Nije sporno uručiti zekat rodbini koju čovjek nije dužan izdržavati, shodno pravilu koga su postavili islamski učenjaci. Prenosi Selman b. Amir ed-Dabbi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Sadaka siromahu je samo sadaka, a rođaku je dvoje: sadaka i spajanje rodbinskih veza.” U citiranom hadisu nije napravljena razlika između obavezne i dobrovoljne sadake. Imam El-Buhari je u svome Sahihu naslovio poglavlje: “Davanje zekata rodbini.”

Imam El-Kasani kaže: “Dozvoljeno je uručiti zekat rodbini mimo roditelja i djece, kao: braći, sestrama i ostaloj rodbini.”

Imam En-Nevevi kaže: “Naši (tj., šafijski) učenjaci preferiraju davanje dobrovoljne sadake, zekata i iskupine rodbini koja zaslužuje pomoć. Najbolje je da početi od braće, sestara, amidža, tetki po ocu, dajdži, tetki po majci, potom bližnjih pa bližnjih.”

Šejhul-islam Ibn Tejmijja kaže: “Dozvoljeno je dati zekat i iskupinu rodbini koju čovjek nije dužan izdržavati. Ako je potreba za imetkom ista, tada je bližnji preči od daljnjeg.”

Šejh Ibn Baz kaže: “Dozvoljeno je dati zekat rodbini koje ne potpada pod ulaznu i silaznu lozu. Nema smetnje uručiti zekat siromašnom bratu, sestri, amidži i drugima, jer se time upotpunila obaveza zekata i obaveza spajanja rodbinskih veza.”

Šejh Ibn Usejmin kaže: “Nije problematično dati zekat siromašnoj rodbini. Što više, zekat je bolje dati bližnjem nego daljnjem, jer je u tom slučaju dao zekat i spojio rodbinske veze, pod uslovom da obaveznik zekata nije dužan izdržavati dotičnog rođaka” , a Allah najbolje zna.

Odgovorio Dr. Safet Kuduzović

Preuzeto sa njegovog zvaničnog viber kanala:

https://invite.viber.com/?g2=AQA0anq%2B0GacE1BBO9c%2B0%2Bb2J3sffKD%2FYDx24bQTNhGKxclyVCqrnurscVuswXL7&lang=en

Izgradnja džamija se svrstava među najbolja djela. Džamije su Allahove kuće u kojima se spominje Svevišnji Gospodar, pa su njihova izgradanja i održavanje od primarnih ciljeva. Međutim, nije dozvoljeno graditi džamije od zekata. Uzvišeni Allah kaže: “Zekat pripada samo siromasima i nevoljnicima, i o¬nima koji ga skupljaju, i onima čija srca treba pridobiti, i za otkup iz ropstva, i prezaduženima, i u svrhe na Allahovom putu, i putniku. Allah je odredio tako! A Allah sve zna i mudar je.” U citiranom ajetu su spomenute kategorije koje mogu primiti zekat, a gradnja džamija ne potpada ni u jednu od spomenutih skupina, pa, čak, ni u skupinu “…na Allahovom putu”, kojom su, shodno mišljenju izrazite većine učenjaka, obuhvaćeni samo borci na Allahovom putu. Većina učenjaka hanefijske , malikijske , šafijske i hanbelijske pravne škole smatraju da se riječi Uzvišenog: “…na Allahovom putu”, odnose na džihad i ono što je vezano za borbu na Allahovom putu.

Imam Ebu Ubejd El-Kasim b. Sellam kada je spomenuo gradnju džamija i druga dobra djela, rekao je: “Sufjan, učenjaci Iraka i drugi pravnici su složni da se zekat ne može upotrijebiti u ove svrhe, jer ne pripadaju ni jednoj od osam skupina.”

Imam Ibn Kudama kaže: “Nije dozvoljen zekat osim skupinama koje je spomenuo Uzvišeni Allah. Nije dozvoljeno od zekata graditi džamije, mostove, stambene objekte, vodobrane, renovirati puteve, opremati mejjita i sl.”

Šejh Ibn Baz kaže: “Apsolutna većina islamskih učenjaka, a što liči konsenzusu prvih generacija, je da se zekat ne može koristiti za gradnju džamija, kupovinu knjiga i sl., već se koristi za osam skupina spomenutih u suri Et-Tevba.”

Šejh Ibn Usejmin kaže: “Nije dozvoljeno dati zekat osim za kategorije koje je spomenuo Uzvišeni Allah. Nije dozvoljeno iz zekata graditi džamije” , a Allah najbolje zna.

Odgovorio Dr. Safet Kuduzović

Preuzeto sa njegovog zvaničnog viber kanala:

https://invite.viber.com/?g2=AQA0anq%2B0GacE1BBO9c%2B0%2Bb2J3sffKD%2FYDx24bQTNhGKxclyVCqrnurscVuswXL7&lang=en

Nije dozvoljeno, po mišljenju većine islamskih učenjaka, oprostiti dug računajući ga kao zekat. Ovo je stav imama Ebu Ubejda El-Kasima b. Sellama , hanefijskih , malikijskih (osim imama Ešheba), po jačem mišljenju šafijskih i hanbelijskih pravnika. Od savremenih učenjaka ovo mišljenje su odabrali šejh Ibn Baz i Ibn Usejmin. Ovim postupkom zajmodavac bi čuvao svoj imetak posredstvom zekata što je suprotno cilju i svrhi od davanja zekata, kao što bi kasnio s nijetom zekata, budući da u vrijeme pozajmljivanja imetka nije nijetio zekat, a Allah najbolje zna.

