Da bi hadž bio primljen kod Allaha, dž. š., potrebno je da budu ispunjeni sljedeći uvjeti:

1. da hadž bude učinjen isključivo radi Allaha, dž. š., i da se čovjek time ne namjerava prikazivati ljudima kao pobožnjak,

2. da čovjek u svim tim obredima slijedi sunnet Allahovoga Poslanika, ﷺ, koliko je u mogućnosti,

3. da na hadž ode halal imetkom, stečenim dozvoljenim sredstvima i metodama, a ne zabranjenim, kao što su kamata, prevara ili igre na sreću (loto, bingo i dr.),

4. da se u toku obreda hadža kloni sljedećeg:

a) spolnog akta i svega što k tome vodi,

b) griješenja u govoru: klevetanja, ogovaranja, laži i dr., kao i u postupcima: gledanja u žene i sl.

c) raspravljanja i prepiranja: što se odnosi na svaku beskorisnu raspravu s bilo kime, osim ako se radi o isticanju istine nad neistinom i pobijanju laži kada se ukaže prilika i potreba za tim, što u tom slučaju postaje obavezno.

Iz fetvi i predavanja šejha Muhammeda b. Saliha el-Usejmina

Šejhul-Islam Ibn Tejmijja, r. a., kaže: “Zato što je ta strana Kabe (između ta dva ugla) posljednja strana i završetak jednoga kruga u tavafu, a Allahov Poslanik, ﷺ, obično je ovim riječima (ovom dovom) završavao svoje dove. I ne treba dodavati na to: “…ve edhilnel-Džennete meal-ebrar, ja Azizu, ja Gaffar” (…i uvedi nas u Džennet sa onima dobrima, o Časni i Ponosni, o Ti koji mnogo opraštaš grijehe), jer je najpotpunija i najkompletnija dova ona koju je učio Poslanik, ﷺ.

Iz fetvi i predavanja šejha Muhammeda b. Saliha el-Usejmina

Hvala pripada samo Allahu.

Propisano je da bolesna osoba ne posti Ramazan ako će post prouzrokovati štetu ili će pogoršati tu bolest ili ako bolesnik zahtjeva tretman u toku dana u vidu lijekova ili tableta koje mora progutati, jer Allah kaže:

„a ko bolestan bude ili se na putu zadesi, neka isti broj dana naposti.“ [El Bekara, 2:185]

I Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem je rekao: „Allah voli da ljudi koriste olakšice koje im je dao kao što mrzi da čine grijehe,“ prema drugoj verziji, „Kao što voli da se pokoravaju Njegovim naredbama.“

Što se tiče vađenja krvi iz vena radi testiranja itd., ispravno mišljenje je da ovo ne kvari post, ali ako je to često, onda je bolje to odgoditi do noći. A ako to se to radi tokom dana, da bi bili sigurni bolje je taj dan napostiti, jer je to slično hidžami.

Fetva Šejha ibn Baza da mu se Allah smiluje, Fatava Islamijje, drugi tom, str. 139.

Različite vrste bolesti:

1. Ona koja ne utječe na post, kao što je blaga prehlada ili mala glavobolja ili zubobolja, i slično. U ovome slučaju nije dozvoljeno prekinuti post, iako su neki učenjaci rekli da je dozvoljeno zbog značenja ajeta:
   „a ko bolestan bude..“ [El Bekara, 2:185]

Ali mi kažemo da se ovaj propis zasniva na razlogu, tj. da post nije lahak. U tome slučaju kažemo da je bolje ne postiti, ali ako post ne utječe na njega onda nije dozvoljeno prekidati post , i on mora postiti

2.   Ako je post težak za bolesnika, ali mu ne šteti, onda mu je pokuđeno da posti i sunnet mu je da prekine sa postom.

   Ako mu je post težak i prouzrokovat će mu štetu, kao kod čovjeka koji ima oboljenje bubrega ili dijabetes ili slični slučajevi gdje bi post prouzrokovao štetu. U ovome slučaju post je haram. Tako da možemo reći da su neki mudžtehidi i bolesnici napravili grešku kada su odbili prekinuli post koji je bio štetan po njih. Kažemo da su pogriješili jer su odbili da prihvate Allahovu milost i olakšanje koje im je dao, i nanose sebi štetu iako je Allah rekao:
   „i sami sebe ne ubijaj­te!“ [En-Nisa, 4:29]

Eš-Šerh al-Mumti’ od Šejha Ibn ‘Usejmina, šesti tom, str. 352-354.

Odgovorio: šejh Muhammed Salih el-Munedždžid

Izvor: http://islamqa.info/en/ref/1319

Preveo Redžo Muratović – http://islam-pitanja-i-odgovori.blogspot.com