Propis džihada za ženu

Hvala pripada Allahu.
Džihad nije obavezan za ženu. Ibn Kudame, rahimehullahu te'ala, kaže:
“Da bi džihad nekome bio obavezan mora ispuniti sedam uslova: da bude musliman, da bude odrastao, razuman, slobodan (da nije rob op. pre.), da je muško, da je zdrav i da si to može priušiti materijalno. Što se tiče toga da je musliman, odrastao i razuman, ovo su osnovni uslovi za sve šerijatske dužnosti, jer se neverniku ne može vjerovati u džihadu, luda osoba ne može ići u džihad a dijete je fizički slabo. Ibn Omer je rekao: ‘Ponudio sam se Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, na danu Uhuda kada sam imao četrnaest godina, i nije mi dopustio da krenem u bitku.’ Mutefekun alejh. Što se tiče toga da je muško, ovo se naglašava zbog predaje Aiše da je rekla: ‘O Allahov Poslaniče, da li žene moraju učestvovati u džihadu?’ On je odgovorio: ‘Džihad u kome nema borbe: Hadž i Umra.’ I jer žene nisu u stanju da se bore, jer su fizički slabe.”
El-Mugni, 9/163.
Hadis od Aiše bilježe Ahmed, 25361; Ibn Madže, 2901; i šejh Albani ga je ocijenio kao sahih u Sahih Sunen Ibn Madže.
Da li žene mogu izaći i pomagati mudžahide i njegovati ranjene?
Es-Sarhasi je rekao u Šerh es-Sijer el-Kebir (1/184), poglavlje o borbi žena zajedno sa muškarcima i da budu prisutne u ratu: Rekao je:
“Ne volimo da se žene bore zajedno sa muškarcima jer žena nije fizički spremna za borbu, na što je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem ukazao kada je rekao: ‘Ova nije bila ratnik.’ (To je rekao kada je vidio ženu ubijenu na ratištu) .Također, kada se žene bore, to će biti slaba strana muslimana i nevjernici će to iskoristiti, također, to može biti razlog da se nevjernici više ponadaju da će poraziti vjernike, i mogu pomisliti da su muslimani slabi jer su poveli i žene da se bore, i reći će: ‘Potrebne su im i žene da im pomognu da se bore protiv nas.’ Zato, ovo treba izbjegavati. Iz ovog razloga nije preporučeno ženama da učestvuju direktno u borbi. Ali ako muslimani nemaju izbora i natjerani su na to, jer je odbijanje nevjernika kada je to neophodno preporučeno, štoviše obavezno sa svime onim što je na raspolaganju muslimanima. Događaj na Hunejnu je naveden kao dokaz za to.
Na kraju ovog događaja se navodi: Um Sulejm bint Milhan koja je se taj dan borila sa povezom preko svog stomaka, je rekla: ‘O Allahov Poslaniče, šta misliš o ovim ljudima koji su pobjegli i koji su te napustili? Ne trebaš im oprostiti ako ti Allah dadne vlast nad njima.’ On, sallallahu alejhi ve sellem, je odgovorio: ‘O Um Sulejm, Allahova milost je velika.’ Ponovila je to tri puta a svaki put Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je odgovorio: “O Um Sulejm, Allahova milost je velika.” U El-Magazi se prenosi da je rekla: ‘O Allahov Poslaniče, zar nećemo poubijati one koji su pobjegli (sa bojnog polja) kao što smo ubili mušrike?’ On, sallallahu alejhi ve sellem, je odgovorio: ‘O Um Sulejm, Allahova milost je velika.’ Ima li veća potreba da se žene bore kao u ovom događaju kada su muškarci pobjegli i ostavili Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ovo ukazuje na to da nema smetnje da se žene bore kada je to neophodno, jer Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije spriječio ovu ženu da se bori tada. Ali nije prenešeno da je dao dozvolu ženama da se bore nekom drugom prilikom. Nema smetnje da starije žene budu na ratištu i njeguju ranjene, zbog hadisa Abdullaha bin Karata el-Ezdija, koji je rekao: ‘Žene Halida Ibn Veilda i žene ashaba, imale su zasukane rukave, nosile su vodu mudžahidima i recitirale su ohrabrujuću poeziju, u borbi protiv Bizantijaca.’ Ovdje se misli na starije žene, jer mlađim ženama nije dozvoljeno da idu zbog fitne, a starije žene mogu obaviti zadatke ovoj situaciji. I prenosi se da Um Muta’, koja je bila prisutna na danu Hajbera sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, rekla: ‘Vidjela sam Eslem (jedno od arapskih plemena) kada su se žalili Allahovom Poslaniku, sallallahua alejhi ve sellem, zbog poteškoća koje su ih snašle, pa je predložio da krenu u džihad i oni su se odazvali. Vidjela sam da su Eslem bili prvi koji su došli do utvrde i Sunce nije zašlo taj dan a da nam Allahu nije omogućio da je osvojimo.’
