PROPIS GMO HRANE (genetski modifikovane hrane)

Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hvala Allahu i neka je salavat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Genetski modifikovana hrana je hrana čiji je genetski materijal (DNK) izmjenjen na vještački način.

Prva modifikovana biljka koja se pojavila na tržištu bila je paradajz, i to još 1994. godine. Od tada ne prestaje proizvodnja genetski modifikovanih biljaka, prvenstveno u Americi, Australiji, Brazilu, Argentini, Kini i Japanu.

Najviše se uzgaja soja, kukuruz, uljana repica i pamuk. Naravno, sa začecima genetskog inžinjeringa i njegovim daljim razvojem nastale su i neke moralne dileme, poput toga: da li je zaista potrebno genetski modifikovati biljke i životinje i kao takve ih koristiti za ishranu?

Prije samog odgovora na pitanje treba napomenuti da je od Allahove mudrosti stvaranja to da je biljke i životinje stvorio i stavio u službu čovjeka.

Kaže Uzvišeni:”On je za vas sve što postoji na Zemlji stvorio” (El-Bekare, 29). I kaže: “Kako ne vidite da vam je Allah omogućio da se koristite svim onim što postoji na nebesima i na Zemlji i da vas darežljivo obasipa milošćuSvojom, i vidljivom i nevidljivom?” (Lukman, 20).

Takođe kaže u drugom ajetu: “A kamile smo vam učinili jednim od Allahovih obreda hadža, i vi od njih imate koristi; zato spominjite Allahovo ime kada budu u redove poredane; a kad padnu na zemlju, jedite ih, a nahranite i onoga koji ne prosi, a i onoga koji prosi; tako smo vam ih potčinili da biste zahvalni bili” (Hadždž, 36), i kaže: “On čini da vam pomoću nje raste žito, i masline, i palme, i grožđe, i svakovrsni plodovi – to je, zaista, dokaz za ljude koji razmišljaju” (En-Nahl, 11).

Imajući u vidu gore navedeno, upotreba genetskog inžinjeringa, “moderne biotehnologije” ili “genetske tehnologije” u povećanju i poboljšanju biljne i životinjske proizvodnje sa ciljem opće koristi ljudi nije šerijatski sporna, tj. dozvoljena je. Sa druge strane, ciljevi Šerijata (mekasiduš-šeria) podupiru i podržavaju sve ono u čemu je korist i hajr za čovječanstvo, a što se zasniva na poznatom šerijatskom pravilu: “Da je osnovni šerijatski cilj pribavljanje koristi (dunjalučkih i ahiretskih) ljudima i njihovo upotpunjavanje i otklanjanje šteta i njihovo umanjivanje”.

O ovome šerijatskom pravilu nadugačko i naširoko je pisao i govorio El-Izz ibn Abdusselam kao i Šejhul-islam Ibn Tejmije.

Važno je napomenuti da se ova dozvola upotrebe genetskog inžinjeringa biljnog i životinjskog svijeta ograničava sa dva šarta:

Prvi – da to ne uzrokuje bolesti ljudima i ne nanosi im štetu time što će ta modifikovana hrana u sebi sadržavati otrovne hemikalije ili neke druge štetne tvari koje uzrokuju bolesti.

Drugi – da se genetički inžinjering kod životinja ne upotrebljava kao sredstvo mijenjanja Allahovog stvaranja koje je šerijatski zabranjeno.
Ako se ispuni prvi šart nema nikakve smetnje u upotrebi genetski modifikovane hrane. Dok se drugi šart odnosi na upotrebu genetičkog inžinjeringa od strane muslimana, a ne na samu dozvolu upotrebe genetski modifikovane hrane.

Što se tiče toga da li genetski modifikovana hrana šteti ljudskom organizmu i ako da- koja najviše, odgovor na to treba potražiti kod stručnjaka iz ove oblasti. Oni koji budu istraživali štetnost ove hrane na ljudski oganizam najći će na velike kontradiktornosti u ocjenama i izjavama stručnih i odgovornih osoba od strane kompanija, zdrastvenih ustanova pa čak i država po ovom pitanju.

Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com