Islamski učenjaci imaju različita tumačenja kada je u pitanju izraz “teške riječi”

1. Otežan rad prema onome što stoji u Kur’anu.

Prenosi se od Hasana da je govorio: “Čovjek će biti u stanju da brzo prouči suru, ali će mu postupanje po tome biti teško.”

U tom značenju, prenosi se da je Katade govorio: “Tako mi Allaha, obaveze i propisi koji se u njemu spominju, teški su.”

2. Taj govor bit će težak za nositi

U tom značenju, imam Taberi, u svome tefsiru prenosi predaju u kojoj stoji: “Kada bi tokom dolaska objave, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio na devi, ona bi oborila svoj vrat i ne bi se pomjerila sve dok se ne bi olakšalo.”

Nakon što je naveo ova tumačenja, imam Taberi je rekao: “Prema našem mišljenju, najispravniji je da se kaže: ‘Allah Uzvišeni ga je opisao kao težak govor i on je onakav kako ga je opisao. Njegovo nošenje je teško, i težak je rad prema njegovim obavezama i propisima.”

Imam Begavi spominje nekoliko predaja u vezi tumačenja ovog ajeta:

Prenosi se od Hasana da je govorio: “Čovjek će biti u stanju da brzo prouči suru, ali će mu postupanje po tome biti teško.”

Prenosi se da je Katade govorio: “Tako mi Allaha, obaveze i propisi koji se u njemu spominju, teški su.”

Mukatil je rekao: “Težak je zbog naredbi, zabrana i propisa koji se u njemu nalaze.”

Ebul-Alijeh veli: “Težak je po pitanju obećanja, prijetnji, halala i harama.”

Muhammed b. Ka’b spominje tumačenje u kojem kaže da je težak licemjerima.

Husejn b. Fadl kaže: “Lahak je na jeziku, ali je težak na mizan tereziji.”

El-Ferra kaže: “To je težak govor, a nije bezvrijedan, jer je to govor našeg Gospodara.”

Prenosi se da je Ibn Zejd govorio: “On je, tako mi Allaha težak. To je Kur’an, blagoslovljeni. Kao što je težak na ovome svijetu, bit će težak i na mizan tereziji na Sudnjem danu.”

Nakon ovih predaja, imam Begavi spominje i predaju koja se nalazi u Sahihu Buharije (br. 2), a u kojoj Aiša kaže: “Kada bi mu Objava silazila u hladnom danu, nakon što bi prestala, sa čela mi mu se se slijevao znoj.”

Alejkumusselam

“…koji vam je Zemlju učinio posteljom, a nebo zdanjem; koji s neba spušta kišu i čini da s njom rastu plodovi, hrana za vas. Zato ne činite svjesno druge Allahu ravnim!” (El-Bekara, 22)

Ajet znači: On je Taj Koji vam je Zemlju učinio prostrtom i spremljenom (pogodnom) za život na njoj, i Koji je nebo iznad vas učinio čvrstim zdanjem. On je dao blagodat kiše koju je učinio uzrokom raznovrsnih plodova, da bi to bila opskrba –pa Mu ne pridružujte sudruge i nikog Njemu sličnim ne činite, a znate da nema stvoritelja mimo Allaha.

Alejkumusselam

Imam Nevevi kada govori o adabima/pravilima vezanim za hatmu Kur’ana, spominje nekoliko tačaka:
1. Pohvalno je završiti hatmu u namazu.
2. Pohvalno je postiti na dan završetka hatme, osim ako je to dan kada je zabranjeno postiti.
3. Pohvalno je prisustvovati završetku hatme.
4. Pohvalno je proučiti dovu nakon hatme, s tim da ne postoji u sunnetu posebno određena dova koja se uči tokom prilikom i ne treba se ograničiti samo na jednu formu dove i nju smatrati posebnom za tu priliku.
5. Kada neko završi hatmu, pohvalno mu je da odmah iza nje otpočne drugu.

Islamski učenjaci nemaju jedinstven stav po ovom pitanju. Imam Ahmed ovaj postupak smatra pohvalnim, za razliku od ostalih imama, a također, prenosi se predanje od imama Ahmeda u kojem se slaže sa ostalim imamima.

Ovaj postupak prenosi se od nekih učača.

Rekao je Ibn Muflih: „Imam Ahmed smatrao je pohvalnim da se tekbir uči nakon sure Ed-Duha, pa do kraja Kur'ana. Ovo spominju Ibn Temim i drugi. To je kiraet (način učenja) Mekkelija. Prenio ga je El-Bezzi od Ibn Kesira, on od Mudžahida, on od Ibn Abbasa, on od Ubejja b. Ka'aba, a on od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. To od njega prenosi skupina učenjaka, među kojima je i Begavi u svome tefsiru, a razlog toga je prekidanje Objave. Ovaj hadis je garib i rivajet od Ahmeda b. Muhammeda b. Abdullaha El-Bezzija koji je pouzdan u kiraetu, ali je slab u hadisu. Ebu Hatim Er-Razi rekao je: Ovaj hadis je munker…Također, od njega, tj. od imama Ahmeda, prenosi se i da ne treba donositi tekbir, kao što je to stav i ostalih učača.“ (El-Adabuš-šer'ijjeh, 1/739-740)

Upitan je šejhul-islam Ibn Tejmijje o situaciji kada se ljudi okupe da uče hatmu, učeći po kiraetu Asima i Ebu Amra, da li će nakon sure Ed-Duha donositi tekbir ili ne?

Odgovorio je: „Ako uče po nekom drugom načinu mimo Ibn Kesirovog, preče im je da taj postupak ostave. Ustvari, ostavljanjenje te prekse im propisano i sunnet, jer ovi imami učači nisu donosili tekbire, ni na početku, ni na kraju sura.“ (Medžmu'ul-fetava, 23/417)

Na kraju tefsira sure Ed-Duha, Kurtubi kaže: „Prema rivajetu Bezzija od Ibn Kesira, učač će donijeti tekbir… Ukoliko se uči prema drugim načinima učenja (kiraetima), ne treba donositi tekbir, jer to je sredstvo koje vodi dodavanju u Kur'an.“

Kao zaključak, moglo bi se reći: S obzirom da mi učimo prema rivajetu Hafsa od Asima, donošenje tekbira nije propisano, kao ni po ostalim kiraetima, osim po rivajetu kojeg prenose Bezzi i Kunbul od Ibn Kesira