Kada treba učiniti sedždu tilavet?

Kada se prouči neki od ajeta u kojem se spominje sedžda ili se čuje da ga je neko proučio, sunnet je učiniti sedždu, jer je i Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prilikom učenja takvog ajeta, donio tekbir i učinio sedždu.
 
Vrijednost sedždei-tilaveta: Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Kada Ademov sin (čovjek) prouči ajet u kojem se spominje sedžda, a zatim učini sedždu, šejtan se izdvoji i zaplače pa kaže: ‘Teško li se meni! Čovjeku je naređeno da učini sedždu, pa ju je učinio i zaslužio Džennet, a meni je također naređeno da je učinim pa sam odbio i tako zaslužio Džehennem. “489
 
Čovjek može učiniti sedždu, a može je i ostaviti, jer je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, učio suru En-Nedžm i učinio sedždu, a s njim su učinili i ostali, dok je druge prilike pred njim učena sura En-Nedžm, pa nije učinio sedždu.
 
Najbolje je da se sedžda učini sa abdestom, okrenut prema Kibli, a ukoliko ne bude mogao tako, onda nema smetnje, jer ne postoji vjerodostojan hadis koji to uvjetuje. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učinio je sedždu, a s njim i mnogobošci koji se tretiraju kao nečisti, a sedždei-tilavet također su činili i pojedini ashabi a nisu imali abdest.
 
Dova na sedždei-tilavetu: Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio bi na sedždi: “Sedžede vedžhije li-l-lezi halekahu ve šekka sem'ahu ve besarehu, bi havlihi ve kuvvetihi, fe tebarekallahu ahsenu-l-halikine / Sedždu čini lice moje Onome koji ga stvori i na njemu oblikova sluh i vid Svojom moći i pomoći. Blagoslovljen je, zbog toga, Allah, najljepši Stvaratelj. “490
 
Sedždei-tilavet u namazu: Dozvoljeno je zasebnom imamu da učini sedždu u noćnim i dnevnim namazima, jer je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učinio sedždu u namazu prilikom učenja sura EI-Inšikak i Es-Sedžda.
 

489 Sahih: Muslim (81), Ahmed (9420), Ibn Madže (1052).
 
490 Daif: Ahmed (25293), Ebu Davud (1414), Tirmizi (580, 3425), Nesai (1129). Pogledati: Miškot (1035). Lanac prenosi laca je prekinut. Osporio ga je zbog toga Darekutni i drugi. Pogledati: El'ilel (3750)
———–
Iz knjige “RAZUMIJEVANJE FIKHSKIH DOKAZA”
Autor: dr. ‘Aid el-Karni