Imam džamije je preči da obavi dženazu od onoga koga je umrli oporučio, a dokaz tome je hadis: „Neka niko od vas ne radi posao onoga koji je za taj posao ovlašten.“ A imam džamije je ovlašten za poslove koji su vezani za džamiju.1

fusnota:
1 Medžmu'u fetava ve mekalatiš-šejh Abdulaziz ibn Baz, 13/137-138.

Abdulaziz ibn Abdullah ibn Baz

Prijevod: Senad Muhić

Revizija:
Ersan Grahovac
https://islamhouse.com/bs/fatwa/320334/

Pravilo kod ibadeta jeste da su oni propisani i muškarcima i ženama, osim ukoliko postoji dokaz da se određeni ibadet odnosi samo na jednu skupinu. Dženaza namaz je propisana od strane Allaha i Poslanika i taj propis obuhvata i muškarce i žene. Poznato je da u većini slučajeva samo muškarci klanjaju dženazu jer su žene više vezane za boravak u kući, međutim, kada bi se ispostavilo da nema nikog ko bi obavio dženazu, osim žena, onda je na njima obaveza da to učine. Prenosi se od Aiše da je ona pristustvovala dženazi Sa'da b. Ebi Vekkasa i nije poznato da ju je iko od ashaba zbog toga kritikovao, što ukazuje da i žene mogu klanjati dženazu. Tom prilikom će stati u saffove iza muškaraca. Prenosi se i da su žene, kao i muškarci, klanjale dženazu Poslaniku, sallallahu alejhi ve selleme. Međutim, one neće pratiti dženazu i prisustvovati ukopu, jer im je to zabranjeno.1

fusnota:
1 Fetaval-ledžnetid-daimeti lil-buhusil-ilmijjeti vel-ifta’, 8/415-416.

Stalna komisija za naučna istraživanja i fetve

Prijevod: Senad Muhić

Revizija:
Ersan Grahovac
https://islamhouse.com/bs/fatwa/320339/

Dženaza se klanja na sljedeći način: Treba donijeti početni tekbir, nakon kojeg odmah treba učiti euzubilu, i ne treba se učiti početna dova.
Potom će se proučiti bismilla i Fatiha, a nakon toga će se donijeti tekbir. Poslije tekbira se uče salavati na Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme, a to su oni salavati koji se uče u namazu na sjedenju.
Zatim će se ponovo donijeti tekbir, te nakon njega učiti dove koje su predajama prenesene, kao što je: Allāhumma-gfir lehū ve-rhamhu ve ‘āfihi va'fu ‘anhu ve ekrim nuzulehu ve vessi‘ mudhalehu vagsilhu bil-mā'i ves-seldži vel-bered ve neqqihi minel-hatājā kemā neqqajtes-sevbel-ebjeda mined-denes ve ebdilhu dāren hajren min dārihi ve ehlen hajren min ehlihi ve zevdžen hajren min zevdžihi ve edhilhul-Džennete ve e'izhu min ‘azābil-kabri ve min azābin-nāri, vefsah lehu fī kabrih, ve nevvir lehū fīhi.
Ukoliko umrla osoba bude žensko neće se učiti Allahumma-gfir lehu, nego: Allahumma-gfir leha.
Ukoliko umrla osoba bude dijete učiće se: Allāhummedž’alhu li vālidejhi feretan ve edžren ve šefī'an mudžaben. Allāhumme seqqil bihi mevāzīnehumā, ve e'azim bihī udžūrehumā, ve elhiqhu bi sālihi selefil-mu'minīn, vedž'alhu fi kefāleti Ibrāhīm, ve qihī bi rahmetike ‘azābel-džehīm.
Potom će se donijeti još jedan tekbir, nakon kojeg se ništa ne uči, nego se malo sačeka, a onda preda selam samo na desnu stranu.1

fusnota:
1 Vidjeti: El-Munteka min fetaval-Fewzan, 3/94.

Salih ibn Fevzan el-Fevzan

Prijevod: Senad Muhić

Revizija:
Ersan Grahovac
https://islamhouse.com/bs/fatwa/320343/

Ako je stvarno tako kao što si rekao, onda onaj ko ostavi namaz poričući njegovu obavezu, je nevjernik po koncenzusu svih muslimana, a ako ga bude ostavljao iz lijenosti uz uvjerenje da je obaveza, takav je isto nevjernik po ispravnijem govoru kod učenjaka, zbog čvrstih dokaza po tom pitanju. Radeći po tom ispravnijem i preferirajućem stavu, takav se neće okupati, niti će mu muslimani klanjati dženazu, niti će se ukopati u muslimansko mezarje, nego će se ukopati u drugo, posebno, mjesto daleko od mezara muslimana. Od Allaha je pomoć, i neka je salavat i selam na Allahova Poslanika, njegovu porodicu i ashabe.1

fusnota:
1 Stalna komisija za fetve, 8/410.

Stalna komisija za naučna istraživanja i fetve

Prijevod: Senad Muhić

Revizija:
Ersan Grahovac
https://islamhouse.com/bs/fatwa/439573/

Hvala Allahu i neka su salavat i selam na Poslanika, njegove ashabe, a zatim;
Arapska riječ el-humur je množina za magarce, a jednina te riječi je el-himar.
Postoje dvije vrste magaraca: domaći i divlji.
Domaći magarci (el-ehlijje) su ona vrsta magaraca koji žive među ljudima, pitomi su i koriste se za nošenje stvari.
Uzvišeni veli: i konje i mazge i magarce – da ih jašete i kao ukras… (En-Nahl, 8.)
Imam Munavi u svome djelu Fejdul-Kadir veli: „Domaći magarci (el-humuru-l-ehlijje) su ona vrsta magaraca koja boravi među ljudima, imaju svoje vlasnike kojima se vraćaju i pitomi su, a nisu divlji. Dok divlji magarci žive u divljinama i oni nisu ničije vlasništvo, te nemaju svojih vlasnika kojima se vraćaju.
Većina islamskih učenjaka je složna na tome da je konzumiranje mesa domaćih magaraca zabranjeno.
Imam Nevevi je rekao: „Većina islamskih učenjaka, od vremena ashaba, pa nadalje smatra zabranjenim konzumiranje mesa domaćih magaraca i među ashabima po tom pitanju nema razilaženja, osim od strane Ibn Abbasa. Učenjaci malikijske pravne škole po tom pitanju imaju tri stava, a treći stav kod njih je da se radi o pokuđenosti tog čina.“
Jedan od dokaza koji ukazuju na zabranu spomenutog je i hadis u kojem stoji: „Allah i Njegov Poslanik zabranjuju meso domaćih magaraca. Takvo nešto je odvratna stvar i šejtanovo djelo.“ (Buhari i Muslim)
U drugom hadisu stoji: „Ispraznite posude i ništa od magarećeg mesa ne uzimajte za hranu.“ (Buhari i Muslim)
Ova naredba da se isprazne posude ukazuje na nečistoću magarećeg mesa i zabranu istog.
A kada je u pitanju meso divljih magaraca ono je dozvoljeno za konzumiranje.

Stranica Eš-šebeke el-islamijje
http://www.islamweb.net

Prijevod: Senad Muhić

Revizija:
Ersan Grahovac
https://islamhouse.com/bs/fatwa/439744/