Postoji dokaz, kako u Kur’anu, tako i u sunnetu da džin može ući u čovjeka. U Kur’anu su to riječi Uzvišenog Allaha:
“Oni koji kamatu jedu, dići će se kao što će se dići onaj koga je dodirom šejtan izbezumio…”
Ibn – Kesir, rahimehullah, je rekao: “Dići će se iz svojih kaburova, na Sudnjem danu, kao što se diže onaj koji je poludio i koga je šejtan dodirom izbezumio.”
Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je to stanje opisao sljedećim riječima:
“Doista se šejtan kreće sinom Ademovim kao što se kreće krv.”

El – Eš’ari, rahimehullah, prenoseći stavove ehli – sunneta vel džema’ata: “Oni (ehli – sunnet) govore da džin ulazi u tijelo onoga koga je zahvatilo ludilo.” Kao dokaz navodi spomenuti ajet.
‘Abdullah (sin imama Ahmeda) – Allah im se smilovao –je rekao: “Rekao sam svome ocu: ‘Ima ljudi koji misle da džin ne može ući u tijelo insana.’ Odgovorio mi je: ‘Lažu, sine. To je on (šejtan) koji govori njihovim jezikom.’”

Imam Ahmed i Bejhaki prenose hadise u kojima stoji da je Poslaniku, sallallahu ‘alejhi ve sellem, doveden dječak koji je bio poludio, pa je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, govorio:
“Izađi, Allahov neprijatelju!”

U drugom predajama stoji da je govorio:
“Izađi, Allahov neprijatelju! Ja sam Allahov Poslanik!”
Nakon ovoga, dječak je ozdravio.

Iz navedenog vidimo da za ulazak džina u čovjeka postoji dokaz – kako u Kur’anu, sunnetu, tako i riječima ispravnih prethodnika. Praksa isto pokazuje. Pored toga ne smijemo negirati činjenicu da ludilo može imati i druge uzroke; kao što je slučaj oštećenja nervnog sistema i tome sl.

Šejh ibn Usejmin
Fetve učenjaka dvaju harema – 78. str.

Ve alejkumusSelam ve rahmetullahi ve berekatuh,

Šejh, dr. Halid ibn Abdullah el-Muslih, Allah ga sacuvao,odgovorio je na slicno pitanje:

Bismillahi-r-rahmani-r-rahim!

Islamski ucenjaci imaju razlicita mišljenja kada je u pitanju foto-slikanje bica koja imaju dušu, odnosno, da li se takvo slikanje podrazumjeva u šerijatskim tekstovima koji zabranjuju slikanje, ili ne.

Prvo mišljenje je da je foto-slikanje zabranjeno (haram) i da nije dozvoljeno osim ako bude zbog nužde ili ako se pojavi opca korist i potreba za tim. Ovo mišljenje zastupa skupina islamskih ucenjaka, meðu njima su šejh Muhammed ibn Ibrahim, zatim šejh Abdu-l-Aziz ibn Baz, i šejh Albanijj (Allah im se smilovao)!

Drugo mišljenje je da je foto-slikanje dozvoljeno i da se, kao takvo, ne podrazumjeva u onim šerijatskim tekstovima koji zabranjuju slikanje. Ovakvo mišljenje je zastupao šejh, Muhammed ibn Salih el-Usejmin i Muhammed ibn Nedžib el-Muti’i (Allah im se smilovao)!

Prva skupina je svoje mišljenje argumentovala opcim šerijatskim tekstovima u kojima se navodi zabranjenost slikanja. Smatrali su da je foto-slikanje samo jedan oblik slikanja, poput kiparstva (slikanja) koje se kleše rukom, tako da sve to potpada pod rijeci Allahovog poslanika, sallallahu ‘alejhi we selleme: „Slikari su ljudi koji ce biti najteže kažnjavani na Sudnjem danu!“ Ovaj hadis se nalazi u oba Sahiha, i prenosi se od Ibn Mes’uda, radijallahu ‘anhu. Osim ovog, postoje i drugi šerijatski tekstovi koji zabranjuju slikanje.

Oni koji zastupaju mišljenje o dozvoljenosti su odgovorili kazavši da šerijatski tekstovi o zabrani slikanja zabranjuju slikanje koje nalikuje Allahovom stvaranju u smislu planiranja i prakticne izvedbe radova. Foto-slikanje u sebi takvo što ne sadrži, obzirom da ono predstavlja samo snimak onoga što je Allah vec stvorio i napravio. Uopce ono nije slicno Allahovom stvaranju!

Ono što je po mom mišljenju najispravnije, jeste da foto-slikanje ne potpada pod šerijatske tekstove koji zabranjuju slikanje zbog toga što ne sadrži oponašanje Allahovog stvaranja i zbog toga što je njegov krajnji cilj samo snimak Allahovog stvaranja u kome covjek nema nikakvog udjela u pogledu oblikovanja i izvedbe rada. Ono je poput naseg izgleda u ogledalu, ili viðenja slike u vodi.

Što se tice pitanja ulaska meleka, valja kazati da su el-Buhari i Muslim zabilježili hadis od Ebu Talhe, da je Allahov poslanik, sallallahu’alejhi we selleme, rekao: „Meleki ne ulaze u kucu u kojoj se nalazi pas i slika!“ U nekim predajama od el-Buharija se spominje: „..niti kipovi!“ U predaji koju je el-Buhari zabilježio od Ibn Omera, radijallahu ‘anhuma, se navodi da je Džibril obecao doci Allahovom poslaniku, sallallahu’alejhi we selleme, pa mu je poslije kazao: „Mi ne ulazimo u kucu u kojoj su pas i slika!“

Kada su u pitanju druge slike, svejedno da li one bile uslikane ili tjelesno oblikovane, poput igracaka za male curice; to ne sprecava meleke od njihova ulaska na osnovu onoga što nam predocava Sunnet. Vjerovjesnik, sallallahu’alejhi we selleme, je dozvolio Aiši da drži igracke u kuci, a u oba Sahiha se navodi predaja od Aiše, radijallahu ‘anha, da je kazala: „Igrala bih se sa svojim dugaricama, i one bi dolazile kod mene! Kada bi unišao Allahov poslanik, one bi pobjegle od njega, ali bi ih Allahov poslanik uhvatio i vratio ih k meni.“…
Ako se neke slike velicaju i uzdižu, onda smatram da se to ubraja u ono što je zabranjeno, obzirom da takvo velicanje dovodi do pojave širka! Meðutim, ako bi se slike držale u ladicama ili u nekim sanducicima i sl., onda ne smatram da je zabranjeno da se te slike cuvaju, svejedno da li to bilo za uspomenu, ili za nešto drugo.

Allah je najznaniji šta je najispravnije!

Što se tice snimaka kamerom, propis toga je identican razilaženju u propisu fotografisanja. I uprkos tome, vecina ucenjaka koja smatra zabranjenim fotografisanje, snimanje kamerom smatra dozvoljenim.
Najispravnije je da je snimanje kamerom dozvoljeno, obzirom da je to obicno prenošenje, te da covjek uopce ne ucestvuje u oblikovanju i stvaranju, što je identicno gledanju u ogledalo i sl. Takvo mišljenje zastupa vecina islamskih ucenjaka, i nema nikakve razlike u dozvoljenosti tog cina radilo se o snimanju za uspomenu ili nešto drugo.

Allah najbolje zna

Pripremio prof. Jasmin Djanan

preuzeto sa http://www.n-um.com