Odgovorio Dr. Safet Kuduzović

Preuzeto sa njegovog zvaničnog viber kanala:

https://invite.viber.com/?g2=AQA0anq%2B0GacE1BBO9c%2B0%2Bb2J3sffKD%2FYDx24bQTNhGKxclyVCqrnurscVuswXL7&lang=en

Islamski učenjaci nemaju jedinstveno mišljenje u vezi s obavezom zekata na med, shodno njihovom prihvatanju ili neprihvatanju hadisa koji obavezuje na davanje zekata na med. Abdullah b. Amr prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uzeo desetinu na med. Ebu Sejjara el-Mutteki je rekao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: “Allahov Poslaniče, ja imam pčele!” “Izdvoj desetinu”, reče Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem. Ebu Hurejra prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, napisao stanovnicima jemena da uzimaju desetinu od meda. Ibn Omer prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Za med se daje na svakih deset mješina, jedna mješina.” Veliki islamski učenjaci, poznati hadiski eksperti su prigovarali hadisima koji govore o zekatu na med.

Imam Šafija kaže: “Hadis u kome se spominje desetina na med, nije vjerodostojan.”
Imam El-Buhari kaže: “Nema ispravnog hadisa u vezi sa zekatom na med.”
Imam Et-Tirmizi kaže: “Nema u vezi s ovim pitanjem ispravnog hadisa.”
Imam Ibn Munzir kaže: “Nema u vezi meda ispravnog hadisa niti konsenzusa učenjaka, pa se zbog toga na med ne daje zekat.”
Imam Ibn Abdulberr kaže: “Imam Ahmed je ocijenio slabim hadis u kome se spominje da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uzimao desetinu za med.”

Omer b. Abdulaziz je smatrao da se na med ne daje zekat.

Većina islamskih učenjaka smatra da se ne daje zekat na med. Imam El-Hattabi kaže: “Zekat na med ne obavezuju imam Malik, Ibn Ebu Lejla, Es-Sevri, Šafija i Ebu Sevr.” Imam Ibn Abdulberr kaže: “Ovo je stav imama Malika, Es-Sevrija, Hasana b. Hujejja i Šafije.”

Ovo mišljenje zastupaju malikijski i šafijski pravnici i Ibn Hazm. Od savremenih učenjaka ovo mišljenje su odabrali stalni kolegij na čelu s šejhom Ibn Bazom i šejh Ibn Usejmin.

S druge strane imama Ebu Hanifa , Rebia, Ibn Šihab, Jahja b. Seid , El-Evzai , Ishak i Ahmed smatraju obaveznim davanje zekata na med.

Napomene:
• Imam Ahmed smatra obaveznim zekat na med, iako je hadis u vezi s tim ocijenio slabim. Imam Ahmed se u ovom slučaju nije pozvao na hadis, već na praksu Omera b. el-Hattaba.
• Što se tiče hadisâ koji govore o zekatu na med oni su, definitivno, slabi, osim hadisa koga prenosi Abdullah b. Amr da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uzeo desetinu na med, koji ima najveće predispozicije za prolaznu ocjenu. Imam Ibn Abdulberr je ovo predanje ocijenio dobrim, a šejh El-Albani vjerodostojnim. Stoga ako bi šerijatski obaveznik iz preostrožnosti dao zekat na med bilo bi preče i bolje.
• Zekat je obavezan na med ako je isti namjenjen za trgovinu jer tada ima status trgovačke robe , a Allah najbolje zna.

Odgovorio Dr. Safet Kuduzović

Preuzeto sa njegovog zvaničnog viber kanala:

https://invite.viber.com/?g2=AQA0anq%2B0GacE1BBO9c%2B0%2Bb2J3sffKD%2FYDx24bQTNhGKxclyVCqrnurscVuswXL7&lang=en

Tekbir se izgovara dok se klanjač spušta na sedždu. Ebu Hurejra, opisujući namaz Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “…kada bi se spuštao na sedždu, izgovarao bi ‘Allahu ekber.’” Šejh Ibn Usejmin rekao je: “Tekbiri za prijelaz s rukna na rukn donose se između dva rukna. Kada želi učiniti sedždu, klanjač će donijeti tekbir kada bude (u položaju) između stajanja i sedžde.” A Allah najbolje zna!

Odgovorio Dr. Safet Kuduzović

Preuzeto sa njegovog zvaničnog viber kanala:

https://invite.viber.com/?g2=AQA0anq%2B0GacE1BBO9c%2B0%2Bb2J3sffKD%2FYDx24bQTNhGKxclyVCqrnurscVuswXL7&lang=en