Kad je čovjek obavezan doći u džemat?

U pogledu pitanja o propisu obavljanja namaza u džematu za muškarce, islamski učenjaci su se ‘’žestoko’’ razišli.
Jedni su smatrali da je to farz kifaje – kolektivna obaveza, dok su drugi namaz u džematu smatrali potvrđenim sunnetom, a treći su smatrali da je namaz u džematu farz ajn – stroga obaveza svakom punoljetnom pojedincu.

Ja lično smatram da su dokazi treće skupine učenjaka najvjerodostojniji i najjasniji. Spomenut ćemo nekoliko dokaza koji ukazuju na obavezu namaza u džematu:

-Uzvišeni Allah naredio je vjernicima da zajedno klanjaju namaz –džematile, u ratu / strahu.
Kazao je Uzvišeni Allah: ‘’Kada ti budeš među njima i kad odlučiš da zajedno sa njima obaviš molitvu, neka jedni s tobom molitvu obavljaju i neka svoje oružje uzmu; i dok budete obavljali molitvu, neka drugi budu iza vas, a onda neka dođu oni koji još nisu obavili molitvu pa neka i oni obave molitvu s tobom, ali neka drže oružje svoje i neka budu oprezni. Nevjernici bi jedva dočekali da oslabi pažnja vaša prema oružju i oruđu vašem, pa da svi odjednom na vas navale. A ako vam bude smetala kiša ili ako bolesni budete, nije vam grijeh da oružje svoje odložite, samo oprezni budite. Allah je nevjernicima pripremio sramnu patnju.’’ (En-Nisa, 102.)
Kazao je Ibn Munzir: ‘’Uzvišeni Allah naredio je namaz u džematu u ratu / strahu i u tome je dokaz da je namaz u džematu u vremenu mira –blagostanja na višem stepenu obaveze.
-Riječi Allahovog Poslanika: ‘’Zaista su jacija i sabah najteži namaz licemjerima, a kada bi znali njihovu vrijednost, dolazili bi pa makar i pužući. Razmišljao sam da naredim da se prouči ikamet za namaz, potom da naredim čovjeku da predvodi ljude u namazu, a zatim da krenem sa ljudima koji će nosti snopove drva – šiblja prema onima koji ne prisustvuju zajedničkom namazu i da popalim njihove kuće.’’ (Buharija i Muslim od Ebu Hurejre, r.a.)

Es-San’ani je kazao: ‘‘Ovaj hadis je dokaz da je namaz (u džematu) obavezan svakom pojedincu, a ne da je to kolektivna obaveza. Otuda jer je to već učinila jedna skupina i da je to kolektivna obaveza, oni ne bi zasluživali kaznu. Kaznom se prijeti samo kada se ostave obaveze ili počini ono što je strogo zabranjeno – haram.’’

-Od Ebu Hurejre, r.a., prenosi se da je slijepac došao Allahovom Poslaniku i kazao: ‘’Allahov Poslaniče, ja ne posjedujem vodiča koji će me odvesti do džamije’’, pa ga je upitao da mu dozvoli da klanja u kući, i Allahov Poslanik mu je dozvolio. Kada se slijepac okrenuo i pošao, Allahov Poslanik ga je zovnuo i upitao: ‘’Čuješ li poziv na namaz?’’ ‘’Da’’, kazao je slijepac. Na to je Allahov Poslanik rekao: ‘’Onda se odazovi.’’ U rivajetu Ebu Davuda stoji: ‘…ne mogu ti olakšati’’.

Kazao je Ibn Kudame: ‘’Ako slijepcu, koji ne posjeduje vodiča, nije data olakšica, onda je onima koji nisu slijepi prioritetnije ne dozvoliti tu olakšicu.’’
-Ibn Mes’ud, r.a., govoreći o odnosu ashaba prema namazu u džematu, rekao je: ‘’U našem vremenu sa namaza u džematu nije izostajao osim onaj čije je licemjerstvo bilo očigledno.’’ (Muslim)

U pogledu onoga ko potpada pod ovaj propis, možemo kazati da su učenjaci postavili odrednicu, na osnovu hadisa o slijepcu, u pogledu toga: obaveza je da se odazove ezanu – pozivu na namaz – onaj muškarac koji čuje ezan u normalnim uvjetima: da je mujezin čovjek jakog glasa, da ne puše vjetar, da ne postoji buka koja ometa slušanje ezana, da je zdravo čulo sluha kod osobe koja sluša poziv. Ako se ispune spomenuti uvjeti, i muškarac čuje ezan, obavezan je odazvati se na namaz.

A Allah najbolje zna!

Odgovorio: Pezić Elvedin