Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju.

Transkript:
Apsolutno velika većina savremenih učenjaka smatrala je da u ovakvim situacijama u kojima se nalazimo mi muslimani, znači, koji žive u uređenjima sekularnih država, da nema smetnje da se iziđe na izbore i da se da povjerenje i glas onima koji će braniti prava muslimana, onima koji će zastupati prava i interese muslimana ili minimalno da se bira između, ako imamo, kaže ako imamo dva kandidata jedan je loš a jedan je loš na kvadrat. Pa nam je u interesu da bude onaj koji je manje loš i tada je muslimanima dozvoljeno da izađu na izbore, čak u nekim situacijama je šejh Usejmin, rahmetullahi alejhi, pošto je on doživio period u kojem, znači, su ova pitanja bila aktuelna, on kaže ,,Može biti ljudima i vadžib da izađu na izbore ako je u pitanju situacija da imamo čovjeka koji je izuzetno loš i imamo čovjeka koji je izuzetno dobar i zastupaće prava muslimana i boriće se za njihova prava i tako dalje.“ Može biti vadžib da se takva osoba podrži.

Tako da, znači, apsolutna većina savremenih učenjaka smatrala je današnje vrijeme da je dozvoljeno muslimanima naših prostora u situacijiama u kojima se nalazimo, ako njihov izlazak na izbore može uticati na promjenu izbora, a može, onda im je dozvoljeno da izađu na izbore.

S druge strane, ta omladina koja tekfiri i nevjernicima proglašava ljude koji su izašli na izbore, ne povode se u tim pitanjima za ulemu od koje su čuli takve stavove jer je neispravno, znači, ima učenjaka, mali broj učenjaka, koji su smatrali da je neispravno izaći na izbore, ali ti učenjaci, njih upitajte jesu li nevjernici oni koji izađu, oni će vam kazati ,,nisu nevjernici.“ Jedno je spomenuti opći propis a jedno je spomenuti da je jedinka u islamu – nemusliman i kjafir.

Tako da, znači, Allah najbolje zna! U današnjem vremenu u kojem mi živimo, apsolutno velika većina je islamskih učenjaka savremenih doba smatrala je da muslimani u situacijama u kojima se nalaze imaju pravo pa čak rekli smo šejh Usejmin je smatrao da nekada to može biti i obaveza da izađu na izbore i da svoj glas dadnu onome ko će zastupati njihove interese, njihova prava, boriti se za njih pa čak u situaciji kad bi morali birati ‘manje zlo’, imaju pravo da izađu na izbore, da izbore sebi, znači, onoga ko će biti manje zlo za islam i muslimane. Apsolutno je netačno i neispravno ljude koji izađu na izbore, smatrati nemuslimanima.

Znači, čovjek može smatrati za sebe da mu je haram izaći ali osoba druga koja ide na izbore smatra da je to dozvoljeno a po najgoroj verziji ta osoba se ne može proglašavati nevjernikom zato što ima te'vil. Ona ima svoj pristup tom pitanju. Većina autoriteta savremenog doba je to dozvolila. Ljudi slijede autoritete, slušaju ulemu i rade po onome što je ulema rekla, tako da, to pitanje je jedno od pitanja idžtihada. A u pogledanju pitanja idžtihada, neispravno je jedinke i pojedince tekfiriti.

Audio isječak odgovora

Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju.

Transkript:
,,Naime, od dana kada se…“ Jedna sestra kaže da godinama već ima problem, ,,Naime, od dana kada se okupam od hajza i postanem čista da mogu ibadetiti, to traje sedam do deset dana i onda počinje da mi se javlja braonkasti sekret, koji tako traje i petnaest dana, pa onda krene normalni obilni ciklus.“

Znači, u svakom slučaju žena kaže: očajna sam, više ne znam šta da radim kada da klanjam kada da ne klanjam i tako dalje. Znači u islamu se to u terminima i fikhskim a i za vrijeme Božijeg Poslanika, alejhi selatu ve sellam, oni su to zvali ‘sufra vel kudra’ – sufra i kudra. Znači smeđkasto-crvenkasta tečnost koja, znači, se pojavljuje kod žena. U pogledu te tečnosti, islamski učenjaci su imali velike, hajde da kažemo dileme, i mnogo su o tome govorili.

Ono što bi mogli rezimirati jeste sljedeće: da ako se, ako žena vidi tragove čistoće od hajza il nifasa, okupala se sigurno čista i nakon toga odmah počne taj sekret i te tečnosti da ističu nakon čistoće, znači neće se na to osvrtati to je istihaza – kao istihaza, tretiraće se, gubi se abdest, opraće se, zaštitiće se i klanjaće. Znači nakon čistoće, ali sada prije hajza u pogledu toga islamski učenjaci su imali velika razilaženja u svakom slučaju. Ako to traje petnaestak dana to nema nikakve opcije da to može biti hajz. Znači ako isticanje sekreta je ove smećkasto-crvenkaste tečnosti kod žene, traje petnaestak dana prije klasičnog hajza, nemoguće, ako je hajz sedam dana i da traje ta tečnost ističe petnaestak dana, ispade da je hajz dvadesetak dana, nemoguća misija!

