Kako imati uspešan brak?

We alejkumusselam.

To kako čovjek tretira ženu ili kako ona to doživljava zavisi od mnogo faktora tako da je teško dati univerzalan odgovor. Možda je on dobro tretira a ona misli da treba još bolje, pod uticajem nekih romantičarskih romana, a možda je on stvarno loše tretira jer je tako odgojen. Uglavnom, jedan od faktora harmoničnog braka je da svaki supružnik gleda u svoje obaveze prema drugom, a ne u tuđe obaveze prema sebi. Ako bi se to ostvarilo onda bi stvarno bilo harmonično. Također, veoma je bitno da jedno pred drugim ističu isključivo svoje lijepe strane, i fizički i u ponašanju, jer brak ne znači bezuslovna ljubav ili bezuslovno sviđanje kako mnogi misle pa se zapuste ili opuste…

 

 

Najprije, navedimo nekoliko univerzalnih pravila vezanih za brak, ili „filozofiju braka u islamu“

 

 

1 – مقاصد الشريعة الإسلامية: حِفْظُ الدين والحياة والعقل والعِرْض والمال.

 

1 – Glavne intencije šerijata su pet: Čuvanje vjere, života, razuma, časti (i potomstva) i imetka. Svi propisi koje sadrži šerijat imaju za cilj čuvanje jednu ili više navedenih stvari.

 

Dakle, svi propisi koji su propisani imaju za cilj čuvanje jedne od navedenih ili više navedenih stvari. Brak je primarno propisan da sačuva čast (el-‘ird) i moral, a neki taj dio nazivaju i حفظ النسل – čuvanje potomstva.

 

Zatim, jedno od najbitnijih pravila vezanih za čovjeka kao glave porodice jeste:

 

2 – إذا ولي الإنسان شيئا فخياره خيار المصلحة لا خيار التشهي

 

Kada se čovjeku da da upravlja nekime ili nečime (poput porodice, nečije firme, države), njegovo biranje opcija tokom upravljanja time nečime nije biranje po ćejfu, već biranje onoga što je najbolje za tog nekoga ili to nešto kime ili čime upravlja. To je jedno ogromno pravilo koje važi za svakog kome je dat emanet upravljanja nekim ili nečim, od vrha države do porodice. U tom smislu čovjek je pastir cijele porodice, a žena je pastirica djece. Dakle, čovjek emanetima mora da upravlja odgovorno, a oni kojima upravlja dužni su mu se pokoravani.

 

Zatim, bitno pravilo za žene i djecu:

 

3 – وأطيعوا الله وأطيعوا الرسول وأولي الأمر منكم

 

Dakle čovjek je u porodici kao predsjednk u državi, i porodica je institucija kao što je i država institucija, i u svakoj instituciji mora da ima neko ko vodi, a ko je ujedno odgovoran za sve njih, neko ko će da preseče nakon što se savjetuje sa onima kojima upravlja. Ljudima je čudno kako to da čovjek bude glavni u porodici i da ima kao takav veća prava, a nije im čudno što u svakoj drugoj instituciji ima neko glavni ko ima veće ovlasti ali i veću odgovornost. Mora imati hijerarhija, jer ili hijerarhija ili anarhija. On se savjetuje sa onima kojima upravlja, ali na kraju on je taj koji presječe i ko će da odgovara za to.

 

Uz ovo nužno ide i sljedeće pravilo:

 

4 – الغُرْمُ بالغُنْم

 

Srazmerno dobitku (ovlastima, počastima, pravima) biva i odgovornost (gubitak, šteta, teret). U sličnom značenju je i pravilo navedeno u Kur'anu:

ولهن مثل الذي عليهن بالمعروف

One imaju prava srazmerno odgovornostima.

 

Pa, nakon što smo utvrdili da je hijerarhija nužna u svakoj ozbiljnoj instituciji, zaključujemo da i čovjek koji ima veće ovlasti ujedno ima i veće odgovonosti, tj. više će da odgovara i više će da bude kažnjen ako pogrešno radi.

 

 

Pitanje: Šta ako čovjek zloupotrebljava svoje ovlasti i ne izvršava svoje dužnosti?

