Može li se osoba pravdati sudbinom za svoje grijehe?

Nije dozvoljeno da čovjek čini nepokornost i opravdava se sudbinom govoreći: ”Griješim zato što je Allah tako odredio!” Da je opravdanje sudbinom za činjenje nepokornosti prihvatljiv argument, onda bi svi vjerozakoni prestali važiti i svakom grješniku bilo bi dozvoljeno da kaže: ”Tebi je odreðeno da činiš ovu nepokornost.”

Zato je Allah Uzvišeni opovrgao opravdanja mušrika sudbinom, pa kaže: ”Mnogobošci će govoriti: ‘Da je Allah htio, mi ne bismo druge Njemu ravnim smatrali, a ni preci naši, niti bismo išta zabranjenim učinili.” (El-En’am, 148) Uzvišeni Allah opovrgao je ovaj njihov isprazni argument rekavši: “Tako su isto oni prije njih poricali, sve dok Našu kaznu nisu iskusili.” (El-En’am, 148)

Kradljivac se opravdavao Omeru govoreći: ”Ukrao sam Allahovim odreðenjem.” Omer mu reče: ”Sad ti ja Allahovim odreðenjem odsijecam ruku!”
čovjek ima volju, moć i odabir i ne zna prije činjenja nepokornosti da li mu je Allah odredio ili ne. Vidimo ljude kako se opravdavaju sudbinom u pitanjima dobra, a nismo čuli nijednog koji je klanjao dva rekata da je rekao: ”Klanjao sam Allahovim odreðenjem.” Zapravo, ljudi se opravdavaju sudbinom za ustrajavanje u griješenju. Takoðer, nismo vidjeli ljude da se opravdavaju sudbinom kada je u pitanju dunjaluk, tj. niko ne kaže: ”Ako mi je Allah odredio da uzmem platu na kraju mjeseca, ona će i biti”, ili: ”Neću se oženiti, a ako mi Allah bude propisao da ću imati djece, to će i biti, pa makar bez ženidbe.”

Ljudi za onoga ko ovakvo nešto govori kažu da je lud, pa kako, onda, opravdavati se sudbinom za ostavljanje djela u pitanjima ahireta? Zato nikako nije dozvoljeno opravdavati se kaderom u pitanjima Šerijata.

Kada je ovo jasno, onda treba znati da oni koji dozvoljavaju opravdavanje kaderom za činjenje nepokornosti to argumentiraju hadisom Ebu Hurejre, koji prenosi Muslim, a u njemu se kaže da je Adem argumentirao svoj postupak Musau govoreći da je Allah njemu odredio da uzme plodove sa drveta, pa je rekao: ”Zar me koriš za djelo koje mi je Allah propisao da učinim prije nego što sam stvoren na četrdeset godina.” Poslanik, s.a.v.s., tada je rekao: ”Adem je nadgovorio Musaa.” Jedenje plodova drveta je grijeh, pa je, i pored toga, Adem argumentirao činjenje ove nepokornosti Allahovim određenjem. Zapravo, kada se sagleda suština predaje, ovo je dokaz protiv onih koji se pravdaju sudbinom!

Pojasnit ćemo ga sa dva aspekta:

Prvi: Adem se nije opravdavao odreðenjem zato što je pojeo plod s drveta, već zato što je izašao iz Dženneta. Opravdavao se kaderom za nedaću, a ne za grijeh, jer mu je Musa doslovno rekao: ”Tvoj grijeh nas je izveo iz Dženneta.”

Drugi: Adem se pokajao za ovaj grijeh i zato učenjaci kažu da je dozvoljeno opravdavati se kaderom za nepokornost ukoliko se čovjek za nju pokaje. Ako se čovjek pokaje za grijeh, pa se kaže: ”Zašto si griješio?”, on ima pravo reći: ”Griješio sam Allahovom odredbom.” Meðutim, zabranjeno je da se opravdava kaderom za nepokornost koju još neprestano čini da bi se opravdao pred ljudima.

Dozvoljeno je da se čovjek opravdava kaderom za nedaće. Kada čovjeka snaðe nedaća ima pravo reći: ”Snašla me je Allahovim odreðenjem, a o tome Poslanik, s.a.v.s., kaže: ”Kada te nešto snaðe, nemoj reći da je bilo tako i tako, bilo bi tako i tako, već reci Allah je odredio i učinio što je htio.”

Priredio: doc. dr. Emir Demir
Preuzeto sa minber.ba
https://minber.ba/pravdanje-sudbinom/