bolest, to je onda bolest :

– koja se prodaje u flašama,

– koja se reklamira u novinama, časopisima, na radiju i televiziji,

– koja ima licencu za izvoz i širenje,

– koja vladama država donosi prihode,

– koja uništava porodični život i pospešuje kriminal,

– koja se ne prenosi preko virusa i zaraznih mikroorganizama.

ALKOHOLIZAM NIJE BOLEST, VEĆ ĐAVOLOV RUČNI RAD

Uzvišeni Allah nam je iz Svoje milosti ukazao na opasnost ove đavolove zamke. Islam se naziva dinul-fitr, tj. vera ljudske prirode. Sve njegove naredbe su u skladu sa ljudskom prirodom. Alkohol je devijacija od normalne prirode čoveka, ali i prirode društva. Alkohol čoveka spušta na nivo koji je ispod nivoa životinje, ma koliko se ljudi hvalili svojom superiornošću nad životinjama. Zbog svega toga, alkohol je, po islamu, strogo zabranjen.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com