Ovo jasno ukazuje da je ona išla sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, i da joj on to nije zabranio. Iz ovoga vidimo da nema ništa sporno u tome da starije žene idu u borbe da pomažu mudžahidima u onome što im dolikuje. A Allah je izvor sve snage.”
Navodi se u El-Kišaf El-Kina’ (3/26):
“Ženama nije dozvoljeno da učestvuju (u džihadu) jer su one izvor iskušenja, i jer nisu sposobne za borbu, zbog njihove prirode i težnje da budu slabe i uplašene, i jer nema garancije da ih neprijatelj neće zarobiti i dozvoliti da im se radi ono što je Allah zabranio. Neki su učenjaci rekli: ‘Osim žene halife ili zapovjednika, koja može biti prisutna da se brine o njegovim potrebama, zbog postupka Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili starija žena u slučaju da bude samo potreba za davanjem vode vojnicima ili njegovanjem ranjenih, jer je Er-Rubejja’ bint Muavviz rekla: ‘Išle smo u borbe sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, noseći im vodu i poslužijavući ih, donoseći ranjene i ubijene nazad u Medinu.’ Buharija; i sličnu predaju bilježi Muslim od Enesa. To je zato jer će borba spriječiti muškarce da rade to, pa je ovo vid pomoći muslimanima i potpomaganje njih u borbi.”
Ovo se sve odnosi na džihad kada neprijatelji nisu napali muslimansku zemlju, u tom slučaju džihad postaje stroga obaveza na svaku sposobnu osobu, muško ili žensko, i žena u tom slučaju ide bez dozvole muža.
El-Kasani El-Hanefi, rahimehullahu te'ala, je rekao:
“Ali u slučajevima opšte mobilizacije, kao što je u slučaju kada neprijatelj hoće da napadne muslimansku zemlju, onda postaje obaeza na svakog pojedinca, na svakog pojedinačnog muslimana koji se može boriti, jer Allah kaže:
‘Krećite u boj, bili lahki (zdravi, mladi i bogati) ili teški (bolesni, strari i siromašni)’ [Prijevod značenja Et-Tevbe 9:41]
Kaže se da je ovo objavljeno po pitanju opšte mobilizacije.
I Allah kaže:
‘Nije trebalo da stanovnici Medine ni beduini u njenoj blizini iza Allahova Poslanika izostanu (kada se bori na Allahovom putu) i (ne treba) da svoj život njegovu životu pretpostave ‘[Prijevod značenja Et-Tevbe 9:120]”
 
Vidjeti: Bedai’ Es-Senai’, 7/98.
Navodi se nešto slično u Eš-Šerh Es-Sagir, u jednoj od Malikijskih knjiga (2/274):
“Ako neprijatelj napadne muslimansku zemlju, džihad postaje obaveza na svakog pojedninca, bio muško ili žensko.”
Zaključak:
Džihad u osnovi nije obavezan za ženu, osim u slučaju potrebe, kao da nevjernici napadnu muslimansku zemlju, u tom slučaju džihad postaje obavezan za žene, shodno njihovim mogućnostima. Ako žena nije u stanju da se bori onda joj to i nije obavezno, zbog riječi Allaha:
“Allah nikoga ne opterećuje preko mogućnosti njegovih” [Prijevod značenja El-Bekare 2:286]
A Allah zna najbolje.
Odgovorio: Šejh Muhammed b. Salih el-Munedždžid
Izvor: http://islamqa.info/en/45618
Preveo Redžo Muratović – http://islam-pitanja-i-odgovori.blogspot.com