 

Odgovor: Postupat će se isto kao i u svakoj drugoj instituciji. Mora biti savjetovan od strane onih kojima upravlja, na lijep način, oni se moraju truditi da poprave stanje koliko mogu, ali neće dizati pobunu protiv njega, neće dolaziti u direktne sukobe, i ne mogu podređeni na silu ‘zbaciti sa vlasti’ nadređenog, bilo to čovjek u kući, direktor u školi, predsjednik opštine ili predsjednik države, već sve ima svoj redoslijed. Ni u jednoj od tih institucija ne idu stvari na silu, već to ide preko nekog ko je iznad njega. Ukoliko se otvore vrata ‘zbacivanja na silu’ dolazi do anarhije i šteta uglavnom biva veća od koristi. Tu važi pravilo: „Dajte im njihovo pravo, a Allaha molite da vama da vaše pravo, uz poduzimanje koraka koji vode popravljanju stanja.“ U islamskoj zemlji kadija je taj ko je iznad čovjeka, žena mu se požali i on ima pravo da čovjeka prisili da izvršava svoje obaveze, a ako neće, onda ima pravo da im prekine bračni ugovor i ženi obezbijedi izdržavanje od države. U nevjerničkoj zemlji teoretski tu ulogu preuzima vjerska institucija, koja treba da ima komisiju za rješavanje ‘građanskih pitanja’ od kojih su i bračna pitanja, pa kada se neka žena požali da više ne može da izdrži i nakon što se poduzmu svi sebebi za popravljanje stanja, vjerska institucija može da proglasi šerijatsko poništenje njihovog bračnog ugovora, nakon čega žena automatski prestaje biti žena tom čovjeku i mora čekati završetak ‘iddeta van njegove kuće, i to je jedna od razlika između razvrgnuća braka (fesh – الفسخ) i talaka (klasičnog razvoda kojeg daje čovjek). Druga opcija je da žena ponudi čovjeku da mu vrati mehr ili da mu plati nešto i da je on pusti, da joj kaže „poništavam naš brak“ i tome slično, i ona automatski postaje slobodna i on ne može da je vrati (kao i u slučaju fesha), osim da je ispočetka prosi, pa da ona pristane i velijj je dadne itd.

 

 

I to je usko vezano za pravilo:

 

5 – طاعة ولي الأمر طاعة لله.

 

1. pokornost nadređenom je pokornost Allahu, a ne tom nadređenom. Drugim riječima, žena se ne pokorava mužu zbog samog muža, pa kad je on dobar i ona je dobra, a kad je on loš prema njoj i ona je loša prema njemu, već mu se pokorava zato što je Allah naredio da postoji hijerarhija, koja je bolja od anarhije, i njeno pokoravanje je uvijek isto jer to radi zbog Allaha, a ne zbog čovjeka, i zato ima veliku nagradu.

 

Isto važi i za pokornost djece roditeljima i za pokornost građana vlastima.

 

Uz navedeno ide i pravilo:

 

6 – إنما الطاعة في المعروف

Pokornost biva u dobru

 

Dakle, što se tiče pokornosti bilo kome, ona biva samo u halalu, i to je ogranak pravila „pokornost nadređenom je pokornost Allahu“, jer čim je poenta u pokornosti Allahu, onda pokornost stvorenju biva uslovljena pokornošću Allahu. Islamski učenjaci su raspravljali o tome u čemu je sve žena dužna pokoravati se čovjeku, i to nije toliko široko koliko neki muškarci misle, tako da ni u svim halal stvarima mu se ne mora pokoravati, već imaju određene stvari o kojima su detaljno govorile knjige fikha.

 

Zatim svako od njih dvoje treba znati svoja prava i obaveze, pa čovjek prvo treba da pročita o pravima žene i njegovim obavezama prema njoj, pa tek onda o svojim pravima, a nakon toga opet da obnovi prava žene i svoje obaveze prema njoj, da ih ne zaboravi.

 

A žena treba da prvo pročita o pravima čovjeka i njenim obavezama prema njemu, pa onda o svojim pravima, pa onda opet da obnovi prava čovjeka i svoje obaveze prema njemu, da ih ne zaboravi.

 

I naposletku, brak nije zasnovan na principu daš mi – dam ti, već na kur'anskom principu:

 

…i jedan od dokaza njegovih je to što za vas, od vrste vaše, stvara žene da se uz njih smirite, i što između vas uspostavlja ljubav i samilost; to su, zaista, pouke za ljude koji razmišljaju. (Er-Rum, 21.)

 

Dakle uspjeh braka je zasnovan na nečemu iznad pravde, a to su ljubav i samilost. Pravda je donja crta, ispod koje ne smije da se ide, ali iznad toga se mora graditi dodatna zgrada – ljubav i samilost, i supružnici se trebaju pridržavati principa:

 

طلب عيوب النفس ومحاسن الآخرين لا العكس

حمل الكلام والأفعال على أحسن المحامل

التغافل

التغابي

التجاهل

العفو والصفح