Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju ispod.

Transkript:
Imamo brata koji kaže, kada abdesti i ispere nos, curenje iz nosa se poveća. To nema nikakve veze s abdestom. Zašto bi obnavljali abdest zato što nam curi nos?! Isperemo jednom abdest i idemo dalje. Abdestimo, uzmemo maramicu iseknemo nos i idemo dalje. Čak štaviše, kada bi čovjek imao potrebu i da preskoči ispiranje nosa zato što je bolestan, njegov abdest je validan. Tako da ako osoba ima problema da mu nos curi još više, može i preskočiti ispiranje nosa ili da ne ispire sa velikim intenzitetom, već malo samo, i isekne se i ide dalje. Nema potrebe ponavljati abdest zbog toga.

Audio isječak odgovora

Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju ispod.

Transkript:
Moramo čekati nastupanje jacijskog vremena. U Skandinaviji je takav sistem, ali kazali su islamski učenjaci da, sve dok u jednoj zemlji imamo ‘normalan’ zalazak i izlazak Sunca (imamo situacije gdje u nekim zemljama 5 dana, 7 dana, 3 mjeseca Sunce ne zalazi, to je nešto drugo), ali ako imamo zalazak Sunca i izlazak, makar noć trajala 3-4 sata, onda moramo u toku dana rasporediti svoje namaze. Jeste, jacija je nekada malo kasnije, ali nekada je to i privilegija. Kada se to desi u ramazanu, ljudi klanjaju noćni namaz sahat vremena i potrefili su Lejletu-l Kadr sigurno. Mi da bi je potrefili trebamo klanjati i po 4-5 sati, a oni mašallah klanjaju, znači iftare se, jacija, sabah će biti za sahat ipo, klanjaju sahat vremena teraviju i Lejletu-l Kadr su potrefili. Pa ne možemo u Skandinaviji imati i dobre plate i da su nam fina i namaska vremena i svašta nešto. Tako da mora biti malo sabura.

Tako da, ako postoji zalazak i izlazak Sunca, ako ima neki period od sahat, dva, tri od jacije do sabaha, i ako znamo kad nastupa jacija, definitivno treba čekati nastupanje jacijskog vremena.

Audio isječak odgovora

Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju ispod.

Transkript:
Ispravno i tačno je, ako se ovdje misli da li se sehvi sedžda čini u sunnet namazima u dobrovoljnoj nafili, znači ako smo nešto preskočili da li trebamo učiniti sehvi sedždu – DA. Sehvi sedžda se čini i u farzima i u sunnetima.

Ako je pitanje da li se sehvi sedžda čini zbog izostavljanja sunneta u namazu, onda je odgovor NE. Ako čovjek nije reko ‘amin’, ako čovjek nije digao ruke u namazu, da li će zbog toga činiti sehvi sedždu, apsolutno neće.

Ali ako bi čovjek klanjao sunnete pa u sunnetima, na primjer, izostavi neku stvar koja je vadžib i namazu, slučajno preskočio, zaboravio; tada će nadoknaditi sehvi sedždom, kao što se to nadoknađuje i u farzima.

Znači, ako je pitanje da li se sehvi sedžda može činiti i u nafili i u farzu, kažemo da, shodno uvjetima zbog čega i kada se čini.
Ako je pitanje da li se sehvi sedžda čini zbog izostavljanja sunneta u namazu, odgovor je ne. Nema potrebe činiti sehvi sedždu zbog izostavljanja određene sunnet (dobrovoljne) radnje u namazu.

Audio isječak odgovora

Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju ispod.

Transkript:
Imamo tu dva pitanja. Prvo jedno veliko pitanje, generalno, je da li osoba onog momenta kada postane imućna da li mu je odmah obaveza otići na hadždž? Veliki dio učenjaka je kazao da osoba koja ispuni uvjete, zdrava je i siguran je put, ima materijalnu mogućnost da ode i ima materijalnu mogućnost da ostavi svojoj porodici dovoljno imetka dok se on vrati s hadždža – da li je takvoj osobi odmah obaveza otić na hadždž, prve godine koji naredni hadždž dođe, ili može malo odgodit? Pa je JAKO mišljenje da, kada insan stekne uvjete, i zdrav je, i put je prohodan, i ima novca da putuje i ima novca da ostavi svojoj porodici (ne da im kupi kuću, da im ostavi da oni mogu živjeti dok se on vrati), velik dio učenjaka je kazao da je insanu tada obaveza.

Ako prihvatimo to mišljenje, u ovom slučaju znači čovjek ima imetak. Mi mu kažemo, ili taj imetak potoši, daj ga, kupi kuću, plati ratu… ti nemaš novca i više ti nije obaveza da ideš na hadždž. Ali ako imaš taj novac kod sebe, po mišljenju ovog dijela učenja, takvom insanu je obaveza da ide na hadždž. Ili neka taj novac utroši, neka kupi nešto. Ako neće utrošiti onda mora otići na hadždž.

Audio isječak odgovora

Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju ispod.

Transkript:
To su ti problema društva u kojem živimo. Djeca se u školama susreću sa društvom koje, da tako kažemo, u jednoj normali opsuju jedno drugome majku, opsuju Boga, opsuju Poslanika, psuju džamije, psuju svetinje, i tako dalje. Šta insan može? Može sebi birati prijatelje koji to ne rade.
Definitivno je nemoguće da u jednom razredu svi psuju i da su svi tako nemoralni. Takva djeca treba da se međusobno druže, da se upoznavaju u džamiji, na predavanjima, na dersovima. Da se međusobno potpomažu u džamiji, na odmorima da se zajedno druže. A te koji psuju i vrijeđaju mogu upozoriti, trebaju ih upozoriti i ukaziti im. Ako vide da to ne prihvataju, da ih ostave, udalje se od njih, bojkotuju to što oni rade i preziru svojim srcem. To je ono što insan može da uradi.

Audio isječak odgovora