Tako da islamski učenjaci su kazali, dio učenjaka od kojih je šejh Usejmin je kazao: ,,Ta smećkasto-crvenkasta tečnost ili sekret nikako nije hajz. Kad počne krvarenje pravo to je hajz.“ Dio učenjaka je kazao ,,Ako se ta tečnost pojavljuje dan ili dva prije hajza, ali je propraćena bolovima hajza, tada se ona smatra hajz.“

Znači imamo, možemo slobodno kazati, dva neka mišljenja. Jedno je mišljenje da ta sufra i kudra nisu hajz nikako! Znači žena čeka kad počne crvena krv, prava krv, da teče, znači, onda je to hajz i od tada je ona u hajzu. Prije toga smećkasto-crvenkasta tečnost, nije hajz. Tog stava je bio šejh Usejmin, rahmetullahi alejhi. Dio učenjaka je smatrao da dan ili dva, a žene znaju kada primjera radi, žena dobija 26. mjesečnicu, ako dan ili dva prije toga ili od 26. joj počinje da se pojavljuje ta tečnost dan ili dva, propraćena bolovima hajza, tada će to smatrati hajzom.

Tako da u ovoj situaciji 15 dana nemoguće je da žena smatra taj sekret hajzom. U tim danima ona će normalno klanjati, postiti, učiti Kur'an, muž ima pravo da sa njom ima intimni kontakt. Sada znači po određenim mišljenjima sve dok ne počne krv, prava krv hajza, ona neće prestajati sa ibadetima, a ako ima mogućnost da osjeti da taj sekret bude propraćen i bolovima i određenim drugim pokazateljima da hajz nastupa, onda taj period će smatrati hajzom.

Audio isječak odgovora

Kada god se približi neki nemuslimanski praznik, muslimani vode polemike da li čestitati taj praznik ili ne. S druge strane, nemuslimani i ne pomišljaju, a kamoli da raspravljaju o tome da li muslimanima čestitati Bajram ili Novu hidžretsku godinu, koju, svakako, ne treba slaviti niti čestitati. Ako pogledamo običajna prava ljudi općenito, uočit ćemo da upućivanje čestitke za nešto znači radovanje i potpuno prihvatanje legitimnosti onoga što se čestita, a izbjegavanje čestitanja ukazuje na odricanje, neprihvatanje i praktično ignoriranje. Musliman je dužan poštovati sve ljude i prema njima se pravedno i humano odnositi, bez obzira na njihovu vjersku pripadnost, međutim, to poštovanje i uvažavanje ne smije preći granicu, pa da musliman čestita ljudima ubjeđenja koja ruše temelje islama i monoteističkog učenja koje su promovirali svi Allahovi poslanici.

Od svanuća islamske zore nije bilo poznato da muslimani s takvim žarom i tako hitro, kolektivno i individualno, nastoje udovoljiti pripadnicima drugih religija čestitajući im njihove vjerske, nacionalne i druge praznike.
Ibn Abbas prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ne pripada nama onaj ko postupa po običajima drugih.”

Omer b. Hattab govorio je: “Ne ulazite u njihove bogomolje dok u njima praznuju, jer se tada na njih spušta Allahova srdžba!” Alija b. Ebu Talib na Omerove je riječi dodavao: “Da vas zajedno s njima ne bi zadesila Allahova srdžba!”

Ibn Omer prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ko oponaša neki narod, on mu i pripada.”

Šejhul-islam Ibn Tejmijja i Ibn Kajjim tvrde: “Prema jednoglasnom mišljenju učenjaka, zabranjeno je veličati nemuslimanske praznike, pomagati ih u tome i prisustvovati takvom slavlju.”
Šejh Fevzan kaže: “Nije dozvoljeno čestitanje nevjerničkih praznika niti je dozvoljeno odgovoriti na njihovu čestitku. To nisu muslimanski praznici, te se njima ne radujemo.”

Šejh Ibn Džibrin na svojoj internetskoj stranici kaže: “Muslimanima je haram da veličaju, čestitaju i slave nemuslimanske praznike i da se raduju tim povodom.”

Šejh Ibn Usejmin kaže: “Prema konsenzusu učenjaka koji spominje Ibn Kajjim, zabranjeno je čestitanje njihovog Uskrsa ili nekog drugog vjerskog praznika.”
Dakle, veličanje, i čestitanje nemuslimanskih praznika zabranjeno je, prema konsenzusu islamskih učenjaka, i nije mi poznato da je neko od islamskih klasika kroz generacije dozvolio čestitanje njihovih praznika.

Odgovorio Dr. Safet Kuduzović

Preuzeto sa njegovog zvaničnog viber kanala:

https://invite.viber.com/?g2=AQA0anq%2B0GacE1BBO9c%2B0%2Bb2J3sffKD%2FYDx24bQTNhGKxclyVCqrnurscVuswXL7&lang=en